Odužilo se. Prva prognoza nije bila takva. Ali, menjalo se... Od kontrole do kontrole. Od snimanja do snimanja. Termin povratka na terem samo je pomeran.
Pomalo je i deprimirajuće. Ali, Aleksa Avramović je sve to izdržao. Kaže da ga psihički nije poremetilo, čak i i da je to vreme „kvalitetno“ iskoristio...
Najvažnije – prošlo je.
- Smori se malo čovek kad sazna da mora da čeka još tri nedelje, pa onda još tri nedelje. Pa još tri nedelje. Ali to bude tog dana. Onda prespavaš, pa kreneš da brojoš dane, 21, 20, 19... – pričao nam je Avramović po povratku iz Istanbula, gde je konačno istrčao na teren. I na njemu proveo osam i po minuta. Ali kakvih…
I tako više puta.
- Brojao sam i od 28 – dodao je uz osmeh.
Te, tri po tri, nedelje su prošle… Konačno je zaigrao. I odmah bio junak Partizanove veličanstvene pobede u Istanbulu. Iako nije igrao mnogo, pogodio je važne penale. I taj jedan koji je prelomio meč. Partizanu doneo pobedu.
On priču nije počeo odatle. Već – uopšteno.
- Sve je izgledalo lepo. Pobedili smo, što nam je bilo mnogo važno. Bila je teška utakmica, teško je igrati protiv Fenerbahčea u gostima. Turci prave fantastičnu atmosferu, hala je vrlo akustična. Slična Pioniru.
Sve u svemu…
- Pišu se dva velika boda. Posle onih poraza vratili smo se u život, i u igru. Idemo dalje. Sada imamo malo lakši raspored, makar na papiru tako deluje, jer svako svakoga pobeđuje. U svakom slučaju, imamo dve utakmce kući. Uvek je bolje igrati pred svojim navijačima, pa makar protiv koga.
Zastao je i pojasnio… Da ne bude zabune.
- Naravno, ovde pričam o Evroligi. Ali nas, pre svega, čeka gostovanje Igokei. Znamo da ćemo u Laktašima imati veliku podršku. Idemo tamo da pobedimo.
Zvuči kao da izbegava da priča o sebi. O toj „epizodi za Oskara” koju je odigrao u Istanbulu. Ta konstatacija mu je izmamila osmeh. A tek onda i reči…
- Prošlo je pet meseci od kako nisam igrao košarku. Bilo je pitanje…
Za trenutak je napravio pauzu, pa dodao…
- Debitovao bih već protiv FMP-a, ali sam povredio nogu. Tačnije, malo sam istegao mišić, sitna povreda koja se desila dan pred utakmicu, pa zbog predstrožnosti nisam igrao, da se ne rizikuje ništa.
Vratio se na meč protiv Fenerbahčea. Prvi još od one čuvene utakmice Srbije i Belgije, koja se igrala dva dana, a posle koje Avramović nije bio na terenu. Već tada je imao isti problem sa rukom. Igrao sa bandažom. Povredu je kasnije obnovio na pripremama reprezentacije za Evrobasket.
- Pogodilo se da to bude baš protiv Fenerbahčea. Bio sam spreman da uđem u igru. Trener me uveo u trećoj četvrtini. I to je to. Ja sam samo jedan od 12 igrača. Ništa posebno.
Iako je on to odbijao, sve je u vezi sa njegovim povratkom bilo posebno. Najposebnije moguće, ti penali. Pre toga – i teren je izgledao veći nego što jeste…
- Bilo je teško i na treninzima prvih par puta, pre svega da uhatim ritam, da pohvatam teren, da osetim igru. Iskreno, ne osećam igru još na pravi način, i dalje se oporavljam, ali sposoban sam da igram. A osećaj će doći vremenom. Nemam sumnju.
Sada o tim penalima… Ali pre toga…
- Veliki posao obavio je Papapetru, pa i Ledej. Lesor se „rvao” sve vreme… - rekao je.
Kaže da ne bi sebe isticao. Jer je on samo „jedan od 12 igrača”. Ali činjenica je da je ubacio tri ključna penala.
- Promašio sam prva dva. Ipak nisam igrao pet meseci – podsetio je…
Svejedno! Jer…
- Verovao sam da ću pogoditi ona bacanja na 72:70. Posle toga sam dao onaj jedan koji je bio presudan za pobedu. Tu sam imao dve šanse – ovde se već i nasmejao.
