Ne sluteći da će ga samo nekoliko meseci kasnije napasti leukemija i da će morati da uđe u životnu borbu, Siniša Mihajlović je za 50. rođendan, febrauara 2019, dao veliki intervju „Gazeti delo sport“ i govorio o životu i fudbalskim počecima.
- Duga kosa i velike lokne iz vremena kada sam bio dečak ustupile su mesto beloj kosi. Zbog energije i entuzijazma, osećam se kao da imam 20 manje, iako ponekad mislim da već imam 150 kad sagledam šta sam sve prošao. Adolescencija u Srbiji, karijera, Italija i mnogi gradovi, šestoro dece, siromaštvo, uspesi, bogatstvo, dva rata, rane, suze...Ako pogledam unazad, mogu da kažem: „Siniša, koliko si života proživeo?“ – govorio je Mihajlović.
Na žalost, Sinišin život je završen pre nego što je napunio 54 godine. Ispostavilo se da je živeo 15 leta manje od oca.
- Moj otac je bio vozač kamiona i umro je u 69. godini od raka pluća. Kad je otišao, nisam bio tamo. Mislio sam o tome svakog dana. Tokom rata molio sam ga da dođe u Italiju, ali je želeo da ostane u svojoj zemlji. Voleo bih da vidi kako su mu unuci odrasli. Kada su snovi u pitanju, ne razmišljam o podizanju Lige šampiona ili skudeta kao trener. Moje je nemoguće: ponovo da zagrlim oca. Majka me još gleda istim očima kao kad sam bio dete. Ona ne govori italijanski, a moja deca slabo pričaju srpski. Svaki put kada nam dođe u posetu u Rim i vidim kako ih gleda, razumem da za ljubav nisu potrebne reči – pričao je Mihajlović pre nepune četiri godine.
DESETKA OD NOVINARA U ZAGREBU
Imao je mnogo velikih utakmica Siniša Mihajlović, ali se lako opredeljivao da izabere savršenu za njega:
- Bio je 9. oktobar 1999, utakmica Hrvatske i Srbije prvi put posle rata. Završeno je 2:2, na moje asistencije. Srpski novinari su me ocenili desetkom.
NAJVRELIJI BEOGRADSKI DERBI
Igrao je Siniša Mihajlović gradske derbije u Beogradu, Rimu, Milanu i Đenovi...
- Beogradski derbi je kao nijedan drugi, mnogo je više od utakmice. Atmosfera Marakane je nešto što se ne može objasniti. Milan je plemstvo fudbala. U Rimu te zadirkuje tokom cele godine ko pobedi. U moje vreme u odbrani Lacija bili smo Stam, Kouto, Nesta i ja u odbrani, a Roma je imala Totija, Batistutu, Montelu i Delvekija u napadu. Želim da Rim ponovo vidi ovakve igrače zajedno. U Đenovi su najlepše koreografije – pričao je Mihajlović.
Svojoj deci Siniša je stvorio komfor, ali im i govorio kako je izgledalo njegovo detinjstvo u siromaštvu.
- Kao dete sam voleo banane, ali nismo imali novca. Mama je kupila jednu i morao sam da je podelim sa bratom. Jednom sam joj rekao: kad se obogatim, kupiću sebi kamion banana i sve ih pojesti sam. U restoranima biram najbolje, pijem fina vina, ali ništa nikada neće nadmašiti ukus tih banana. Možda zato mojim roditeljima ništa ne nedostaje. Bogatstvo koje se nadam da ću ostaviti svojoj deci nije ekonomsko, već vrednosti i učenja, iskrenost, lojalnost, požrtvovanost. Moraće da se oznoje, prezime nije dovoljno.
Ponosan je Miha bio na veliku porodicu:
- Imam šestoro dece. Prvi, Marko, rođen je iz veze kad sam stigao u Rim. Supruga Arijana mi je poklonila pet dragulja: Viktoriju, Virdžiniju, Miroslava, Dušana i Nikolu. Moj su ponos, a velika zasluga pripada mojoj supruzi. Oni su smisao svega. Karijera me je sprečila da u potpunosti uživam u njihovom odrastanju kako bih želeo. Više sam obraćao pažnju na najmlađeg, jer sam bio stariji i više nisam igrao fudbal. Vreme brzo prolazi. Više ne dolazi da spava u krevet kod nas i kad idem po njega iz škole više ne pritrčava da me zagrli. Porastao je.
