Haris, Sergejev i Vanjin nesuđeni komšija

Sve reke teku od izvora prema ušću, samo Sana teče prema vama!

Eho čuvene reklame s kraja „osamdesetih” prošlog veka odzvanjaće i sutra u Kataru: duel Srbije i Švajcarske, krucijalan za učesnika osmine finala Svetskog prvenstva, obeležiće naslednici Nikole Milinkovića (Sergej i Vanja) i Hamze Seferovića (Haris), zajedničkog imenitelja – korena iz Sanskog Mosta!

Bošnjak (1965) i Srbin (1968), detinjstva i dečaštva u gradu na devet reka (u Sanu se uliva osam pritoka: Sanica, Dabar, Zdena, Bliha, Majdanska reka, Japra, Sasinka i Kozica), još u momaštvu su odjezdili iz Podgrmeča: Hamza „trbuhom za kruhom” u Švajcarsku, Nikica za loptom u Bečej, te na ino scenu – u Španiju.

U februaru, u razmaku od tri godine, obradovali su ih i prvenci: Šefika je 1992. u Surseu rodila Harisa, Milijana 1995. u Ljeidi Sergeja.

„Pater familijasima” bila su puna srca, da su bila srećnija vremena – okupili bi „raju” u Zdeni (Milinković počeo u Radničkom), predgrađu iz pravca Lušci-Palanke, odnosno, Mahali, naselju u strogom centru Sanskog Mosta. Seferoviću bi dernek, u matičnom Hrustovu, verovatno uveličale i komšije Handanovići, planetarno poznati po golmanima – Samiru i Damiru.

Međutim...

Ratni vrtlog kumovao je dijametralnom scenariju: Sergej, Vanja i Haris čitali su „Doživljaje Nikoletine Bursaća”, iz pera zemljaka Branka Ćopića, „preko sedam brda” od očevima im dragih Sane i Grmeča, odmalena drugujući s „bubamarom”. Mlađi Milinković-Savić (zakon u Španiji mu darivao i prezime majke – košarkašice) – i sa rukavicama.

Do „kratkog spoja” došlo je pre četiri godine na SP u Rusiji, Seferović se, za razliku od Sergeja, radovao u Kalinjingradu, sad... Red je da Orlovi u ranoj fazi Mondijala polete!

Dotle, još „koja” o Harisu...

Centarfor Benfike na pozajmici u Galatasaraju, izučenih lekcija u Surseu, Lucernu i Grashopersu, zapaženih epizoda u Fiorentini, Ksamaksu, Lećeu, Novari, Real Sosijedadu i Ajntrahtu, kadetsku reprezentaciju Švajcarske 2009. u Nigeriji je kao najbolji strelac turnira odveo na krov sveta!

- Imao sam želju da igram za Bosnu i Hercegovinu, ali se nisu poklopile mnoge stvari – kazao je, jednom prilikom, Seferović, 2013. i uoči meča sa Slovenijom, činilo se, bliži Zmajevima.

Nedugo, obukao je dres Sajdžija i, bez sumnje, ostavio značajan trag, statistika kaže: odigrao 91 utakmicu i postigao 25 golova. Najdraže, verovatno, Ekvadoru na SP u Brazilu 2014 – ušao u igru u 75. minutu i zatresao mrežu za trijumf neposredno pre poslednjeg sudijskog zvižduka (poklonio ga svom Hamzi za rođendan!), te dva Francuskoj glavom u osmini finala EP 2020 – za remi u Bukureštu i, potom, slavlje na penale.

Novinari u BiH su preneli: tog juna 2021, kad je Haris „torpedovao” svetske prvake Trikolore, šenlučilo se i u Sanskom Mostu, gradu koji, s vremena na vreme, posećuje, poslednji put – u julu ove godine.

Kako je otkrio „Faktor”: uživajući u bosanskim specijalitetima – piti, ćevapima, paradajzu, krastavcima i paprici, vožnji kočijom, fotografisanjem ispred Hamzi-begove džamije.

Životni oslonac mu je supruga Amina, na kritici švajcarskih medija zbog neprimerenog oblačenja pri ispraćaju tad čete selektora Petkovića (Harisa po crveno-beli barjak pozivali i Hicfild i Jakin) na Mondijal u Rusiju. Naime, lepotica s kojom se posle višegodišnjeg zabavljanja tajno venčao u Portugaliji u aprilu 2019. i, ubrzo, priredio slavlje za porodicu i prijatelje u Lucernu (pevali Enes Begović i Denial Ahmetović) - „zaboravila” je grudnjak.

Adut Sajdžija, sopstvenog priznanja da ne praktikuje sva pravila iz Kurana („Već sam probao svinjetinu, ali ja sam vernik i to mi daje snagu”), rado sluša Tinu Tarner i Bijonse, voli brzu hranu, ne konzumira alkohol i meraklijski ispija kafu, ističe da mu je omiljeni junak Supermen.

Ljubitelji fudbala u Srbiji gaje nadu da će sutra na stadionu „974” u Dohi da mu zataje loptačke moći i da će da se raduju nesuđene mu komšije: Sergej i Vanja Milinković-Savić.