Харис, Сергејев и Вањин несуђени комшија

Све реке теку од извора према ушћу, само Сана тече према вама!

Ехо чувене рекламе с краја „осамдесетих” прошлог века одзвањаће и сутра у Катару: дуел Србије и Швајцарске, круцијалан за учесника осмине финала Светског првенства, обележиће наследници Николе Милинковића (Сергеј и Вања) и Хамзе Сеферовића (Харис), заједничког именитеља – корена из Санског Моста!

Бошњак (1965) и Србин (1968), детињства и дечаштва у граду на девет река (у Сану се улива осам притока: Саница, Дабар, Здена, Блиха, Мајданска река, Јапра, Сасинка и Козица), још у момаштву су одјездили из Подгрмеча: Хамза „трбухом за крухом” у Швајцарску, Никица за лоптом у Бечеј, те на ино сцену – у Шпанију.

У фебруару, у размаку од три године, обрадовали су их и првенци: Шефика је 1992. у Сурсеу родила Хариса, Милијана 1995. у Љеиди Сергеја.

„Патер фамилијасима” била су пуна срца, да су била срећнија времена – окупили би „рају” у Здени (Милинковић почео у Радничком), предграђу из правца Лушци-Паланке, односно, Махали, насељу у строгом центру Санског Моста. Сеферовићу би дернек, у матичном Хрустову, вероватно увеличале и комшије Хандановићи, планетарно познати по голманима – Самиру и Дамиру.

Међутим...

Ратни вртлог кумовао је дијаметралном сценарију: Сергеј, Вања и Харис читали су „Доживљаје Николетине Бурсаћа”, из пера земљака Бранка Ћопића, „преко седам брда” од очевима им драгих Сане и Грмеча, одмалена другујући с „бубамаром”. Млађи Милинковић-Савић (закон у Шпанији му даривао и презиме мајке – кошаркашице) – и са рукавицама.

До „кратког споја” дошло је пре четири године на СП у Русији, Сеферовић се, за разлику од Сергеја, радовао у Калињинграду, сад... Ред је да Орлови у раној фази Мондијала полете!

Дотле, још „која” о Харису...

Центарфор Бенфике на позајмици у Галатасарају, изучених лекција у Сурсеу, Луцерну и Грасхоперсу, запажених епизода у Фиорентини, Ксамаксу, Лећеу, Новари, Реал Сосиједаду и Ајнтрахту, кадетску репрезентацију Швајцарске 2009. у Нигерији је као најбољи стрелац турнира одвео на кров света!

- Имао сам жељу да играм за Босну и Херцеговину, али се нису поклопиле многе ствари – казао је, једном приликом, Сеферовић, 2013. и уочи меча са Словенијом, чинило се, ближи Змајевима.

Недуго, обукао је дрес Сајџија и, без сумње, оставио значајан траг, статистика каже: одиграо 91 утакмицу и постигао 25 голова. Најдраже, вероватно, Еквадору на СП у Бразилу 2014 – ушао у игру у 75. минуту и затресао мрежу за тријумф непосредно пре последњег судијског звиждука (поклонио га свом Хамзи за рођендан!), те два Француској главом у осмини финала ЕП 2020 – за реми у Букурешту и, потом, славље на пенале.

Новинари у БиХ су пренели: тог јуна 2021, кад је Харис „торпедовао” светске прваке Триколоре, шенлучило се и у Санском Мосту, граду који, с времена на време, посећује, последњи пут – у јулу ове године.

Како је открио „Фактор”: уживајући у босанским специјалитетима – пити, ћевапима, парадајзу, краставцима и паприци, вожњи кочијом, фотографисањем испред Хамзи-бегове џамије.

Животни ослонац му је супруга Амина, на критици швајцарских медија због непримереног облачења при испраћају тад чете селектора Петковића (Хариса по црвено-бели барјак позивали и Хицфилд и Јакин) на Мондијал у Русију. Наиме, лепотица с којом се после вишегодишњег забављања тајно венчао у Португалији у априлу 2019. и, убрзо, приредио славље за породицу и пријатеље у Луцерну (певали Енес Беговић и Дениал Ахметовић) - „заборавила” је грудњак.

Адут Сајџија, сопственог признања да не практикује сва правила из Курана („Већ сам пробао свињетину, али ја сам верник и то ми даје снагу”), радо слуша Тину Тарнер и Бијонсе, воли брзу храну, не конзумира алкохол и мераклијски испија кафу, истиче да му је омиљени јунак Супермен.

Љубитељи фудбала у Србији гаје наду да ће сутра на стадиону „974” у Дохи да му затаје лоптачке моћи и да ће да се радују несуђене му комшије: Сергеј и Вања Милинковић-Савић.