Рица је ка анђелима отишао са осмехом и лоптом у рукама

Скуп сећања на Слободана Рицу Гордића, легенду ОКК Београда и наше кошарке у Жућковој авлији био је изузетно емотиван. О асу који је играо у шампионској генерацији романтичара и освајао медаље са репрезентацијом са много љубави и пијетета говорили су Момчило Пазмањ, Владе Ђуровић, Мирољуб Дамњановић, Блаж Котарац и Бранислав Тапушковић.

Ђуровић је нагласио да је Гордић био шмекер на кога су се угледале тадашње генерације.

- Играчи висине од 193 сантиметра тада су углавном играли центре, а Рица је био крило. За то време модерно крило. Погађао је из велике даљине, тада није било линије за три поена, у данашње време би имао по пет тројки на утакмици. Имао је и сјајан хорог, бољи чак и од Жућковог – рекао је Ђуровић.

Момчило Пазмањ се присетио Гордићевог и Кораћевог другарства од основне школе Вук Караџић, преко Друге мушке гимназије, војске и наравно клуба и репрезентације.

- Бринули су о нама млађима. Позвали би нас да дођемо на чувено дружење на Жућковом ћошку месту окупљања најбољих београдских спортиста. Одатле се углавном ишло у „Сложну браћу” или „Видин капију”. Рица је био господин у сваком погледу, од облачења, све до манира и понашања у кафани.

Ђуровић и Пазмањ су сваки из свог угла испричали анегдоту са меча ОКК Београд – Црвена звезда.

- Тридесет секунди пре краја водили смо два поена разлике. На тајм ауту је био договор да чувамо лопту до краја. Али Рица је десет секунди пре краја шутнуо хорог, промађђио и Цвеле је у контри постигао кош. На крају смо изгубили. Кад га је Бора Станковић, тада тренер нашег клуба упитао: „Рицо заштo?”, уследио је духовит одговор у Рицином стилу: „Било је далеко, лопта дуго путује, мислио сам да ће истећи време”. После тога је Бора имао обичај да га у последња два минута кад је меч изједначен за сваки случај изводи на клупу.

Бранислав Тапушковић, чувени адвокат, нагласио је Гордићеву изузетну духовност и рекао да су му разговори са њим много помогли у тешким животним ситуацијама. Емоцију са којом су Блаж Котарац и Мирољуб Дамњановић говорили тешко је дочарати, а дуго после скупа свима је остала у мислима последња слика Слободана Гордића.

- Сат времена пре него што ће отићи међу анђеле, сликао се насмејан са кошаркашком лоптом у рукама...

Последњу почаст Гордићу дошли су да искажу и Братислав Ђорђевић, Владислав Лале Лучић, Иван Сарјановић, Ненад Суботић, Блаж Стојановић, Срећко Јарић, Горан Ристановић, Јован Марић...