Sašu Lukića je leta 2016. u Torinu dočekao Siniša Mihajlović. Legendarni as bio je šef stručnog štaba Bikova kad je naš vezista iz Partizana stigao na sever Italije.
Sinišina smrt, razumljivo, rastužila je reprezentativca Srbije, ali je juče smogao snage da u telefonskom razgovoru za Žurnal evocira sećanja na bivšeg trenera.
- Tek smo se vratili sa sedmodnevnih priprema u Španiji. Saigrač sam sa Pelegrijem, Mihajlovićevim zetom i on nam je prvi preneo tragičnu vest. Svi smo bili šokirani – kaže Lukić.
Sećate li se prvog susreta sa Sinišom?
- Naravno, nikad neću zaboraviti. Pozvao me je u kancelariji. Držao je u rukama papir i olovku. Mislio sam da će mi objasniti taktičke detalje, međutim, napisao mi je gomilu italijanskih reči sa prevodom na srpski. Želeo je da ih što pre naučim i razumem saigrače na terenu. Baš to mi je bilo potrebno na početku u Torinu.
Naučili ste sigurno mnogo od njega?
- Sarađivali smo godinu dana. Svaki savet bio je dragocen, sve njegove reči dugo pamtim. Prenosio mi je dosta iskustva iz igračke karijere. Sinišin karakter ostavio je na mene najjači utisak.
Delovalo je kao fantastičan motivator?
- Njegov izraz lica pored klupe nam je sve govorio. Znali smo šta traži od nas. Na taj način nam je davao do znanja kako treba da se ponašamo i igramo. Nikad se nikog nije plašio. Videli ste i kad se razboleo, borio se do kraja.
Još ga nije pogodila opaka bolest kad vam je bio trener...
- Da, kasnije je otkriveno kad je već drugi put seo na klupi Bolonje.
Jeste li se čuli i videli posle njegovog odlaska iz Torina?
- Sretali smo se na utakmicama, uvek popričali. Kad sam saznao da boluje od leukemije poslao sam mu poruku podrške. Verovao sam da će biti sve u redu, da će se izboriti. Jako mi je žao što je poražen u toj bici. On je ipak, bio i ostao pobednik, po ponašanju, borbi, dao nam je primer kako se treba boriti za život. Ostaje veliki žal što smo izgubili velikog čoveka i trenera.
U godini vašeg rođenja 1996. Mihajlović je već bio afirmisan u Italiji. Jeste li kasnije gledali njegove utakmice i golove?
- Naravno, na društvenim mrežama su se stalno vrteli njegovi slobodni udarci. Uživao sam.
Jeste li sa Sinišom razgovarali o reprezentaciji Srbije?
- Prvi poziv u državni tim dobio sam kad je selektor bio Slavoljub Muslin. Mihajlović mi je čestitao, rekao da je čast i ponos igrati za svoju zemlju. Govorio mi je kako treba da se ponašam, šta znači nositi dres naše reprezentacije.
Da li vam se nekad, dok vam je bio trener, činilo da je on više bio u centru pažnje od vas igrača?
- Sama njegova pojava je sve privlačila. Nije težio da bude u gro planu. U Italiji je ostavio ogroman trag, proveo je više od tri decenije na Apeninima, videlo se i ranije, i sada, koliko je poštovan i cenjen. Trenirao je i veliki Milan i Srbiju – zaključio je Lukić.
VANjI NA TRENINGU DAO PET OD PET IZ SLOBODNjAKA
Koju anegdotu najviše pamtite?
- Nisam samo na snimcima gledao njegove golove. Kad smo bili na pripremama, a Vanja Milinković-Savić je tek došao, Mihajlović mu je treningu šutirao slobodnjake. Uputio je pet udaraca i sve su lopte završile u mreži. Uverili smo se tada da je još bio majstor.
POKAZAO KOLIKO SU OSTALE STVARI MANjE BITNE
Da li je Siniša u radu sa igračima bio onakav kakvim ga pamtimo po javnim nastupima?
- Bio je uvek isti, i pred kamerama i pred nama učenicima. Insistirao je uvek na disciplini, odgovornosti, vodio računa o detaljima. U klubu je bio onakav kakvog ga u Srbiji pamte iz reprezentacije. Njegova borba sa bolešću pokazala nam je koliko su ostale stvari u životu manje bitne od zdravlja.
MOŽDA IDEM NA SAHRANU
Hoćete li ići na sahranu u ponedeljak u Rimu?
- Videću kakve su mi obaveze u klubu. Pripremamo se za nastavak prvenstva 4. januara.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
