Kralj slobodnih udaraca: Ispumpavali lopte, pomerali živi zid...

Kralju slobodnih udaraca, večna ti slava! Danas će biti sahranjen Siniša Mihajlović, jedan od najboljih izvođača „slobodnjaka“ u istoriji svetskog fudbala, zvanično najuspešniji u Italiji i Srbiji po tom kriterijumu. Niko u Seriji A, ali i od igrača sa jugoslovenskih prostora, nije bio takva opasnost po golmane iz prekida. Gromovi su sevali iz Mihine levice, a iz pera na žalost od nedavno takođe pokojnog legendarnog novinara Sportskog žurnala Miroslava Miše Gavrilovića nazvana je Božija levica.

Pre nepune dve godine, magazin „Sportbabl“ uvrstio je Mihajlovića među pet najboljih izvođača slobodnih udaraca u istoriji. Na prvo mesto postavljen je legendarni Brazilac Žuninjo Permabukano, a osim Mihe i njega u probranom društvu su se našli Dejvid Bekam, Andrea Pirlo i Lionel Mesi.

Mihajlović je dao najviše golova iz „slobodnjaka“ kad se pogleda istorijat svih italijanskih klubova, a u Seriji A je rekorder sa 28 pogodaka ispred Pirla.

Što je udaljenost bila veća, povećavala se i opasnost za golmane. Davao je golove iz slobodnjaka na različite načine: pod prečku, pored živog zida, iznad, „žabicom“ ili tako da se cepala mreža od siline. Mihin repertoar bio je raznovrstan, osim talenta važan je bio i trening.

- Šutirao sam u zavisnosti od postavljenog živog zida, ali i od analize kakav je ko golman, jer svi imaju bolje i lošije osobine - naveo je 2012. godine Mihajlović u intervjuu za nedeljnik „Vreme“. - Dakle, kad bih sve to procenio, odlučivao bih se da li ću pucati visoko, snažno, kroz pukotinu zida, kraj njega, pored njega i slično. Loptu sam šutirao i spoljnim i unutrašnjim delom stopala, a postoji i takozvani brazilski šut sa tri prsta. Tada izgleda da lopta ide preko gola, a ona propadne pod prečku. Tokom cele fudbalske karijere ostajao sam posle treninga i uvežbavao izvođenje slobodnih udaraca.

Samo jedne sezone, u dresu Lacija, postigao je Miha devet golova iz slobodnih udaraca. Na meču Serije A, odigranom 13. decembra 1998. godine, kad je Lacio pobedio Sampdoriju sa 5:2, Mihajlović je učinio istorijski podvig – postigao je tri gola, iz slobodnih udarca.

„U susretu sa svojim bivšim klubom, Mihajlović je učinio ono što pre njega nikome nije uspelo u dugoj istoriji italijanskih prvenstava. Majstorskim golovima u 29, 44. i 52. minutu je potvrdio epitet najboljeg izvođača slobodnih udaraca na svetu i da ni daljina od 30 metara za njega ne predstavlja veći problem“ - pisali su italijanski mediji tada.

Tih godina italijanska štampa pisala je i da na utakmicama koje Lacio igra u gostima domaćini pokušavaju da ubace nedovoljno napumpane lopte kako bi se ublažila brzina i snaga Mihajlovićevih bombi.

O tome su, uz gotovo sve sportske listove, pisali i ozbiljni dnevnici, poput „Mesađera“, „Republike“ i drugih. Naslovi su bili: „Izduvane lopte, lek protiv Sinišinih slobodnih udaraca.“

Italijanski listovi su navodili da su se sve fudbalske taktike protivničkih igrača i golmanske bravure pokazale beskorisnim u pokušajima skretanja Mihajlovićeve lopte sa sigurne putanje prema mreži. Zato se pribeglo lukavstvu sa neadekvatnim loptama. I sam Mihajlović je rekao da gotovo svaki put kad Lacio gostuje, fudbalska lopta je izduvana. Žalio se i da se protivnički živi zid vrlo retko postavlja na propisanoj udaljenosti.

- Uvek su bliže, zbog čega sam prinuđen da treniram izvođenje udaraca sa distance od šest i po, a ne devet metara i 15 santimetara od zida – objašnjavao je Mihajlović.

Siniša je, navodilo se u „Korijere delo sportu“, u centru pažnje bio iz dva razloga. Prvi je njegovo besprekorno izvođenje slobodnih udaraca, a drugi savršena igra u odbrani.

Jedino perfektno izvođenje slobodnih udaraca kod Mihe se nikada nije menjalo. Vremenom je od veznog bočnog igrača postao štoper, bilo je perioda kad je farbao kosu, podizao kragnu. Fudbalski mangup jedinstvenog kova, neustrašiv, napravio je sjajnu igračku karijeru i u Italiji.

Statističke kolone kažu da je Mihajlović odigrao 574 zvanične klupske utakmice na najvišem stepenu taimičenja, a verovatno se u bilansu i po neka zagubila. Tu nisu uračunati mečevi za Borovo, u trećem rangu jugoslovenskog fudbala. Prema dostupnim podacima na internetu, jedna pogodak ga je delio od 100 za klubove od  Crvene zvezde do Intera.

Samo u dve sezone za 20 u karijeri Mihajlović nije bio strelac. Dogodilo se to u Romi 1993/94. i u Laciju  2001/02, kad je zabeleio svega deset utakmica zbog problema sa povredom.

Najbolji golgeterski učinak u karijeri u jednoj sezoni Mihajlović je imao u takmičarskoj 1991/92. kao član Crvene zvezde. U Italiji je to bila 1999/2000, kad je Lacio došao do titule.

Mihajlović je u Italiji osvojio 11 trofeja, devet lokalnih i dva evropska. Sa Laciom je trijumfovao u sezoni 1998/99. u Kupu pobednika kupova, a 1999. u UEFA Super kupu bio bolji  od Mančester junajteda u Monte Karlu.

Sa Romom i Sampdorijom, Mihajlović nije mogao do trofeja, oni su došli kad je postao jedan od aduta velikog projekta Lacija. Rimski klub je dugo čekao skudeto i konačno došao do trofeja 2000. Na kraju su nebeskoplavi imali bod više od Juventusa. Dupla kruna je obezbeđena trijumfom nad Interom.

Poslednje dve sezone karijere Mihajlović je proveo u Interu i sa klubom iz Milana osvojio čak tri trofeja. Oprostio se duplom krunom i odmah započeo trenersku karijeru kao pomoćnik Robertu Manćiniju.