Свима у Партизану је баш оваква победа била потребна. Чак не то да славе са 20 разлике, не да у финиш уђу сигурни у тријумф. Већ да – стрепе. До краја. Чак и да понове исте грешке. Да опет уђу у драму. Исту ону какву су проживљавали у ко зна колико утакмица ове сезоне, а коју нису успели да реше у своју корист.
Било им је потребно да та „једна лопта“ коначно буде њихова. Тај – речима Жељка Обрадовића - један поен, један скок, једна одбрана, скинули су и „један“ терет са леђа. Огроман терет који су црно-бели кошаркаши носили последњих месец дана. А који је из дана у дан бивао све тежи.
И то је било толико очигледно.
Када је једном тај терет пао са леђа, јасно олакшање видело се на њиховим лицима. Видело се и на лицу Кевина Пантера.
Капитен црно-белих је дуго био у загрљају саиграча. Лица „каменог“. Онда завршио у загрљају навијача. Тада је већ почео да пева. Дао је себи одушка.
Чини се да је он више од осталих био оптерећен. Ипак је капитен. Ипак је његова одговорност највећа.
Макар је тако деловао на терену у претходним мечевима. Сав од жеље. Толико да га је повремено и спутавала. Што је могло да се види и по томе колико је често улазио у проблем са личним грешкама.
Сада је одахнуо. Фигуративно и буквално.
- Још једна утакмица, као претходних шест или седам, на једну лопту – почео је причу Пантер.
И зато...
- Срећан сам што смо успели да приведемо меч крају. Били смо добри, одиграли смо добро у одбрани.
Заслуге је поделио са – навијачима.
- Били су уз нас и у овим тешким тренуцима. Стварно ценим то што су остали уз нас. Очигледно је био и да су били узнемирени, али помогли су нам да одбранимо домаћи терен. То је оно што покушавамо да урадимо целе године.
Поновио је...
- Добар је осећај! Ово нам је било преко потребно.
Баш као и Нанели, ни Пантер у другом полувремену није одморио ни минут. Истина, ротација је свакако била страшно скраћена. Али, док су остали макар мало одмарали, Пантер и Нанели ни минут. И немају никакав проблем са тим. Чак су и тако „уморни“ погодили веома важне шутеве када се резултат ломио.
- Увек се трудим да будем агресиван. Тимови увек на нама играју веома чврсто, удвајају, мењају одбране... Није лако. Зато понекад имам осећај као да губим агресивност. Али против Ефеса сам наставио да будем агресиван, наставио сам да нападам...
Као доста важно у целој причи, Пантер је нагласио...
- Увек треба играти са истим менталитетом. Само ићи напред. Знам да стално морам да будем агресиван. И то је отприлике то.
Претходних дана, када је Партизан био у серији пораза, много отровних стрелица је ишло ка црно-белима. Осетили су то и они, посебно порукама на друштвеним мрежама... Пантер признаје, није било пријатно.
- Тешко је! Али, мислим да људи не разумеју. Да виде само једну страну. Да ми не желимо, да нам није стало... Али ту је много тога. Трудим се да останем фокусиран на кошарку, да не читам ништа, да наставим напред... Суочавам се са тим још од прошле сезоне и не обраћам много пажње на то. Али то долази са овим послом. Ја знам колико труда улажем у све ово.
Уосталом, најважније је да осећа поверење тренера и саиграча.
- Тако је!
И још нешто...
- Победе. То је најважније. Да побеђујемо и да се забавимо док то радимо.
Ако је ових дана било оних чији је „гнев“ осећао, клинци који су га сачекали после утакмице са Ефесом показали су искрену љубав. Што је дочекао са осмехом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
