Република Српска се опрашта и тугује за Михајловићем: Збогом бесмртна легендо!

Туга и бол су немерљиви у Републици Српској за прераним одласком Синише Михајловића, чији су породични корени из села Кукуље у Лијевче пољу, између Српца и Градишке.

Срцепарајућа вест која је стигла у петак из Рима изазвала је, код свих житеља најмлађе српске земље, велике емоције и жаљење за једним од најбољих фудбалера свих времена који је наш народ имао, европског и светског клупског шампиона, сјајног репрезентативца, тренера и селектора који није стигао да се докаже у пуној мери и капацитету, Србину који је очарао Апенинско полуострво.

Крсна слава Михајловића је Никољдан, а баш на тај дан, 19. децембра Синиша Михајловић биће сахрањен у главном граду Италије, а на вечни починак испратиће га и српски Патријарх Порфирије. Људи кажу да је Свевишњи и на тај начин желео да покаже да је Синиша био велики човек и да треба да се памти вечно!

У родном селу Синишиног оца Богдана мук и тишина која плаче. Нико не може да верује да никада више неће видети свог мезимца и фудбалера који им је донео толикo радости, али и популарност међу комшијама и мештанима Лијевче поља. Један од рођака је добио и име по славном фудбалеру… Туга је обузела браћу и стричеве, све Михајловиће.

– Завладала је велика жалост међу нама, овде у Лијевчу. Ми смо велика и бројна породица. Ту је наших десет кућа и породица. Мој отац Остоја и Синишин отац Богдан су рођена браћа. Стриц је овде живео до 18. године, кратко почео да ради… После тога отишао је за послом у Борово село, тамо се оженио, стекао породицу, али је увек долазио, одржавао породичне везе. Сви смо веома блиски. И Синиша је као мали долазио, играли смо се, дружили. Тешко нам је сада када га више нема – рекао је Пантелија Михајловић, Синишин брат од стрица.

Богдан, отац Синише Михајловића, био је возач кампиона, радио је за некада познату творницу меса „Левита“ из Градишке, која је осамдесетих година прошлог века била генерални спонзор Фудбалског клуба Борац из Бањалуке.

– Мој отац Богдан је навијао за Борац, а због њега и ја сам имао симпатије према бањалучком клубу – неколико пута поновио је причу Синиша у разговорима за медије из Републике Српске.

Бањалучки великан се опростио од Синише Михајловића следећим речима:

„Фудбалска планета је остала без великог фудбалера и још већег човека који је био узор бројним генерацијама. Памтићемо га као бескомпромисног борца за којег није било изгубљене лопте, а својом разорном левицом улевао је страх голманима широм планете.

Синиша је добио бројне битке на терену, али је, нажалост свих нас, изгубио ону најважнију ван терена. Борио се храбро и није усуткнуо, али је болест овај пут била јача.

Синиша, твоја дела живе вечно. ФК Борац жели да упути најискреније саучешће породици и пријатељима Синише Михајловића.

Адио, Мистер!“

Ценио је и поштовао најзападнију српску земљу због посебног и патриотског односа њених житеља према репрезентацији Србије у шта се лично уверио и као селектор Орлова 2012 и 2013. године.

– На трибинама је већина навијача из Крајине. Видим то по заставама и натписима градова, транспарентима. Срби из Крајине превале по неколико стотина километара да дођу на меч репрезентације, а неко ко је 100 метара од стадиона остане код куће – рекао је Синиша Михајловић, као селектор, у интервјуу за бањалучку Алтернативну телевизију.

Изразе дубоког саучешћа и жаљења због смрти Синише Михајловића упутио је и Фудбалски савез Републике Српске бираним речима:

„Поштована породицо Михајловић, пријатељи и браћо у Фудбалском савезу Србије, изражавамо вам најдубље саучешће поводом прераног одласка са овог света вашег и нашег Синише Михајловића. Будите поносни на вашег мужа, оца, брата, сина, репрезентативца, селектора, људину…

Били смо забринути због обесхрабрујућих вести које су претходних дана стизале из Италије, али смо се надали и веровали да ће наш Синиша извојевати још једну, овај пут, најважнију победу, ону животну. Нажалост, опака болест била је јача, али познајући ’мистер’ Михајловића он се никад није предавао нити признавао пораз и на небу ће тражити неке нове победе на теренима живота вечног.

Сваки растанак који узрокује смрт је болан и тежак, али смо убеђени да ћемо нашег Синишу бистро и јасно видети кроз наше мисли евоцирајући успомене на његов крајишко-славонски карактер и слободњаке које је изводио с лакоћом, мајсторски. Отишао је један од најбољих међу нама, а прерана смрт Синише Михајловића је доказ да и Бог жели крај себе оне који вреде и који су најбољи.

Били смо, и остаћемо, поносни на Синишу Михајловића чији су породични корени у Републици Српској, а који нас је одушевљавао и као човек и као фудбалер и као тренер, како у Војводини, Црвеној звезди, дресу Југославије и на клупи репрезентације Србије, тако и у италијанским клубовима који са великом тугом жале нашег Миху. Увек је, ма где био и шта радио, говорио о својим коренима, пореклу и имао је посебан однос према Републици Српској што му никада заборавити нећемо и поносни смо што смо га имали за свог савременика.

Нека ти је вечна слава пријатељу, добри човече Синиша Михајловићу и да те анђели чувају на небу. Хвала ти за све радости које си нам подарио фудбалска бесмртна легендо“.

Смрт међу људима изазива само физички растанак, знао је то и Синиша Михајловић, и храбро био спреман на сваки епилог, по сазнању да жели да га победи опака болест.

„Једног дана бићете само успомена другим људима. Дајте све од себе да будете лепа успомена“, речи су Синише Михајловића које одзвањају са небеског звоника.

Путуј мирно у своје море, заједно са анђелима у ходник вечне светлости, брате Синиша. Република Српска никада те заборавити неће!