Tako dobro raspoložen, nastavio je…
- Znao sam da ću jednu šansu iskoristiti. Mada sam želeo da prvi penal ubacim, a drugi da promašim. Ipak je teško za tri sekunde pretrčati teren i šutirati. To su teški šutevi, mada se u košarci sve dešava.
Dešavalo se i Partizanu, čak i ove sezone. Sada nije, jer…
- Posle toga smo odigrali dobru odbranu. Odlično smo ispreuzimali, nismo im dali da otvore lak zicer. Kasnije je Papapetru presekao loptu. I pobedili smo.
Ovakve utakmice crno-beli su ranije gubili. Ranije ili nisu tako dobro „preuzimali”, ili nisu pravili faul, ili jesu. Ili… Ali, već dve u nizu neizvesne završnice rešavaju u svoju koristi. I to protiv ozbiljnih klubova. Prvo protiv Efesa u Beogradu, potom i Fenerbahčea u Istanbulu. U čemu je razlika, pitamo. Avramović kaže…
- Uh! Ne znam.
Ipak zna… Jer – očigledno je…
- Razlika je u primljenim poenima…
Znači – odbrana!
- Da! Podigli smo nivo defanzive. Znamo da moramo da igramo odbranu da bismo na ovako visokom nivou pobeđivali. Napadački smo jako talentovani, u tom segmentu smo jedna od najtalentovanijih ekipa u Evroligi. To je sigurno. Svi momci šutiraju sjajno, imaju dobre procente. Ali, mora i odbana. To je malo i do glave.
Ipak, u osnovi svega je nešto drugo.
- Jednostavno, lep je osećaj kada pobediš. Sada kad znamo ovaj osećaj, ništa više nije teško.
Zastao je, pa nabrojao…
- Ništa… Igokea, Bajern, Zadar, Monako… Idemo redom.
To sledi. Ali mnogo toga je već prošlo. I pobede, ali i teški porazi. Kojima je Avramović bio svedok. Gledao u civilu kraj klupe za rezervne igrače. Bez mogućnosti da pomogne. Pre odgovora, sa druge strane se začulo još jedno glasno:
- Uh!
Jer…
- Jako loš osećaj. Nervoza na maksimumu – priznao je Avramović.
Samo je želeo da pomogne.
- Svi smo maštali o tome da igramo košarku, Evroligu… A onda, sediš sa strane i gledaš… Ne. Nije lepo, nimalo nije lepo.
Ali…
- Prošlo je!
Sada se već ponovo čuo osmeh u njegovom glasu. Još je jasniji postao kada smo ga podsetili na trenutak kada je izašao na zagrevanje pred meč sa Efesom. I taj aplauz koji ga je dočekao sa tribina.
- Hvala navijačima. Osetio sam svačiju podršku, i tada, a i tokom svih ovih dana. Od trenutka moje povrede, pa do povratka na teren. Stvarno, hvala im. Saosećali su sa mnom, prepoznali su sve.
Imao je poruku za njih.
- Tek ćemo da se radujemo. Teški dani su iza nas – poručio je Aleksa Avramović.
STRAH NEMAM, NEDOSTAJE RUTINA
Koliko je daleko od svoje optimalne forme, Avramović nije mogao da kaže.
- To stvarno ne znam, jer nisam igrao do sad. Nedostaju mi minuti na terenu. Poznato je da se najviše napreduje kada igraš. Kako će se dalje odvijati, ne znam. Trudiću se da uđem u prepoznatljivu formu što pre. I ruka teba da ojača. Strah nemam, ali rutina je ta koja nedostaje, to će valjda doći – rekao je Avramović.
VALjDA JE TAKO MORALO DA BUDE
Avramović kroz karijeru imao sreće. Nikada pre nije imao – ne ovaku tešku – već nikakvu povredu.
- Prvo pa muško… Na znam, valjda je tako moralo da bude. Ali, proveo sam kvalitetno vreme tokom te pauze – rekao je.
TEŠKA UTAKMICA ZA DEBI
Što je najvažnije – mogao je da radi na fizičkoj spremi. Najnormalnije. Tako da je sa te strane sve u redu.
- Nisam se ništa ni umorio na utakmici. Nije mi bilo teško. Mada, kad pogledate, bila je to teška da uopšte debitujem. Bio sam u timu i za Efes, ali nije bilo realno da igram posle samo jednog treninga. FMP nisam mogao zbog te povrede. I ovo je bila vrlo nezgodna utakmica da se stavi igrač koji nije igrao šest meseci. Hvala treneru na tome – rekao je Avramović.
Mada se u Istanbulu, sa ta tri penala već „zahvalio”.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
