Краљу слободних удараца, вечна ти слава! Данас ће бити сахрањен Синиша Михајловић, један од најбољих извођача „слободњака“ у историји светског фудбала, званично најуспешнији у Италији и Србији по том критеријуму. Нико у Серији А, али и од играча са југословенских простора, није био таква опасност по голмане из прекида. Громови су севали из Михине левице, а из пера на жалост од недавно такође покојног легендарног новинара Спортског журнала Мирослава Мише Гавриловића названа је Божија левица.
Пре непуне две године, магазин „Спортбабл“ уврстио је Михајловића међу пет најбољих извођача слободних удараца у историји. На прво место постављен је легендарни Бразилац Жунињо Пермабукано, а осим Михе и њега у пробраном друштву су се нашли Дејвид Бекам, Андреа Пирло и Лионел Меси.
Михајловић је дао највише голова из „слободњака“ кад се погледа историјат свих италијанских клубова, а у Серији А је рекордер са 28 погодака испред Пирла.
Што је удаљеност била већа, повећавала се и опасност за голмане. Давао је голове из слободњака на различите начине: под пречку, поред живог зида, изнад, „жабицом“ или тако да се цепала мрежа од силине. Михин репертоар био је разноврстан, осим талента важан је био и тренинг.
- Шутирао сам у зависности од постављеног живог зида, али и од анализе какав је ко голман, јер сви имају боље и лошије особине - навео је 2012. године Михајловић у интервјуу за недељник „Време“. - Дакле, кад бих све то проценио, одлучивао бих се да ли ћу пуцати високо, снажно, кроз пукотину зида, крај њега, поред њега и слично. Лопту сам шутирао и спољним и унутрашњим делом стопала, а постоји и такозвани бразилски шут са три прста. Тада изгледа да лопта иде преко гола, а она пропадне под пречку. Током целе фудбалске каријере остајао сам после тренинга и увежбавао извођење слободних удараца.
Само једне сезоне, у дресу Лација, постигао је Миха девет голова из слободних удараца. На мечу Серије А, одиграном 13. децембра 1998. године, кад је Лацио победио Сампдорију са 5:2, Михајловић је учинио историјски подвиг – постигао је три гола, из слободних ударца.
„У сусрету са својим бившим клубом, Михајловић је учинио оно што пре њега никоме није успело у дугој историји италијанских првенстава. Мајсторским головима у 29, 44. и 52. минуту је потврдио епитет најбољег извођача слободних удараца на свету и да ни даљина од 30 метара за њега не представља већи проблем“ - писали су италијански медији тада.
Тих година италијанска штампа писала је и да на утакмицама које Лацио игра у гостима домаћини покушавају да убаце недовољно напумпане лопте како би се ублажила брзина и снага Михајловићевих бомби.
О томе су, уз готово све спортске листове, писали и озбиљни дневници, попут „Месађера“, „Републике“ и других. Наслови су били: „Издуване лопте, лек против Синишиних слободних удараца.“
Италијански листови су наводили да су се све фудбалске тактике противничких играча и голманске бравуре показале бескорисним у покушајима скретања Михајловићеве лопте са сигурне путање према мрежи. Зато се прибегло лукавству са неадекватним лоптама. И сам Михајловић је рекао да готово сваки пут кад Лацио гостује, фудбалска лопта је издувана. Жалио се и да се противнички живи зид врло ретко поставља на прописаној удаљености.
- Увек су ближе, због чега сам принуђен да тренирам извођење удараца са дистанце од шест и по, а не девет метара и 15 сантиметара од зида – објашњавао је Михајловић.
Синиша је, наводило се у „Коријере дело спорту“, у центру пажње био из два разлога. Први је његово беспрекорно извођење слободних удараца, а други савршена игра у одбрани.
Једино перфектно извођење слободних удараца код Михе се никада није мењало. Временом је од везног бочног играча постао штопер, било је периода кад је фарбао косу, подизао крагну. Фудбалски мангуп јединственог кова, неустрашив, направио је сјајну играчку каријеру и у Италији.
