Војводина могла и боље: (Не)склад између вредности и амбиција

У нову сезону летос су Новосађани ушли уз јасно прокламовану жељу и намеру да изборе пласман у европско такмичење. Успут, поручили су тада из Војводине, уколико им се укаже прилика за то, покушаће и да конкуришу за највиши пласман, додуше уз ограду да је за такав циљ можда прерано у овој, али да ће он бити много остваривији у сезонама које ће тек доћи.

У складу с амбицијама, новоангажовани шеф стручног штаба Милан Раставац, уз пуну подршку спортског директора Марка Јовановића и председника клуба Драгољуба Збиљића, као и комплетног управног одбора, почео је да формира екипу која то може да изнесе.

Ангажован је већи број новајлија, а машту навијача посебно су заголицали доласци голмана Лазара Царевића из Барселоне Б, тамнопутих Мамадуа Траореа и Ива Барајеа из Португалије, па Филипа Малбашића из Шпаније, Николе Чумића из Олимпијакоса, али и Немање Николића из Спартака.

Кренула је Стара дама силовито, њени навијачи су осетили да је прави тренутак да свом снагом стану уз своје фудбалере и почела је да се исписује лепа прича на „Карађорђу“. Уосталом, број гледалаца који је сусрете Војводине пратио када она игра као домаћин, најбоље о томе сведочи.

После очекивано најгледанијих Црвене звезде и Партизана, њене утакмице у просеку је пратило око 4.300 навијача, што је просек којем се мало ко надао и бројка која је пријатно изненадила и тренера тима из Српске Атине, а верујемо и саме играче. Генерално, црвено-беле је испратило укупно 64.400 гледалаца, или, у просеку, њих око 3.400 по сусрету.

Ипак, уследио је резултатски пад у средишњем делу јесени, поразе су Новосађани доживели у сусретима с директним ривалима за највиши пласман, па су терен погнутих глава напуштали после сусрета код куће с Црвеном звездом (0:2) и ТСЦ-ом (1:2), односно на страни с Партизаном (1:4) и Чукаричким (0:2).

Непријатна изненађења, међутим, чета из највећег града у Војводини доживела је у ремијима са Спартаком (код куће и на страни 0:0 и 1:1), Радником у Сурдулици (1:1), Новим Пазаром у гостима (1:1), Младости из Лучана (1:1) на „Карађорђу“ и Колубаром у Лазаревцу (2:2). Ту су Дунавом отпловили неки веома важни бодови, који би могли и те како на крају да недостају капитену Стефану Ђорђевићу и његовим саиграчима.

Када су погледа појединачни учинак, долазимо до податка да је током јесењег дела такмичења тренер Раставац на терен слао чак 27 играча, од којих су по 18 наступа уписали Вељко Симић, Ђорђевић и Ив Бараје, а по утакмицу мање имали су Лазар Царевић, Игор Јеличић, Немања Николић и Мирко Топић. Овде треба истаћи и један куриозитет, пошто је заменик капитена Дејан Зукић наступио у 15 дуела, али је у њих 14 на терен улазио с клупе за резервне играче.

Новосађанима је показан 31 жути картон, најчешће опомињани били су Вељко Симић, Милосављевић, Ђорђевић, Бараје, Витас, Јеличић и Буснић – по три пута, а црвено-бели су зарадили и три искључења -  Вељко Симић, Милетић и Јеличић.

За ученике тренера Раставца досуђен је само један пенал, који је у гол претворио Немања Николић, док је за њхове ривале „свирано“ пет једанаестераца, од којих су три била и реализована. 

Променљиве игре дозволиле су Новосађанима да ове јесени освоје пето место на табели, уз девет победа, шест ремија и четири пораза и гол разлику 28:18. Такав пласман и даље им омогућује да верују у испуњење зацртаног плана, тим пре шро су се пласирали и у четвртфинале Купа Србије.

Четвртопласирани Чукарички бежи им само два бода, а трећепласирани тим ТСЦ-а –шест, па ни могућност да начине помак на табели за Војводину није неостварив. Јасно је, међутим, да ће одређене корекције у играчком кадру бити неопходне и у зимском прелазном року, пре свега, чини се, на позицијама штопера, централног везног играча и нападача. Ипак, тренер Раставац је подвукао да ће евентуални доласци зависти од тога ко буде напустио тим из Српске Атине, па нам остаје да видимо у ком правцу ће се ствари развијати у периоду који следи.