Караси: Васовић га није хтео, ја сам кривац што је Миха дошао у Звезду

Тугу, неверицу, очај осећали су јуче звездаши који су јуче чекали да се упишу у књигу жалости поводом преране смрти Синише Михајловића у музеју Црвене звезде. За многе је Миха, још од сад већ давне 1991. и освајања европске титуле – бесмртан. Ипак, жал је немерљива. Колико је значио момак из Борова свима, казаће увид у многобројне попуњене странице књиге жалости истакнуте тик испред пехара намењеног освајачу највећег европског трофеја.

На столу поред књиге навијачи су могли да виде и култну фотографију Синише у дресу Црвене звезде. Најхрабрији су пустили и сузе током писања последњег збогом, једноставно не верујући да такве спортске, али и животне људине, нажалост више нема..

Они који нису стигли или могли да од неизмерне туге да дођу јуче, моћи ће и данас од 10 до 13 часова у Музеју Црвене звезде да кажу Синиши последње „ћао”.

Станислав Караси, један је од заслужних што је легендарна левица Црвене звезде и светског фудбала крочила у Љутице Богдана:

- Кривац сам што је Миха дошао у Звезду. Кад сам раскинуо уговор са Звездом као дечак бирао сам између Крагујевца и Борова и отишао сам у Борово. Тамо сам упознао породицу Михајловић и талентованог дечака, кога сам касније препоручио Црвеној звезди. Моја радост је била велика. Дошао је у Београд да одигра пријатељску утакмицу за Звезду, тренер је био партизановац Васовић, који није био задовољан са њим, бунио сам се што је тако испало. После неколико дана звао ме је Миша Косановић и питао зашто Звезда није потписала уговор са Михајловићем, одговорих зато што не разумеју игру и не виде да је то фудбалер будућности. Поручио сам Косану да седне у моторни чамац пређе палићко језеро и да ће у Борову наћи породицу Михајловић. Отишао је и довео га у Војводину. Пар дана касније ме је звао и рекао да је Миха „бомбардер”.

Сетио се Караси и Синишиних дана у Борову:

- Гледали смо га Куле Аћимовић и ја на тренингу.  Драган Џајић нам је дао зелено светло. Било је то пошто је Васке отишао са клупе. Куле је био одушевљен, јер га није знао, а ја сам га посматрао годину дана. У повратку код Шида пукла нам је шоферка, али ипак смо стигли до Београда. Донели смо Џаји добре вести, а он га је касније откупио за милион и 200 хиљада марака. Драго што се Миха вратио тамо где сам увек мислио да може да игра. И не да је играо, него је направио невероватну каријеру. Све што је урадио у Звезди било је фантастично.

Подсетио је популарни Стане да је Михајловић био синоним за трофеје:

- Народ га је волео, а то је у фудбалу најважније. Познавао сам му добро и оца, дружили смо се у Борову... Кад је фудбал у питању, незгодан сам тип и другачије гледам на неке ствари од већине мојих другара. Михи сам се увек дивио и заиста је оправдао моје поверење. Чак и кад је играо слабије, говорио сам му да се то дешавало Пелеу и Марадони. Најежио сам се док причам о овоме, не могу да верујем да се ово десило. Нека му је вечна слава.