Статистичке колоне кажу да је Михајловић одиграо 574 званичне клупске утакмице на највишем степену таимичења, а вероватно се у билансу и по нека загубила. Ту нису урачунати мечеви за Борово, у трећем рангу југословенског фудбала. Према доступним подацима на интернету, једна погодак га је делио од 100 за клубове од Црвене звезде до Интера.
Само у две сезоне за 20 у каријери Михајловић није био стрелац. Догодило се то у Роми 1993/94. и у Лацију 2001/02, кад је забелеио свега десет утакмица због проблема са повредом.
Најбољи голгетерски учинак у каријери у једној сезони Михајловић је имао у такмичарској 1991/92. као члан Црвене звезде. У Италији је то била 1999/2000, кад је Лацио дошао до титуле.
Михајловић је у Италији освојио 11 трофеја, девет локалних и два европска. Са Лациом је тријумфовао у сезони 1998/99. у Купу победника купова, а 1999. у УЕФА Супер купу био бољи од Манчестер јунајтеда у Монте Карлу.
Са Ромом и Сампдоријом, Михајловић није могао до трофеја, они су дошли кад је постао један од адута великог пројекта Лација. Римски клуб је дуго чекао скудето и коначно дошао до трофеја 2000. На крају су небескоплави имали бод више од Јувентуса. Дупла круна је обезбеђена тријумфом над Интером.
Последње две сезоне каријере Михајловић је провео у Интеру и са клубом из Милана освојио чак три трофеја. Опростио се дуплом круном и одмах започео тренерску каријеру као помоћник Роберту Манћинију.
ГОЛОВИ ЧЕЛЗИЈУ, ЛИДСУ...
Голови за памћење Синише Михајловића из слободних удараца у Звездином дресу креирани су против Бајерна, Сампдорије и у вечитом дербију, а на тај начин тресао је мрежу и на европским мечевима у дресу Лација.
У сезони 1999/2000, у Лиги шампиона, давао је из слободњака голове Бајеру из Леверкузена, Марибору и Челзију. Било је још клубова који су у УЕФА такмичењима осетили снагу Михине левице, попут Лидса, Бенфике...
СИНИША, ШАЉИ БОМБЕ
Навијачи Лација обожавали су Синишу Михајловића. Како и не би кад је био важан члан генерације која је клубу из Рима донела дуго чекани скудето.
Громовити слободни ударци Михајловића били су инспирације навијачима Лација да током његових играчких дана на Олимпику направе транспарент са натписом: „Синиша, шаљи бомбе.“
ТАТА ДВА ПУТА МЕЊАО ГВОЗДЕНУ КАПИЈУ
Како је Синиша Михајловић постао бомбардер? Учи ли се или се с тим рађаш? Одговоре је понудио у интервјуу за недељник „Време“ и вратио сећања на детињство.
- Кад су играли одрасли, враћао сам лопте иза гола, а код куће шутирао у дворишну капију. Било је важно бити прецизан, па сам погађао замишљену тачку на капији. Отац Богдан ми је куповао лопте и два пута, без примедбе, мењао гвоздена врата на дворишној гаражи, која сам демолирао свакодневним шутевима. Једном сам лоптом повредио друга, други пут маму. Друг је опростио, а мама ме истукла чим се освестила.
СТРЕЛАЦ НА МОНДИЈАЛУ У ФРАНЦУСКОЈ
Синиша Михајловић је на 63 утакмице за репрезентације Југославије и Србије и Црне Горе уписао 63 утакмице и десет голова. Дебитовао је 16. маја 1991. у квалификационој утакмици за Европско првенство у Шведској против Фарских Острва у Београду.
На Светском првенству у Француској 1998. одиграо је све четири утакмице и голом из слободног ударца донео победу над Ираном од 1:0. Учествовао је са државним тимом и на ЕП 2000, где је добио црвени картон. Нико није више искључиван од њега, имао је чак пет црвених.
Голове за репрезентацију Михајловић је постизао у пријатељским утакмицама против Ел Салвадора, Мексика, Јапана и Румуније, квалификационим за СП против Словачке, Малте, Швајцарске и Фраских Острва, на Светском првенству против Ирана и у квалификацијама за ЕП против Финске.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
