Не слутећи да ће га само неколико месеци касније напасти леукемија и да ће морати да уђе у животну борбу, Синиша Михајловић је за 50. рођендан, фебрауара 2019, дао велики интервју „Газети дело спорт“ и говорио о животу и фудбалским почецима.
- Дуга коса и велике локне из времена када сам био дечак уступиле су место белој коси. Због енергије и ентузијазма, осећам се као да имам 20 мање, иако понекад мислим да већ имам 150 кад сагледам шта сам све прошао. Адолесценција у Србији, каријера, Италија и многи градови, шесторо деце, сиромаштво, успеси, богатство, два рата, ране, сузе...Ако погледам уназад, могу да кажем: „Синиша, колико си живота проживео?“ – говорио је Михајловић.
На жалост, Синишин живот је завршен пре него што је напунио 54 године. Испоставило се да је живео 15 лета мање од оца.
- Мој отац је био возач камиона и умро је у 69. години од рака плућа. Кад је отишао, нисам био тамо. Мислио сам о томе сваког дана. Током рата молио сам га да дође у Италију, али је желео да остане у својој земљи. Волео бих да види како су му унуци одрасли. Када су снови у питању, не размишљам о подизању Лиге шампиона или скудета као тренер. Моје је немогуће: поново да загрлим оца. Мајка ме још гледа истим очима као кад сам био дете. Она не говори италијански, а моја деца слабо причају српски. Сваки пут када нам дође у посету у Рим и видим како их гледа, разумем да за љубав нису потребне речи – причао је Михајловић пре непуне четири године.
ДЕСЕТКА ОД НОВИНАРА У ЗАГРЕБУ
Имао је много великих утакмица Синиша Михајловић, али се лако опредељивао да изабере савршену за њега:
- Био је 9. октобар 1999, утакмица Хрватске и Србије први пут после рата. Завршено је 2:2, на моје асистенције. Српски новинари су ме оценили десетком.
НАЈВРЕЛИЈИ БЕОГРАДСКИ ДЕРБИ
Играо је Синиша Михајловић градске дербије у Београду, Риму, Милану и Ђенови...
- Београдски дерби је као ниједан други, много је више од утакмице. Атмосфера Маракане је нешто што се не може објаснити. Милан је племство фудбала. У Риму те задиркује током целе године ко победи. У моје време у одбрани Лација били смо Стам, Коуто, Неста и ја у одбрани, а Рома је имала Тотија, Батистуту, Монтелу и Делвекија у нападу. Желим да Рим поново види овакве играче заједно. У Ђенови су најлепше кореографије – причао је Михајловић.
Својој деци Синиша је створио комфор, али им и говорио како је изгледало његово детињство у сиромаштву.
- Као дете сам волео банане, али нисмо имали новца. Мама је купила једну и морао сам да је поделим са братом. Једном сам јој рекао: кад се обогатим, купићу себи камион банана и све их појести сам. У ресторанима бирам најбоље, пијем фина вина, али ништа никада неће надмашити укус тих банана. Можда зато мојим родитељима ништа не недостаје. Богатство које се надам да ћу оставити својој деци није економско, већ вредности и учења, искреност, лојалност, пожртвованост. Мораће да се озноје, презиме није довољно.
Поносан је Миха био на велику породицу:
- Имам шесторо деце. Први, Марко, рођен је из везе кад сам стигао у Рим. Супруга Аријана ми је поклонила пет драгуља: Викторију, Вирџинију, Мирослава, Душана и Николу. Мој су понос, а велика заслуга припада мојој супрузи. Они су смисао свега. Каријера ме је спречила да у потпуности уживам у њиховом одрастању како бих желео. Више сам обраћао пажњу на најмлађег, јер сам био старији и више нисам играо фудбал. Време брзо пролази. Више не долази да спава у кревет код нас и кад идем по њега из школе више не притрчава да ме загрли. Порастао је.
Планирали су Синиша и Аријана шесто дете, али није се остварило.
- Аријана и ја смо очекивали још једно дете. На жалост, трудноћа се завршила. Имати бебу са 50 година је као да поново будеш млад. Моја жена пати од тога, ја то знам, видим.
Преживљавао је Миха тешко са психолошке стране ратове у Југославији, причао је Италијанима о томе.
- Ратови... Сви ратови су сра...То братоубиство које смо доживели у бившој Југославији је најгоре што може да се деси. Пријатељи пуцају једни на друге, породице растурене. Видео сам како мој народ пада, градови су разорени, све је почишћено. Мој најбољи пријатељ је уништио моју кућу. Мој стриц, Хрват и брат моје мајке, хтео је да „коље као свиња“, како је то рекао мој отац Србин. Пронашао га је Аркан, требало је да га убију, код њега су нашли мој број мобилног, спасао сам му живот. Морале би да прођу две генерације да бих могао да проценим шта десило. То је било поражавајуће за све. Што ја кажем, може рећи и Хрват или Босанац. Доживели смо лудило историје.
НЕСУЂЕНИ ТРЕНЕР ЈУВЕНТУСА
Мало је недостајало да Синиша Михајловић буде и тренер Јувентуса, али до коначног договора није дошло.
- Јуве ме је звао. Отишао сам у резиденцију Ањелија, са Маротом и Недведом. Све је било договорено, али на крају је Конте одлучио да остане. Осим што сам два месеца касније поднео оставку. Остао сам у Сампдорији, а Алегри је отишао у Торино – говорио је Михајловић о позиву Јувентуса, где је могао да пређе и као играч из Црвене звезде, али је изабрао Рому.
