Партизан против Звезде поновио грешке: Када „зашто” нема своје „зато“

Анализираћемо! Више пута током конференције за медије рекао је Жељко Обрадовић. И – анализирао је. Не чекајући следећи тренинг. Већ одмах. По завршетку вечитог дербија, првог икада играног у Евролиги, директно из свлачионице играчи Партизана су продужили у клупске просторије. На анализу. Видео анализу. Она је потрајала скоро до два сата после поноћи.

Имало је ту о чему да се прича. Очигледно! После чега су црно-бели мали и о чему да размишљају. Шта и да „сањају“.

Рецимо о тим тројкама Луке Вилдозе – за изједначење – потом и Немање Недовића – за победу! Да се питају како су два најубојитија шутера ривала, у тако важним тренуцима, били у тако добрим позицијама за шутеве. Које су погодили.

Посебно јер су на једном од тајм-аута између њих јасно речено да тројка не сме да се прими! Што је новинарима открио сам Обрадовић.

Истина је – и црно-бели су долазили у добре позиције за шут. Само што они нису били прецизни. Четири пута у последњих минут и по су промашили. По два пута Пантер и Мадар.

Могли су да размишљају и о томе зашто су тако лако испустили плус шест, са колико су ушли у последња три минута. Или – зашто су се на нерешеном резултату (73:73) тако брзо одлучили за шут. Све и да је Пантер погодио ту тројку, Звезда би и даље имала времена да се спасе!

Или – што се на конференцији за медије запитао и Обрадовић – зашто су потпуно другачије изгледали у последња два минута, у односу на почетак меча.

Јер – почели су генијално! На обе половине терена. Са правом енергијом. Са расположеним Пантером, Мадаром. Са – под кошевима – незаустављивим Лесором.

Сада ту иде још једно „зашто“...

Зашто је већ после првих измена ситуација почела да се мења. Зашто момци који су улазили нису задржали исти ниво агресивности, зашто нису наставили у истом ритму. Са истом чврстином.

Не да нису, већ су увели тим у контра ритам. Наравно да све има везе и са квалитетом ривала. И те како! Звезда је у тим тренуцима дошла до даха. Чак би имала и много бољи резултат да Партизан није имао Лесора који је купио промашаје својих саиграча.

Рецимо – снажни Француз је на полувремену имао седам офанзивних скокова, цела Звезда 6. Што говори о његовој доминацији у том сегменту, али и о шуту два тима...

О томе је одмах после утакмице причао и Обрадовић...

- Наш шут за три је био 27-5!? То је на нивоу... – ту је трофејни тренер застао.

Није имао одговор и само рекао...

- Не знам кога!

У сва ова „зашто“ могле би да се сместе и партије Нанелија, чак и Ексума, а посебно Ледеја. На њега је – највише због одбране – љут био и Обрадовић. Што му је јасно ставио до знања на једном од тајм-аута.

С тим у вези – Ледеј се ни на једом дербију до сада није баш најбоље сналазио. Што је још једно „зашто“. То за посебну анализу. Јер реч је о играчу који би требало да буде лидер. Да решава баш овакве утакмице. Уз поштовање свих осталих.

Све то, али и не само то, јесу разлози због којих је Партизан изгубио први дерби у Евролиги. Наставио негативан низ у Евролиги. То је сада већ четврти пораз у серији.

Што и даље није разлог за дизање панике у Хумској. Није прошла ни половина сезоне. Времена и прилика за поравне, црно-бели још имају. Без потцењивања било кога – шансу за други брејк имаће већ у уторак, на гостовању Асвелу.

Уосталом, није поента најбољу кошарку играти у децембру. То сви знају.

Проблем је што црно-бели исте грешке понаваљају. Да ли су оне производ деконцентрације, умора услед скраћене ротације или можда чак и јаке жеље која као да неке од њих спутава, мање је важно.

Битније је да се врате у ритам у коме су играли – рецимо – до Макабија. Када су деловали као тим који заиста са сваким може да игра и који свакога може да победи.

Сада већ...