Ученик Саша о учитељу Синиши: Све нам је говорио његов израз лица

Сашу Лукића је лета 2016. у Торину дочекао Синиша Михајловић. Легендарни ас био је шеф стручног штаба Бикова кад је наш везиста из Партизана стигао на север Италије.

Синишина смрт, разумљиво, растужила је репрезентативца Србије, али је јуче смогао снаге да у телефонском разговору за Журнал евоцира сећања на бившег тренера.

- Тек смо се вратили са седмодневних припрема у Шпанији. Саиграч сам са Пелегријем, Михајловићевим зетом и он нам је први пренео трагичну вест. Сви смо били шокирани – каже Лукић.

Сећате ли се првог сусрета са Синишом?

- Наравно, никад нећу заборавити. Позвао ме је у канцеларији. Држао је у рукама папир и оловку. Мислио сам да ће ми објаснити тактичке детаље, међутим, написао ми је гомилу италијанских речи са преводом на српски. Желео је да их што пре научим и разумем саиграче на терену. Баш то ми је било потребно на почетку у Торину.

Научили сте сигурно много од њега?

- Сарађивали смо годину дана. Сваки савет био је драгоцен, све његове речи дуго памтим. Преносио ми је доста искуства из играчке каријере. Синишин карактер оставио је на мене најјачи утисак.

Деловало је као фантастичан мотиватор?

- Његов израз лица поред клупе нам је све говорио. Знали смо шта тражи од нас. На тај начин нам је давао до знања како треба да се понашамо и играмо. Никад се никог није плашио. Видели сте и кад се разболео, борио се до краја.

Још га није погодила опака болест кад вам је био тренер...

- Да, касније је откривено кад је већ други пут сео на клупи Болоње.

Јесте ли се чули и видели после његовог одласка из Торина?

- Сретали смо се на утакмицама, увек попричали. Кад сам сазнао да болује од леукемије послао сам му поруку подршке. Веровао сам да ће бити све у реду, да ће се изборити. Јако ми је жао што је поражен у тој бици. Он је ипак, био и остао победник, по понашању, борби, дао нам је пример како се треба борити за живот. Остаје велики жал што смо изгубили великог човека и тренера.

У години вашег рођења 1996. Михајловић је већ био афирмисан у Италији. Јесте ли касније гледали његове утакмице и голове?

- Наравно, на друштвеним мрежама су се стално вртели његови слободни ударци. Уживао сам.

Јесте ли са Синишом разговарали о репрезентацији Србије?

- Први позив у државни тим добио сам кад је селектор био Славољуб Муслин. Михајловић ми је честитао, рекао да је част и понос играти за своју земљу. Говорио ми је како треба да се понашам, шта значи носити дрес наше репрезентације.

Да ли вам се некад, док вам је био тренер, чинило да је он више био у центру пажње од вас играча?

- Сама његова појава је све привлачила. Није тежио да буде у гро плану. У Италији је оставио огроман траг, провео је више од три деценије на Апенинима, видело се и раније, и сада, колико је поштован и цењен. Тренирао је и велики Милан и Србију – закључио је Лукић.