Raste vera u TOP 8

Pesma ponosnih Delija odzvanjala je Atinom u četvrtak veče u znak velike partije i pobede Crvene zvezde. Pratile su ih pristalice Olimpijakos, sigurno sa knedlom u grlu, ali su ispoštovali odnos građen godinama i ne štedeći grla pratili braću. Po tradiciji, prvo su zajedno pevali tokom svih 40 minuta, zagrljeni na tribinama dvorane Mira i prijateljstva, a kada se oglasila sirena za kraj, bakljama su ukrasili veliku pobedu beogradskih crveno-belih i pozvali igrače na bis. A onda su Delije slavlje prenele na ulice, pod snažnim utiskom trijumfa posle kojeg će njihov voljeni klub svi gledati drugim očima. Više to nije tim koji samo ima snažan domaći teren i publiku koja ga nosi preko granice realnog maksimuma i pomaže mu da pravi velika dela. To je sada tim koji svima može da stane na crtu i svakoga da dobije. I to je sigurno i najveći profit brejka. Profit posle koga je Luka Vildoza, ponovo jedan od ključnih faktora pobede, otvoreno i jasno rekao ono u šta više niko ne sumnja:

- Sada sa Kampacom u timu, mislim da možemo u Top 8!

Vera da može da se dobije bilo ko i na bilo kom terenu o kojoj Duško Ivanović priča od prvog dana, sada je dobila potvrdu i to na parketu ekipe koja je do 15. kola, bila lider po broju indeksnih poena, koševa, asistencija i ukradenih lopti. Ili kako je to trofejni stručnjak rekao:

- Olimpijakos je možda i najjasniji kandidat za plasman na fajnal-for.

Da bi se takav rival oborio na pleća, potrebno je mnogo heroja, koncentracije, energije, sreće i talenta. Sve to je krasilo igru Crvene zvezde u 40 minuta rovovske borbe. Pa tako gotovo satima može da se priča o meču, ključnim detaljima, odbrani, rešenjima u napadu, sjajnim rolama pojedinaca i svim drugim faktorima koji su na kraju napravili razliku. Ali kada se podvuče crta bila je to velika timska pobeda.

Za razliku od nekih ranijih mečeva, ovoga puta crveno-beli su od prvog sekunda bili na visini zadatka. Iz prvih 20 minuta najviše će se pamtiti minijature Mitrovića kome je to bio jubilarni 350. meč u dresu Zvezde, ali i odlična rešenja Lazarevića na obe strane terena. Luka je pored osam poena, uhvatio šest lopti i nanizao dve asistencije, dok je Stefan nanizao isti broj koševa, bez promašaja i imao četiri skoka i jednu ukradenu loptu. Uz sve to, stavio je Vezenkova u džep i gotovo potpuno neutralisao njegov učinak. Duško Ivanović je verovao da to može da učini, a on mu vratio na najbolji mogući način i na parketu proveo do sada rekordnih 28 minuta.

Ali kada se priča o klasi Crvene zvezde u Atini, pre svega se priča o izdanju u drugom poluvremenu, kada je podigla nivo defanzive, došla u priliku da trči i bila ta koje se pitala za sva dešavanja na terenu.

Zvezda je bila čvrsta, a i kada bi neko prošao prvu liniju, kod obruča ga je čekao Filip Petrušev delio „banane” i za poneti. Nanizao je čak četiri rampe, uz to ubacio 14 poena, sa dve trojke iz isto toliko pokušaja. Bilo je tu i veoma teških šuteva, ali ni to što su oni ušli nije slučajno. I sreću treba zaslužiti. Kao što je Crvena zvezda zaslužila da na kraju trećeg perioda pobede - 61:60. A kada je osetila „krv” i strah, napala još jače.

Ognjenu Dobriću dugo ništa nije polazilo za rukom. Ali kada se lomilo, Ivanović ga je pozvao sa klupe. Gotovo očinski uhvatio za glavu, ohrabrio, uputio reči podrške, pokazao da mu veruje i poslao na teren. Za to mu se odužio sa čak 12 poena u poslednjih deset minuta i napravio razliku.

Ipak ni to ne bi bilo dovoljno bez, kako neki kažu, izmišljenih poena. A oni su postali zaštitni znak Luke Vildoze. Iako je od starta bio glavna meta, često impresivne odbrane rivala, našao je načina da pokaže klasu i napravi prevagu. Kada se oglasila sirena za kraj prvih 20 minuta, ljubimac navijača na svom kontu je imao pet poena. A onda je zaplesao po terenu i u preostale dve četvrtine nanizao još 17 poena, od čega devet u poslednjih deset minuta.

Ali tek uz zavidan nivo odbrane, gde je kao po običaju kapiten Lazić, uz Markovića i već pomenutih Lazarevića i Petruševa, vodio glavnu reč, bilo je to dovoljno da Olimpijakos padne i to praktično na jednu loptu.

Ipak, svega toga ne bi bilo bez vere i karaktera, koji su postali zaštitni znak Crvene zvezde i vezivno tkivo njene igre sa kojom je nakon 15 kola ušla u plej-of zonu. U tom duhu, Luka Vildoza je poručio:

- Verujemo u sebe. Posle Partizana sam rekao, tu smo i teško nas je pobediti. Protiv Milana smo prekinuli niz pobeda, ali i dalje smo veoma dobar tim. Čvrsti smo u odbrani, znamo da pronađemo rešenja u napadu. Sada sa Kampacom, mislim da ćemo biti samo još bolji.

Mentalitet Crvene zvezde naročito je došao do izražaja kada je Olimpijakos u drugom periodu došao do dvocifrenog kapitala. Vraćajući film na taj trenutak, kada je Olimpijakos u drugom periodu došao do dvocifrenog kapitala i kada je sve podsećalo na neke njegove ubedljive pobede, Argentinac je još jednom istakao snagu karaktera i kako se u ekipi postavljaju stvari:

- Znali smo da ovde lako i ubedljivo ruše rivale. Ipak, došli smo da pobedimo i to smo uradili. Najvažnije od svega, Ivanović nam je pokazao način i put. U nekim mečevima ja ću igrati dobro, u nekim će to Nedović ili neko treći, ali Ivanović je taj koji vodi ovaj tim.

Za kraj, Vildoza je sumirao utiske i istakao: 

- Napravili smo sjajan posao, posebno u poslednjoj četvrtini kada smo zadržali mirnoću. Igrali smo našu igru, bili sjajni, pobedili i nastavljamo da rastemo.