Rica je ka anđelima otišao sa osmehom i loptom u rukama

Skup sećanja na Slobodana Ricu Gordića, legendu OKK Beograda i naše košarke u Žućkovoj avliji bio je izuzetno emotivan. O asu koji je igrao u šampionskoj generaciji romantičara i osvajao medalje sa reprezentacijom sa mnogo ljubavi i pijeteta govorili su Momčilo Pazmanj, Vlade Đurović, Miroljub Damnjanović, Blaž Kotarac i Branislav Tapušković.

Đurović je naglasio da je Gordić bio šmeker na koga su se ugledale tadašnje generacije.

- Igrači visine od 193 santimetra tada su uglavnom igrali centre, a Rica je bio krilo. Za to vreme moderno krilo. Pogađao je iz velike daljine, tada nije bilo linije za tri poena, u današnje vreme bi imao po pet trojki na utakmici. Imao je i sjajan horog, bolji čak i od Žućkovog – rekao je Đurović.

Momčilo Pazmanj se prisetio Gordićevog i Koraćevog drugarstva od osnovne škole Vuk Karadžić, preko Druge muške gimnazije, vojske i naravno kluba i reprezentacije.

- Brinuli su o nama mlađima. Pozvali bi nas da dođemo na čuveno druženje na Žućkovom ćošku mestu okupljanja najboljih beogradskih sportista. Odatle se uglavnom išlo u „Složnu braću” ili „Vidin kapiju”. Rica je bio gospodin u svakom pogledu, od oblačenja, sve do manira i ponašanja u kafani.

Đurović i Pazmanj su svaki iz svog ugla ispričali anegdotu sa meča OKK Beograd – Crvena zvezda.

- Trideset sekundi pre kraja vodili smo dva poena razlike. Na tajm autu je bio dogovor da čuvamo loptu do kraja. Ali Rica je deset sekundi pre kraja šutnuo horog, promađđio i Cvele je u kontri postigao koš. Na kraju smo izgubili. Kad ga je Bora Stanković, tada trener našeg kluba upitao: „Rico zašto?”, usledio je duhovit odgovor u Ricinom stilu: „Bilo je daleko, lopta dugo putuje, mislio sam da će isteći vreme”. Posle toga je Bora imao običaj da ga u poslednja dva minuta kad je meč izjednačen za svaki slučaj izvodi na klupu.

Branislav Tapušković, čuveni advokat, naglasio je Gordićevu izuzetnu duhovnost i rekao da su mu razgovori sa njim mnogo pomogli u teškim životnim situacijama. Emociju sa kojom su Blaž Kotarac i Miroljub Damnjanović govorili teško je dočarati, a dugo posle skupa svima je ostala u mislima poslednja slika Slobodana Gordića.

- Sat vremena pre nego što će otići među anđele, slikao se nasmejan sa košarkaškom loptom u rukama...

Poslednju počast Gordiću došli su da iskažu i Bratislav Đorđević, Vladislav Lale Lučić, Ivan Sarjanović, Nenad Subotić, Blaž Stojanović, Srećko Jarić, Goran Ristanović, Jovan Marić...