Karasi: Vasović ga nije hteo, ja sam krivac što je Miha došao u Zvezdu

Tugu, nevericu, očaj osećali su juče zvezdaši koji su juče čekali da se upišu u knjigu žalosti povodom prerane smrti Siniše Mihajlovića u muzeju Crvene zvezde. Za mnoge je Miha, još od sad već davne 1991. i osvajanja evropske titule – besmrtan. Ipak, žal je nemerljiva. Koliko je značio momak iz Borova svima, kazaće uvid u mnogobrojne popunjene stranice knjige žalosti istaknute tik ispred pehara namenjenog osvajaču najvećeg evropskog trofeja.

Na stolu pored knjige navijači su mogli da vide i kultnu fotografiju Siniše u dresu Crvene zvezde. Najhrabriji su pustili i suze tokom pisanja poslednjeg zbogom, jednostavno ne verujući da takve sportske, ali i životne ljudine, nažalost više nema..

Oni koji nisu stigli ili mogli da od neizmerne tuge da dođu juče, moći će i danas od 10 do 13 časova u Muzeju Crvene zvezde da kažu Siniši poslednje „ćao”.

Stanislav Karasi, jedan je od zaslužnih što je legendarna levica Crvene zvezde i svetskog fudbala kročila u Ljutice Bogdana:

- Krivac sam što je Miha došao u Zvezdu. Kad sam raskinuo ugovor sa Zvezdom kao dečak birao sam između Kragujevca i Borova i otišao sam u Borovo. Tamo sam upoznao porodicu Mihajlović i talentovanog dečaka, koga sam kasnije preporučio Crvenoj zvezdi. Moja radost je bila velika. Došao je u Beograd da odigra prijateljsku utakmicu za Zvezdu, trener je bio partizanovac Vasović, koji nije bio zadovoljan sa njim, bunio sam se što je tako ispalo. Posle nekoliko dana zvao me je Miša Kosanović i pitao zašto Zvezda nije potpisala ugovor sa Mihajlovićem, odgovorih zato što ne razumeju igru i ne vide da je to fudbaler budućnosti. Poručio sam Kosanu da sedne u motorni čamac pređe palićko jezero i da će u Borovu naći porodicu Mihajlović. Otišao je i doveo ga u Vojvodinu. Par dana kasnije me je zvao i rekao da je Miha „bombarder”.

Setio se Karasi i Sinišinih dana u Borovu:

- Gledali smo ga Kule Aćimović i ja na treningu.  Dragan Džajić nam je dao zeleno svetlo. Bilo je to pošto je Vaske otišao sa klupe. Kule je bio oduševljen, jer ga nije znao, a ja sam ga posmatrao godinu dana. U povratku kod Šida pukla nam je šoferka, ali ipak smo stigli do Beograda. Doneli smo Džaji dobre vesti, a on ga je kasnije otkupio za milion i 200 hiljada maraka. Drago što se Miha vratio tamo gde sam uvek mislio da može da igra. I ne da je igrao, nego je napravio neverovatnu karijeru. Sve što je uradio u Zvezdi bilo je fantastično.

Podsetio je popularni Stane da je Mihajlović bio sinonim za trofeje:

- Narod ga je voleo, a to je u fudbalu najvažnije. Poznavao sam mu dobro i oca, družili smo se u Borovu... Kad je fudbal u pitanju, nezgodan sam tip i drugačije gledam na neke stvari od većine mojih drugara. Mihi sam se uvek divio i zaista je opravdao moje poverenje. Čak i kad je igrao slabije, govorio sam mu da se to dešavalo Peleu i Maradoni. Naježio sam se dok pričam o ovome, ne mogu da verujem da se ovo desilo. Neka mu je večna slava.