Partizan protiv Zvezde ponovio greške: Kada „zašto” nema svoje „zato“

Analiziraćemo! Više puta tokom konferencije za medije rekao je Željko Obradović. I – analizirao je. Ne čekajući sledeći trening. Već odmah. Po završetku večitog derbija, prvog ikada igranog u Evroligi, direktno iz svlačionice igrači Partizana su produžili u klupske prostorije. Na analizu. Video analizu. Ona je potrajala skoro do dva sata posle ponoći.

Imalo je tu o čemu da se priča. Očigledno! Posle čega su crno-beli mali i o čemu da razmišljaju. Šta i da „sanjaju“.

Recimo o tim trojkama Luke Vildoze – za izjednačenje – potom i Nemanje Nedovića – za pobedu! Da se pitaju kako su dva najubojitija šutera rivala, u tako važnim trenucima, bili u tako dobrim pozicijama za šuteve. Koje su pogodili.

Posebno jer su na jednom od tajm-auta između njih jasno rečeno da trojka ne sme da se primi! Što je novinarima otkrio sam Obradović.

Istina je – i crno-beli su dolazili u dobre pozicije za šut. Samo što oni nisu bili precizni. Četiri puta u poslednjih minut i po su promašili. Po dva puta Panter i Madar.

Mogli su da razmišljaju i o tome zašto su tako lako ispustili plus šest, sa koliko su ušli u poslednja tri minuta. Ili – zašto su se na nerešenom rezultatu (73:73) tako brzo odlučili za šut. Sve i da je Panter pogodio tu trojku, Zvezda bi i dalje imala vremena da se spase!

Ili – što se na konferenciji za medije zapitao i Obradović – zašto su potpuno drugačije izgledali u poslednja dva minuta, u odnosu na početak meča.

Jer – počeli su genijalno! Na obe polovine terena. Sa pravom energijom. Sa raspoloženim Panterom, Madarom. Sa – pod koševima – nezaustavljivim Lesorom.

Sada tu ide još jedno „zašto“...

Zašto je već posle prvih izmena situacija počela da se menja. Zašto momci koji su ulazili nisu zadržali isti nivo agresivnosti, zašto nisu nastavili u istom ritmu. Sa istom čvrstinom.

Ne da nisu, već su uveli tim u kontra ritam. Naravno da sve ima veze i sa kvalitetom rivala. I te kako! Zvezda je u tim trenucima došla do daha. Čak bi imala i mnogo bolji rezultat da Partizan nije imao Lesora koji je kupio promašaje svojih saigrača.

Recimo – snažni Francuz je na poluvremenu imao sedam ofanzivnih skokova, cela Zvezda 6. Što govori o njegovoj dominaciji u tom segmentu, ali i o šutu dva tima...

O tome je odmah posle utakmice pričao i Obradović...

- Naš šut za tri je bio 27-5!? To je na nivou... – tu je trofejni trener zastao.

Nije imao odgovor i samo rekao...

- Ne znam koga!

U sva ova „zašto“ mogle bi da se smeste i partije Nanelija, čak i Eksuma, a posebno Ledeja. Na njega je – najviše zbog odbrane – ljut bio i Obradović. Što mu je jasno stavio do znanja na jednom od tajm-auta.

S tim u vezi – Ledej se ni na jedom derbiju do sada nije baš najbolje snalazio. Što je još jedno „zašto“. To za posebnu analizu. Jer reč je o igraču koji bi trebalo da bude lider. Da rešava baš ovakve utakmice. Uz poštovanje svih ostalih.

Sve to, ali i ne samo to, jesu razlozi zbog kojih je Partizan izgubio prvi derbi u Evroligi. Nastavio negativan niz u Evroligi. To je sada već četvrti poraz u seriji.

Što i dalje nije razlog za dizanje panike u Humskoj. Nije prošla ni polovina sezone. Vremena i prilika za poravne, crno-beli još imaju. Bez potcenjivanja bilo koga – šansu za drugi brejk imaće već u utorak, na gostovanju Asvelu.

Uostalom, nije poenta najbolju košarku igrati u decembru. To svi znaju.

Problem je što crno-beli iste greške ponavaljaju. Da li su one proizvod dekoncentracije, umora usled skraćene rotacije ili možda čak i jake želje koja kao da neke od njih sputava, manje je važno.

Bitnije je da se vrate u ritam u kome su igrali – recimo – do Makabija. Kada su delovali kao tim koji zaista sa svakim može da igra i koji svakoga može da pobedi.

Sada već...