Почетна / МОНДИЈАЛ

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - Србин витез Камеруна

Бранко Жутић, Младеновчанин који је одвео Лавове на прво СП - у Шпанији 1982. и лансирао Рожеа Милу
ФОТО: Твитер

Роже Мила, легендарни нападач Камеруна, уочи катарске премијере Лавова са Швајцарском био је у центру пажње: Ђани Инфантино, председник ФИФА, уручио му је признање намењено најстаријем стрелцу у историји светских првенстава. „Зелена деветка”, аутентичне прославе – плеса уз корнер заставицу, 29. јуна 1994. на Мондијалу у САД имао је 42 године и 39 дана кад је ауторизовао почасни гол против Русије (1:6).

Мила је глобалну славу стекао на СП у Италији 1990, међутим, на велику сцену „лансиран” је у Шпанији 1982, на премијерном учешћу Камеруна на планетарној смотри.

С потписом Србина – Младеновчанина Бранка Жутића!

Интересантно: од 33 селектора у историји афричке селекције – четворица су били Југословени: Владимир Беара (1973-1975), Иван Ридановић (1976-1979), Бранко Жутић (1980-1982) и Радивоје Огњановић (1982-1984)!

Сви су оставили неизбрисив траг, Огњановић је био најзаслужнији за први Куп афричких нација 1984, али...

Југословенска штампа две године раније, у трену кад се од Миљанићеве чете с Пижоном, Сушићем, Шурјаком, Вујовићем, Зајецом, Шљивом... очекивало да задиви свет, била је преплављена насловима о једном, игром судбине, Шумадинцу: „Југословен – витез Камеруна”, „Наш стручњак режирао сензацију”, „Фудбалски витез из Младеновца”, „Одликован југословенски тренер Жутић”...

Повод: пласман Камеруна на СП и – државно одликовање за изванредне заслуге „аутору” тријумфа над Малавијем, Зимбабвеом, Заиром и Мароком.

- У Африку сам отишао 1975. Почео сам у Гани, с Котоком био шампион. Био сам селектор Тогоа, годину радио у Нигерији, одакле сам отишао у Камерун – ауторима књиге „75 година младеновачког фудбала”, Милосаву Б. Влајићу и Милораду Јанковићу, открио је Бранко Жутић.

Велики господин („за време утакмице показивао велику хладнокрвност, ретко кад је устајао с клупе и не памти се кад је упутио протест судији”) рођен је 1932. у Царевом Селу код Делчева у Македонији, где му је отац Сава, изворни Личанин и жандармеријски наредник, био на служби. Жутићи су се у Младеновац доселили 1941, побегавши из Штикаде код Грачаца дан пре него што су усташе упале у село, међутим, мајка Јелена, домаћица, 1944. остала је сама с двоје деце (Бранко имао брата Војислава) пошто је „патер фамилијас” уочи наиласка комуниста емигрирао у Енглеску.

Паралелно друговање с књигом и лоптом, зачињено професуром по лекцијама на ДИФ-у и упливом у тренерске воде (ОФК Младеновац трипут увео у Српску лигу, Пелистер у Републичку), у ФС Југославије знали су да цене.

- У Београд је дошао секретар ФС Камеруна и тражио тренера, у марту 1980. поново сам отишао у Африку. Први посао био ми је да селектирам тим поводом турнира авионских компанија на нивоу континента. Приметио сам да немамо голгетера, пронашао сам га и десило се да баш он одлучи финале. Да ли су то запазили - не знам, али те године постао сам селектор Камеруна и тренер најјачег клуба Канон – јездио је кочијом сећања Жутић, у разговору за младеновачки „Печат”.

И, тек се „загревао”:

- У следеће две године остварио сам своја три највећа успеха: са Каноном освојио Куп шампиона Африке, увео Камерун у Куп нација Африке и одвео га на СП у Шпанији 1982. Утакмице репрезентације у Јаундеу пратило је 120.000 гледалаца. Председник Камеруна је направио пријем и наградио играче, мени уручио „Орден витеза за изванредне заслуге”. Министру спорта поменуо сам да би можда требало појачати стручни штаб са неким тренером који је већ био на светском првенству. Тад су почеле комбинације из којих сам ја, на крају, испао, тако да је Камерун у Шпанији водио Жан Венсан, Француз који по резултатима није био ништа бољи од мене. Кад смо били у Шпанији, селектор Марока - чувени Фонтен, ми рече: „Да си знао да ће други да води твој тим, сигурно ме не би елиминисао”.

Жутић је, ипак, имао с чим да се поноси... за вјеки вјеков:

- Камерун који сам ја створио, на челу са Милом, био је изненађење у Шпанији. Италија, на крају светски шампион, елиминисала га је захваљујући бољој гол разлици.

„Витез Камеруна” отишао је у легенду 2003, пратећи до судњег дана фудбалска дешавања у граду под Космајем. Из брака с Љиљом има сина Николу, сутра кад Лавови изађу на црту Србији у Ал Вакри привилегије да каже: „Мој отац их је одвео на први Мондијал и лансирао Рожеа Милу.”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Prelep tekst!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.