Аврамовић: Тешки дани су иза нас, тек ћемо да се радујемо

Одужило се. Прва прогноза није била таква. Али, мењало се... Од контроле до контроле. Од снимања до снимања. Термин повратка на терем само је померан.

Помало је и депримирајуће. Али, Алекса Аврамовић је све то издржао. Каже да га психички није пореметило, чак и и да је то време „квалитетно“ искористио...

Најважније – прошло је.

- Смори се мало човек кад сазна да мора да чека још три недеље, па онда још три недеље. Па још три недеље. Али то буде тог дана. Онда преспаваш, па кренеш да бројош дане, 21, 20, 19... – причао нам је Аврамовић по повратку из Истанбула, где је коначно истрчао на терен. И на њему провео осам и по минута. Али каквих…

И тако више пута.

- Бројао сам и од 28 – додао је уз осмех.

Те, три по три, недеље су прошле… Коначно је заиграо. И одмах био јунак Партизанове величанствене победе у Истанбулу. Иако није играо много, погодио је важне пенале. И тај један који је преломио меч. Партизану донео победу.

Он причу није почео одатле. Већ – уопштено.

- Све је изгледало лепо. Победили смо, што нам је било много важно. Била је тешка утакмица, тешко је играти против Фенербахчеа у гостима. Турци праве фантастичну атмосферу, хала је врло акустична. Слична Пиониру.

Све у свему…

- Пишу се два велика бода. После оних пораза вратили смо се у живот, и у игру. Идемо даље. Сада имамо мало лакши распоред, макар на папиру тако делује, јер свако свакога побеђује. У сваком случају, имамо две утакмце кући. Увек је боље играти пред својим навијачима, па макар против кога.

Застао је и појаснио… Да не буде забуне.

- Наравно, овде причам о Евролиги. Али нас, пре свега, чека гостовање Игокеи. Знамо да ћемо у Лакташима имати велику подршку. Идемо тамо да победимо.

Звучи као да избегава да прича о себи. О тој „епизоди за Оскара” коју је одиграо у Истанбулу. Та констатација му је измамила осмех. А тек онда и речи…

- Прошло је пет месеци од како нисам играо кошарку. Било је питање…

За тренутак је направио паузу, па додао…

- Дебитовао бих већ против ФМП-а, али сам повредио ногу. Тачније, мало сам истегао мишић, ситна повреда која се десила дан пред утакмицу, па због предстрожности нисам играо, да се не ризикује ништа.

Вратио се на меч против Фенербахчеа. Први још од оне чувене утакмице Србије и Белгије, која се играла два дана, а после које Аврамовић није био на терену. Већ тада је имао исти проблем са руком. Играо са бандажом. Повреду је касније обновио на припремама репрезентације за Евробаскет.

- Погодило се да то буде баш против Фенербахчеа. Био сам спреман да уђем у игру. Тренер ме увео у трећој четвртини. И то је то. Ја сам само један од 12 играча. Ништа посебно.

Иако је он то одбијао, све је у вези са његовим повратком било посебно. Најпосебније могуће, ти пенали. Пре тога – и терен је изгледао већи него што јесте…

- Било је тешко и на тренинзима првих пар пута, пре свега да ухатим ритам, да похватам терен, да осетим игру. Искрено, не осећам игру још на прави начин, и даље се опорављам, али способан сам да играм. А осећај ће доћи временом. Немам сумњу.

Сада о тим пеналима… Али пре тога…

- Велики посао обавио је Папапетру, па и Ледеј. Лесор се „рвао” све време… - рекао је.

Каже да не би себе истицао. Јер је он само „један од 12 играча”. Али чињеница је да је убацио три кључна пенала.

- Промашио сам прва два. Ипак нисам играо пет месеци – подсетио је…

Свеједно! Јер…

- Веровао сам да ћу погодити она бацања на 72:70. После тога сам дао онај један који је био пресудан за победу. Ту сам имао две шансе – овде се већ и насмејао.

Тако добро расположен, наставио је…

- Знао сам да ћу једну шансу искористити. Мада сам желео да први пенал убацим, а други да промашим. Ипак је тешко за три секунде претрчати терен и шутирати. То су тешки шутеви, мада се у кошарци све дешава.

Дешавало се и Партизану, чак и ове сезоне. Сада није, јер…

- После тога смо одиграли добру одбрану. Одлично смо испреузимали, нисмо им дали да отворе лак зицер. Касније је Папапетру пресекао лопту. И победили смо.

Овакве утакмице црно-бели су раније губили. Раније или нису тако добро „преузимали”, или нису правили фаул, или јесу. Или… Али, већ две у низу неизвесне завршнице решавају у своју користи. И то против озбиљних клубова. Прво против Ефеса у Београду, потом и Фенербахчеа у Истанбулу. У чему је разлика, питамо. Аврамовић каже…

- Ух! Не знам.

Ипак зна… Јер – очигледно је…

- Разлика је у примљеним поенима…

Значи – одбрана!

- Да! Подигли смо ниво дефанзиве. Знамо да морамо да играмо одбрану да бисмо на овако високом нивоу побеђивали. Нападачки смо јако талентовани, у том сегменту смо једна од најталентованијих екипа у Евролиги. То је сигурно. Сви момци шутирају сјајно, имају добре проценте. Али, мора и одбана. То је мало и до главе.

Ипак, у основи свега је нешто друго.

- Једноставно, леп је осећај када победиш. Сада кад знамо овај осећај, ништа више није тешко.

Застао је, па набројао…

- Ништа… Игокеа, Бајерн, Задар, Монако… Идемо редом.

То следи. Али много тога је већ прошло. И победе, али и тешки порази. Којима је Аврамовић био сведок. Гледао у цивилу крај клупе за резервне играче. Без могућности да помогне. Пре одговора, са друге стране се зачуло још једно гласно:

- Ух!

Јер…

- Јако лош осећај. Нервоза на максимуму – признао је Аврамовић.

Само је желео да помогне.

- Сви смо маштали о томе да играмо кошарку, Евролигу… А онда, седиш са стране и гледаш… Не. Није лепо, нимало није лепо.

Али…

- Прошло је!

Сада се већ поново чуо осмех у његовом гласу. Још је јаснији постао када смо га подсетили на тренутак када је изашао на загревање пред меч са Ефесом. И тај аплауз који га је дочекао са трибина.

- Хвала навијачима. Осетио сам свачију подршку, и тада, а и током свих ових дана. Од тренутка моје повреде, па до повратка на терен. Стварно, хвала им. Саосећали су са мном, препознали су све.

Имао је поруку за њих.

- Тек ћемо да се радујемо. Тешки дани су иза нас – поручио је Алекса Аврамовић.