Planirali su Siniša i Arijana šesto dete, ali nije se ostvarilo.
- Arijana i ja smo očekivali još jedno dete. Na žalost, trudnoća se završila. Imati bebu sa 50 godina je kao da ponovo budeš mlad. Moja žena pati od toga, ja to znam, vidim.
Preživljavao je Miha teško sa psihološke strane ratove u Jugoslaviji, pričao je Italijanima o tome.
- Ratovi... Svi ratovi su sra...To bratoubistvo koje smo doživeli u bivšoj Jugoslaviji je najgore što može da se desi. Prijatelji pucaju jedni na druge, porodice rasturene. Video sam kako moj narod pada, gradovi su razoreni, sve je počišćeno. Moj najbolji prijatelj je uništio moju kuću. Moj stric, Hrvat i brat moje majke, hteo je da „kolje kao svinja“, kako je to rekao moj otac Srbin. Pronašao ga je Arkan, trebalo je da ga ubiju, kod njega su našli moj broj mobilnog, spasao sam mu život. Morale bi da prođu dve generacije da bih mogao da procenim šta desilo. To je bilo poražavajuće za sve. Što ja kažem, može reći i Hrvat ili Bosanac. Doživeli smo ludilo istorije.
NESUĐENI TRENER JUVENTUSA
Malo je nedostajalo da Siniša Mihajlović bude i trener Juventusa, ali do konačnog dogovora nije došlo.
- Juve me je zvao. Otišao sam u rezidenciju Anjelija, sa Marotom i Nedvedom. Sve je bilo dogovoreno, ali na kraju je Konte odlučio da ostane. Osim što sam dva meseca kasnije podneo ostavku. Ostao sam u Sampdoriji, a Alegri je otišao u Torino – govorio je Mihajlović o pozivu Juventusa, gde je mogao da pređe i kao igrač iz Crvene zvezde, ali je izabrao Romu.
HUMANISTA
Bio je Siniša Mihajlović i veliki humanista. Žal zbog njegove smrti n društvenim mrežama iznela je i Nikolina Radunović iz Podgorice kojoj je Miha pre dve decenije novčanom donacijom omogućio da operiše srce.
Ona je samo jedna u nizu osoba kojima je Siniša Mihajlović pomogao.
Rođen je u Borovom naselju kraj Vukovara...
- Za mene je Vukovar bio najlepši grad na svetu. Tada je postao simbol rata. Vratio sam se tamo posle 25 godina... Prethodni put sam bio za vreme sukoba 1991, sve je bilo sravnjeno sa zemljom. Nisam mogao ni da se snađem. Ni ptica nije letela, nije bilo psa. Sećam se pogleda dva dečaka od 10 godina, držali su mitraljeze. Imali su muške oči u dečijim telima. Tužne oči koje su već videle sve osim detinjstva. Jedan od njih dvojice mi je prišao, pitao me ko sam. Često razmišljam o tom detetu, znajući šta mu se dogodilo. Ako ga rat nije odneo, danas je čovek. Možda ima ženu i decu. Nadam se da su te oči koje su postale odrasle ponovo našle malo svetla.
Trenirao je Mihajlović brojne klubove u Italiji, vodio reprezentaciju Srbije, ali je daleko veće uspehe postigao kao igrač.
- Najveće zadovoljstvo kao trenera je odnos sa igračima gde god da sam bio. Suze koje su prolile kada sam otišao, poštovanje koje nikad nije nedostajalo, čak i onih koji su malo igrali. Mogu da napravim pogrešne izbore, ali sam direktan, odan i ponašam se kao muškarac. Ja sam jaka ličnosti, Srbin od glave do pete, sa vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Ali, znam da priznam greške, da se izvinim i uvek prihvatim konfrontaciju. I najbolje je da me ne ljutiš.
