Расте вера у ТОП 8

Песма поносних Делија одзвањала је Атином у четвртак вече у знак велике партије и победе Црвене звезде. Пратиле су их присталице Олимпијакос, сигурно са кнедлом у грлу, али су испоштовали однос грађен годинама и не штедећи грла пратили браћу. По традицији, прво су заједно певали током свих 40 минута, загрљени на трибинама дворане Мира и пријатељства, а када се огласила сирена за крај, бакљама су украсили велику победу београдских црвено-белих и позвали играче на бис. А онда су Делије славље пренеле на улице, под снажним утиском тријумфа после којег ће њихов вољени клуб сви гледати другим очима. Више то није тим који само има снажан домаћи терен и публику која га носи преко границе реалног максимума и помаже му да прави велика дела. То је сада тим који свима може да стане на црту и свакога да добије. И то је сигурно и највећи профит брејка. Профит после кога је Лука Вилдоза, поново један од кључних фактора победе, отворено и јасно рекао оно у шта више нико не сумња:

- Сада са Кампацом у тиму, мислим да можемо у Топ 8!

Вера да може да се добије било ко и на било ком терену о којој Душко Ивановић прича од првог дана, сада је добила потврду и то на паркету екипе која је до 15. кола, била лидер по броју индексних поена, кошева, асистенција и украдених лопти. Или како је то трофејни стручњак рекао:

- Олимпијакос је можда и најјаснији кандидат за пласман на фајнал-фор.

Да би се такав ривал оборио на плећа, потребно је много хероја, концентрације, енергије, среће и талента. Све то је красило игру Црвене звезде у 40 минута рововске борбе. Па тако готово сатима може да се прича о мечу, кључним детаљима, одбрани, решењима у нападу, сјајним ролама појединаца и свим другим факторима који су на крају направили разлику. Али када се подвуче црта била је то велика тимска победа.

За разлику од неких ранијих мечева, овога пута црвено-бели су од првог секунда били на висини задатка. Из првих 20 минута највише ће се памтити минијатуре Митровића коме је то био јубиларни 350. меч у дресу Звезде, али и одлична решења Лазаревића на обе стране терена. Лука је поред осам поена, ухватио шест лопти и нанизао две асистенције, док је Стефан нанизао исти број кошева, без промашаја и имао четири скока и једну украдену лопту. Уз све то, ставио је Везенкова у џеп и готово потпуно неутралисао његов учинак. Душко Ивановић је веровао да то може да учини, а он му вратио на најбољи могући начин и на паркету провео до сада рекордних 28 минута.

Али када се прича о класи Црвене звезде у Атини, пре свега се прича о издању у другом полувремену, када је подигла ниво дефанзиве, дошла у прилику да трчи и била та које се питала за сва дешавања на терену.

Звезда је била чврста, а и када би неко прошао прву линију, код обруча га је чекао Филип Петрушев делио „банане” и за понети. Нанизао је чак четири рампе, уз то убацио 14 поена, са две тројке из исто толико покушаја. Било је ту и веома тешких шутева, али ни то што су они ушли није случајно. И срећу треба заслужити. Као што је Црвена звезда заслужила да на крају трећег периода победе - 61:60. А када је осетила „крв” и страх, напала још јаче.

Огњену Добрићу дуго ништа није полазило за руком. Али када се ломило, Ивановић га је позвао са клупе. Готово очински ухватио за главу, охрабрио, упутио речи подршке, показао да му верује и послао на терен. За то му се одужио са чак 12 поена у последњих десет минута и направио разлику.

Ипак ни то не би било довољно без, како неки кажу, измишљених поена. А они су постали заштитни знак Луке Вилдозе. Иако је од старта био главна мета, често импресивне одбране ривала, нашао је начина да покаже класу и направи превагу. Када се огласила сирена за крај првих 20 минута, љубимац навијача на свом конту је имао пет поена. А онда је заплесао по терену и у преостале две четвртине нанизао још 17 поена, од чега девет у последњих десет минута.

Али тек уз завидан ниво одбране, где је као по обичају капитен Лазић, уз Марковића и већ поменутих Лазаревића и Петрушева, водио главну реч, било је то довољно да Олимпијакос падне и то практично на једну лопту.

Ипак, свега тога не би било без вере и карактера, који су постали заштитни знак Црвене звезде и везивно ткиво њене игре са којом је након 15 кола ушла у плеј-оф зону. У том духу, Лука Вилдоза је поручио:

- Верујемо у себе. После Партизана сам рекао, ту смо и тешко нас је победити. Против Милана смо прекинули низ победа, али и даље смо веома добар тим. Чврсти смо у одбрани, знамо да пронађемо решења у нападу. Сада са Кампацом, мислим да ћемо бити само још бољи.

Менталитет Црвене звезде нарочито је дошао до изражаја када је Олимпијакос у другом периоду дошао до двоцифреног капитала. Враћајући филм на тај тренутак, када је Олимпијакос у другом периоду дошао до двоцифреног капитала и када је све подсећало на неке његове убедљиве победе, Аргентинац је још једном истакао снагу карактера и како се у екипи постављају ствари:

- Знали смо да овде лако и убедљиво руше ривале. Ипак, дошли смо да победимо и то смо урадили. Најважније од свега, Ивановић нам је показао начин и пут. У неким мечевима ја ћу играти добро, у неким ће то Недовић или неко трећи, али Ивановић је тај који води овај тим.

За крај, Вилдоза је сумирао утиске и истакао: 

- Направили смо сјајан посао, посебно у последњој четвртини када смо задржали мирноћу. Играли смо нашу игру, били сјајни, победили и настављамо да растемо.