Vojvodina mogla i bolje: (Ne)sklad između vrednosti i ambicija

U novu sezonu letos su Novosađani ušli uz jasno proklamovanu želju i nameru da izbore plasman u evropsko takmičenje. Usput, poručili su tada iz Vojvodine, ukoliko im se ukaže prilika za to, pokušaće i da konkurišu za najviši plasman, doduše uz ogradu da je za takav cilj možda prerano u ovoj, ali da će on biti mnogo ostvariviji u sezonama koje će tek doći.

U skladu s ambicijama, novoangažovani šef stručnog štaba Milan Rastavac, uz punu podršku sportskog direktora Marka Jovanovića i predsednika kluba Dragoljuba Zbiljića, kao i kompletnog upravnog odbora, počeo je da formira ekipu koja to može da iznese.

Angažovan je veći broj novajlija, a maštu navijača posebno su zagolicali dolasci golmana Lazara Carevića iz Barselone B, tamnoputih Mamadua Traorea i Iva Barajea iz Portugalije, pa Filipa Malbašića iz Španije, Nikole Čumića iz Olimpijakosa, ali i Nemanje Nikolića iz Spartaka.

Krenula je Stara dama silovito, njeni navijači su osetili da je pravi trenutak da svom snagom stanu uz svoje fudbalere i počela je da se ispisuje lepa priča na „Karađorđu“. Uostalom, broj gledalaca koji je susrete Vojvodine pratio kada ona igra kao domaćin, najbolje o tome svedoči.

Posle očekivano najgledanijih Crvene zvezde i Partizana, njene utakmice u proseku je pratilo oko 4.300 navijača, što je prosek kojem se malo ko nadao i brojka koja je prijatno iznenadila i trenera tima iz Srpske Atine, a verujemo i same igrače. Generalno, crveno-bele je ispratilo ukupno 64.400 gledalaca, ili, u proseku, njih oko 3.400 po susretu.

Ipak, usledio je rezultatski pad u središnjem delu jeseni, poraze su Novosađani doživeli u susretima s direktnim rivalima za najviši plasman, pa su teren pognutih glava napuštali posle susreta kod kuće s Crvenom zvezdom (0:2) i TSC-om (1:2), odnosno na strani s Partizanom (1:4) i Čukaričkim (0:2).

Neprijatna iznenađenja, međutim, četa iz najvećeg grada u Vojvodini doživela je u remijima sa Spartakom (kod kuće i na strani 0:0 i 1:1), Radnikom u Surdulici (1:1), Novim Pazarom u gostima (1:1), Mladosti iz Lučana (1:1) na „Karađorđu“ i Kolubarom u Lazarevcu (2:2). Tu su Dunavom otplovili neki veoma važni bodovi, koji bi mogli i te kako na kraju da nedostaju kapitenu Stefanu Đorđeviću i njegovim saigračima.

Kada su pogleda pojedinačni učinak, dolazimo do podatka da je tokom jesenjeg dela takmičenja trener Rastavac na teren slao čak 27 igrača, od kojih su po 18 nastupa upisali Veljko Simić, Đorđević i Iv Baraje, a po utakmicu manje imali su Lazar Carević, Igor Jeličić, Nemanja Nikolić i Mirko Topić. Ovde treba istaći i jedan kuriozitet, pošto je zamenik kapitena Dejan Zukić nastupio u 15 duela, ali je u njih 14 na teren ulazio s klupe za rezervne igrače.

Novosađanima je pokazan 31 žuti karton, najčešće opominjani bili su Veljko Simić, Milosavljević, Đorđević, Baraje, Vitas, Jeličić i Busnić – po tri puta, a crveno-beli su zaradili i tri isključenja -  Veljko Simić, Miletić i Jeličić.

Za učenike trenera Rastavca dosuđen je samo jedan penal, koji je u gol pretvorio Nemanja Nikolić, dok je za njhove rivale „svirano“ pet jedanaesteraca, od kojih su tri bila i realizovana. 

Promenljive igre dozvolile su Novosađanima da ove jeseni osvoje peto mesto na tabeli, uz devet pobeda, šest remija i četiri poraza i gol razliku 28:18. Takav plasman i dalje im omogućuje da veruju u ispunjenje zacrtanog plana, tim pre šro su se plasirali i u četvrtfinale Kupa Srbije.

Četvrtoplasirani Čukarički beži im samo dva boda, a trećeplasirani tim TSC-a –šest, pa ni mogućnost da načine pomak na tabeli za Vojvodinu nije neostvariv. Jasno je, međutim, da će određene korekcije u igračkom kadru biti neophodne i u zimskom prelaznom roku, pre svega, čini se, na pozicijama štopera, centralnog veznog igrača i napadača. Ipak, trener Rastavac je podvukao da će eventualni dolasci zavisti od toga ko bude napustio tim iz Srpske Atine, pa nam ostaje da vidimo u kom pravcu će se stvari razvijati u periodu koji sledi.