Niko nije izvodio u Italiji, a i šire slobodne udarce dobro kao Siniša Mihajlović. Grom iz levice često je bio koban za rivale.
- Možda sam drzak, ali niko nije šutirao slobodne udarce kao ja. Pitajte golmane, ja sam u poslednjem koraku trčanja odlučivao gde ću da šutiram. I danas, sa 50 godina, skidam paučinu sa raskrsnice. Pirlo i ja imamo rekord u Seriji A, ali on je igrao više od mene. Koliko je onih koji su postigli tri gola iz slobodnog udarca u meču kao ja?
Odgovor je jasan – niko! Bio je jedninstven u mnogo čemu, a kad se osvrtao na tri kadra za 50 godina života istakao je:
- Prvi, kad sam video Arijanu i izgubio se u njenom osmehu, Drugi, rođenje dece. Treći, zalet, leva noga i lopta ispod prečke. Sve bih ponovo proživeo, na isti način. Čak i greške. Jer, ne postoje savršeni životi. A, oni bi i bili dosadni.
Mihin život bio je sadržaja. I prekratak. Mogao je još mnogo da pruži i fudbalu i svojoj porodici koju je obožavao.
GOL ZA SINA MARKA PROTIV BREŠE
Siniša Mihajlović sa suprugom Arijanom ima petoro dece, a i vanbračnog sina Marka iz veze sa neimenovanom Italijankom. Veza sa njom dogodila se pre poznanstva sa Arijanom.
Mihajlović je prizano sina, ranije je otvoreno pričao o tome. Uprkos što je znao da ima det, njih dvojica nisu imali nikakav kontakt sve do Markove 11. godine. Mihajlović je navodno imao u planu da mu se javi tek kad postane punoletan.
Interesantno je da je Arijana bila inicijator njihovog susreta, nagovorivši Sinišu da pozove sina na slavu Svetog Nikolu 2004. godine, pa su se tom prilikom konačno spojili. Marko je upoznao i sestre i braću, a Arijana ga je vodila i na očevu utakmicu.
- Kad je došao na svet dobio je moje prezime i ja ga izdržavam. Živi u Italiji i brinem se o njemu kao i o ostalih petoro. S njim provodim manje vremena, ali se čujemo telefonom, dolazi kod mene, idemo na odmore. Normalno funkcionišemo. Uporedio bih to sa decom razvedenih roditelja koji su u dobrim odnosima - pričao je svojevremeno Siniša
Mihajlović je opisao i njegov prvi susret sa sinom, koji je bio veoma emotivan:
- Potrčali smo jedan drugom u susret i nekoliko minuta proveli u zagrljaju. Obećao sam mu da ću sutradan postići gol na utakmici protiv Breše, koji ću njemu posvetiti. Tako je i bilo. Kada je s velikim osmehom uzviknuo: „Tata, ispunio si obećanje“, hteo sam da puknem od sreće“
LjUBAV NA PRVI POGLED SA ARIJANOM
Siniša Mihajlović je od 1996. godine bio u braku sa nekadašnjom TV voditeljkom Arijanom.
- Kad sam je prvi put video, pomislio sam kako bi naša deca bila lepa - otkrio je Siniša jednom prilikom, a potom preko prijateljice koja je poznavala zakazao „slučajan susret“.
- Bilo je namešteno da Arijana sedne kraj mene. Sve se završilo prilično hladno, uz nekoliko neobaveznih rečenica. Glumio sam kao da uopšte nisam zainteresovan, a ona je uzvratila istom merom – pričao je Miha.
Arijana je govorila da je to bila ljubav na prvi pogled:
- Napustila sam televiziju sredinom 1995. godine, jer je on bio u Sampdoriji, ja u Rimu i nismo se često viđali. Odabrala sam porodicu i rekla bih da sam dobro izabrala. Siniša me je osvojio svojom slatkoćom. Tačno je da je došao na večeru i zamolio mog oca za dozvolu da me zaprosi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