ХУМАНИСТА
Био је Синиша Михајловић и велики хуманиста. Жал због његове смрти н друштвеним мрежама изнела је и Николина Радуновић из Подгорице којој је Миха пре две деценије новчаном донацијом омогућио да оперише срце.
Она је само једна у низу особа којима је Синиша Михајловић помогао.
Рођен је у Боровом насељу крај Вуковара...
- За мене је Вуковар био најлепши град на свету. Тада је постао симбол рата. Вратио сам се тамо после 25 година... Претходни пут сам био за време сукоба 1991, све је било сравњено са земљом. Нисам могао ни да се снађем. Ни птица није летела, није било пса. Сећам се погледа два дечака од 10 година, држали су митраљезе. Имали су мушке очи у дечијим телима. Тужне очи које су већ виделе све осим детињства. Један од њих двојице ми је пришао, питао ме ко сам. Често размишљам о том детету, знајући шта му се догодило. Ако га рат није однео, данас је човек. Можда има жену и децу. Надам се да су те очи које су постале одрасле поново нашле мало светла.
Тренирао је Михајловић бројне клубове у Италији, водио репрезентацију Србије, али је далеко веће успехе постигао као играч.
- Највеће задовољство као тренера је однос са играчима где год да сам био. Сузе које су пролиле када сам отишао, поштовање које никад није недостајало, чак и оних који су мало играли. Могу да направим погрешне изборе, али сам директан, одан и понашам се као мушкарац. Ја сам јака личности, Србин од главе до пете, са врлинама и манама мог поносног народа. Али, знам да признам грешке, да се извиним и увек прихватим конфронтацију. И најбоље је да ме не љутиш.
Нико није изводио у Италији, а и шире слободне ударце добро као Синиша Михајловић. Гром из левице често је био кобан за ривале.
- Можда сам дрзак, али нико није шутирао слободне ударце као ја. Питајте голмане, ја сам у последњем кораку трчања одлучивао где ћу да шутирам. И данас, са 50 година, скидам паучину са раскрснице. Пирло и ја имамо рекорд у Серији А, али он је играо више од мене. Колико је оних који су постигли три гола из слободног ударца у мечу као ја?
Одговор је јасан – нико! Био је једнинствен у много чему, а кад се освртао на три кадра за 50 година живота истакао је:
- Први, кад сам видео Аријану и изгубио се у њеном осмеху, Други, рођење деце. Трећи, залет, лева нога и лопта испод пречке. Све бих поново проживео, на исти начин. Чак и грешке. Јер, не постоје савршени животи. А, они би и били досадни.
Михин живот био је садржаја. И прекратак. Могао је још много да пружи и фудбалу и својој породици коју је обожавао.
ГОЛ ЗА СИНА МАРКА ПРОТИВ БРЕШЕ
Синиша Михајловић са супругом Аријаном има петоро деце, а и ванбрачног сина Марка из везе са неименованом Италијанком. Веза са њом догодила се пре познанства са Аријаном.
Михајловић је призано сина, раније је отворено причао о томе. Упркос што је знао да има дет, њих двојица нису имали никакав контакт све до Маркове 11. године. Михајловић је наводно имао у плану да му се јави тек кад постане пунолетан.
Интересантно је да је Аријана била иницијатор њиховог сусрета, наговоривши Синишу да позове сина на славу Светог Николу 2004. године, па су се том приликом коначно спојили. Марко је упознао и сестре и браћу, а Аријана га је водила и на очеву утакмицу.
- Кад је дошао на свет добио је моје презиме и ја га издржавам. Живи у Италији и бринем се о њему као и о осталих петоро. С њим проводим мање времена, али се чујемо телефоном, долази код мене, идемо на одморе. Нормално функционишемо. Упоредио бих то са децом разведених родитеља који су у добрим односима - причао је својевремено Синиша
Михајловић је описао и његов први сусрет са сином, који је био веома емотиван:
- Потрчали смо један другом у сусрет и неколико минута провели у загрљају. Обећао сам му да ћу сутрадан постићи гол на утакмици против Бреше, који ћу њему посветити. Тако је и било. Када је с великим осмехом узвикнуо: „Тата, испунио си обећање“, хтео сам да пукнем од среће“
ЉУБАВ НА ПРВИ ПОГЛЕД СА АРИЈАНОМ
Синиша Михајловић је од 1996. године био у браку са некадашњом ТВ водитељком Аријаном.
- Кад сам је први пут видео, помислио сам како би наша деца била лепа - открио је Синиша једном приликом, а потом преко пријатељице која је познавала заказао „случајан сусрет“.
- Било је намештено да Аријана седне крај мене. Све се завршило прилично хладно, уз неколико необавезних реченица. Глумио сам као да уопште нисам заинтересован, а она је узвратила истом мером – причао је Миха.
Аријана је говорила да је то била љубав на први поглед:
- Напустила сам телевизију средином 1995. године, јер је он био у Сампдорији, ја у Риму и нисмо се често виђали. Одабрала сам породицу и рекла бих да сам добро изабрала. Синиша ме је освојио својом слаткоћом. Тачно је да је дошао на вечеру и замолио мог оца за дозволу да ме запроси.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
