Republika Srpska se oprašta i tuguje za Mihajlovićem: Zbogom besmrtna legendo!

Tuga i bol su nemerljivi u Republici Srpskoj za preranim odlaskom Siniše Mihajlovića, čiji su porodični koreni iz sela Kukulje u Lijevče polju, između Srpca i Gradiške.

Srceparajuća vest koja je stigla u petak iz Rima izazvala je, kod svih žitelja najmlađe srpske zemlje, velike emocije i žaljenje za jednim od najboljih fudbalera svih vremena koji je naš narod imao, evropskog i svetskog klupskog šampiona, sjajnog reprezentativca, trenera i selektora koji nije stigao da se dokaže u punoj meri i kapacitetu, Srbinu koji je očarao Apeninsko poluostrvo.

Krsna slava Mihajlovića je Nikoljdan, a baš na taj dan, 19. decembra Siniša Mihajlović biće sahranjen u glavnom gradu Italije, a na večni počinak ispratiće ga i srpski Patrijarh Porfirije. Ljudi kažu da je Svevišnji i na taj način želeo da pokaže da je Siniša bio veliki čovek i da treba da se pamti večno!

U rodnom selu Sinišinog oca Bogdana muk i tišina koja plače. Niko ne može da veruje da nikada više neće videti svog mezimca i fudbalera koji im je doneo toliko radosti, ali i popularnost među komšijama i meštanima Lijevče polja. Jedan od rođaka je dobio i ime po slavnom fudbaleru… Tuga je obuzela braću i stričeve, sve Mihajloviće.

– Zavladala je velika žalost među nama, ovde u Lijevču. Mi smo velika i brojna porodica. Tu je naših deset kuća i porodica. Moj otac Ostoja i Sinišin otac Bogdan su rođena braća. Stric je ovde živeo do 18. godine, kratko počeo da radi… Posle toga otišao je za poslom u Borovo selo, tamo se oženio, stekao porodicu, ali je uvek dolazio, održavao porodične veze. Svi smo veoma bliski. I Siniša je kao mali dolazio, igrali smo se, družili. Teško nam je sada kada ga više nema – rekao je Pantelija Mihajlović, Sinišin brat od strica.

Bogdan, otac Siniše Mihajlovića, bio je vozač kampiona, radio je za nekada poznatu tvornicu mesa „Levita“ iz Gradiške, koja je osamdesetih godina prošlog veka bila generalni sponzor Fudbalskog kluba Borac iz Banjaluke.

– Moj otac Bogdan je navijao za Borac, a zbog njega i ja sam imao simpatije prema banjalučkom klubu – nekoliko puta ponovio je priču Siniša u razgovorima za medije iz Republike Srpske.

Banjalučki velikan se oprostio od Siniše Mihajlovića sledećim rečima:

„Fudbalska planeta je ostala bez velikog fudbalera i još većeg čoveka koji je bio uzor brojnim generacijama. Pamtićemo ga kao beskompromisnog borca za kojeg nije bilo izgubljene lopte, a svojom razornom levicom ulevao je strah golmanima širom planete.

Siniša je dobio brojne bitke na terenu, ali je, nažalost svih nas, izgubio onu najvažniju van terena. Borio se hrabro i nije usutknuo, ali je bolest ovaj put bila jača.

Siniša, tvoja dela žive večno. FK Borac želi da uputi najiskrenije saučešće porodici i prijateljima Siniše Mihajlovića.

Adio, Mister!“

Cenio je i poštovao najzapadniju srpsku zemlju zbog posebnog i patriotskog odnosa njenih žitelja prema reprezentaciji Srbije u šta se lično uverio i kao selektor Orlova 2012 i 2013. godine.

– Na tribinama je većina navijača iz Krajine. Vidim to po zastavama i natpisima gradova, transparentima. Srbi iz Krajine prevale po nekoliko stotina kilometara da dođu na meč reprezentacije, a neko ko je 100 metara od stadiona ostane kod kuće – rekao je Siniša Mihajlović, kao selektor, u intervjuu za banjalučku Alternativnu televiziju.

Izraze dubokog saučešća i žaljenja zbog smrti Siniše Mihajlovića uputio je i Fudbalski savez Republike Srpske biranim rečima:

„Poštovana porodico Mihajlović, prijatelji i braćo u Fudbalskom savezu Srbije, izražavamo vam najdublje saučešće povodom preranog odlaska sa ovog sveta vašeg i našeg Siniše Mihajlovića. Budite ponosni na vašeg muža, oca, brata, sina, reprezentativca, selektora, ljudinu…

Bili smo zabrinuti zbog obeshrabrujućih vesti koje su prethodnih dana stizale iz Italije, ali smo se nadali i verovali da će naš Siniša izvojevati još jednu, ovaj put, najvažniju pobedu, onu životnu. Nažalost, opaka bolest bila je jača, ali poznajući ’mister’ Mihajlovića on se nikad nije predavao niti priznavao poraz i na nebu će tražiti neke nove pobede na terenima života večnog.

Svaki rastanak koji uzrokuje smrt je bolan i težak, ali smo ubeđeni da ćemo našeg Sinišu bistro i jasno videti kroz naše misli evocirajući uspomene na njegov krajiško-slavonski karakter i slobodnjake koje je izvodio s lakoćom, majstorski. Otišao je jedan od najboljih među nama, a prerana smrt Siniše Mihajlovića je dokaz da i Bog želi kraj sebe one koji vrede i koji su najbolji.

Bili smo, i ostaćemo, ponosni na Sinišu Mihajlovića čiji su porodični koreni u Republici Srpskoj, a koji nas je oduševljavao i kao čovek i kao fudbaler i kao trener, kako u Vojvodini, Crvenoj zvezdi, dresu Jugoslavije i na klupi reprezentacije Srbije, tako i u italijanskim klubovima koji sa velikom tugom žale našeg Mihu. Uvek je, ma gde bio i šta radio, govorio o svojim korenima, poreklu i imao je poseban odnos prema Republici Srpskoj što mu nikada zaboraviti nećemo i ponosni smo što smo ga imali za svog savremenika.

Neka ti je večna slava prijatelju, dobri čoveče Siniša Mihajloviću i da te anđeli čuvaju na nebu. Hvala ti za sve radosti koje si nam podario fudbalska besmrtna legendo“.

Smrt među ljudima izaziva samo fizički rastanak, znao je to i Siniša Mihajlović, i hrabro bio spreman na svaki epilog, po saznanju da želi da ga pobedi opaka bolest.

„Jednog dana bićete samo uspomena drugim ljudima. Dajte sve od sebe da budete lepa uspomena“, reči su Siniše Mihajlovića koje odzvanjaju sa nebeskog zvonika.

Putuj mirno u svoje more, zajedno sa anđelima u hodnik večne svetlosti, brate Siniša. Republika Srpska nikada te zaboraviti neće!