У Италији 2020. године трошкови плата смањени за 12 одсто

За Журнал пише: Дејан Глушчевић

Највећи трошак у пословању клубови имају кроз плате и бонусе које плаћају играчима:

По наведеном извештају укупни трошкови плата водећих 20 европских клубова су смањене за 1 одсто док су у енглеској Премијер лиги плате порасле за 4 одсто. Најбољи однос плате као расхода има немачка Бундес лига у којој плате играча у просеку чине 59 одсто.

У 2020. сезони за 711 европских клубова у просеку плате чине 54 одсто расхода. У односу на претходну 2019. сезону постоји укупан раст плата за 5 одсто (2019 расход 49 одсто). Плате играча чине 71 одсто са растом од 8 одсто у односу на претходну сезону. До смањења плата је дошло у  Шпанији (-3 одсто), Русији (-7 одсто) и Турској (- 8 одсто) а највеће смањење плата је било у Италији (-12 одсто).

Плате играча су уопште за период 2012. – 2021. порасле са 43 одсто учешћа у трошку на 56 одсто што представља раст од 13 одсто за период од 10 година.

У односу на 100 одсто прихода на плате и трансфере одлази 91 одсто трошкова (56 одсто плате играча + 18 одсто нето трошкови трансфера + 17 одсто остале плате). Остатак од 9 одсто чине оперативни трошкови (29 одсто) и нето оперативни трошкови (2 одсто).

Истовремено су порасле и плате техничког и административног дела клуба: у Енглеској за 17 одсто, Немачкој и Шпанији за 13 одсто, Италији 14 одсто и у Француској 24 одсто.

Због повећаних губитака клубова УЕФА је у правила о финансијском фер-плеју додала нове захтеве како би олакшала транзициони период и омогућили клубовима да успешније превазиђу губитке. Три кључна елемента се прате: солвентност, стабилност и контрола трошкова.

Солвентност је усмерена на поштовања правила плаћања према пореским органима, запосленима и другим клубовима како би се што боље заштитили кредитори. (на пример плаћање на 15 дана од дана успостављеног договора).

Стабилност је покривена ранијим правилима ФФП-а, при чему је губитак клуба током трогодишњег периода праћења ограничен на „прихватљиво одступање”. Међутим, лимит је удвостручен са 30 милиона на 60 милиона евра, ако се вишак од пет милиона покрије улогом власника.

Највећа промена у новим правилима је увођење контроле трошкова тима са ограничењем односа плата играча, трансфера и накнада за агенте на 70 одсто прихода и профита од продаје играча.

Слично је смерницама предложене Европске Супер Лиге, иако је њен однос био нижи на 55 одсто.

УЕФА је објавила да су њени циљеви:

(а) директна контрола трошкова тима и прихода како би се подстакли трошкови везани за учинак;

(б) ограничење инфлаторног утицаја плата и трансфера играча. УЕФА покрива клубове са платама изнад 30 милиона евра који се квалификују за УЕФА такмичење.

УЕФА је прихватила да ће многи клубови желети да одмах испуне ограничење од 70 одсто, тако да ће постојати постепена примена током три сезоне како би се клубовима омогућило потребно време да се прилагоде. Као резултат тога, ограничење ће бити 90 одсто у 2023/24, 80 одсто у 2024/25 и 70 одсто од 2025/26 сезоне надаље.

Без обзира на препоруке и правила АФК-е о финансијском пословању и транспарентности, односно одрживости, фудбалски клубови Азије немају воље и намере да приказују своје право пословање.

Да би поспешили развој спорта и ублажили финансијске трошкове у Кини су пре неколико година уведена одређена правила пословања. Прво правило је било да су клубови обавезни да воде рачуноводство и књиговодство у складу са законом и да своје извештаје редовно објављују. Да би се неговали и стварали нови млади кинески играчи уведено је правило играча до 23 године које клубови морају да „ставе у тим” да би играли утакмице. Тај број мора бити једнак броју странаца у тиму. Исте 2017. године уведено је и правило екстра таксама за потписивање странаца тако да се сума од 100 одсто трансфера мора уплатити савезу за развој омладинског фудбала. Ово правило је врло брзо ревидирано и важи само за трансфере који су већи од 5,8 милиона евра. Правило је да ако је трансфер странца плаћен више од 6 милиона евра или домаћег играча више од 3 милиона евра клуб мора да плати идентичну суму Фонду за развој кинеског фудбала. Суштински сваки високи трансфер кошта дупло.

Кинеска влада жели да постане значај фактор на светском фудбалском тржишту па се репрезентација мора квалификовати за наступ на најважнијим светским и регионалним такмичењима. Зато је важан „домаћи производ” који ће бити одговарајући за конзумацију, забаву и вредности средње класе. Развој омладинског фудбала такође има значајну улогу.

По подацима из 2016. године вредност кинеске професионале лиге је 2012. године износила 17,53 милиона долара, а четири године касније је достигла суму од 223 милиона долара.

Нето профит је порастао са 9,5 милиона долара на 80 милиона долара за исти период. Истовремено кинески клубови постају „најиздашнији” у трошењу пара на довођење играча, па је године 2012. потрошено 52 милиона долара, а 2016. невероватних 451 милион долара што је повећање од 785 одсто (Keunsu Han, Chinese Soccer, Soft Power and Fair Play). Уз претходно, по подацима Bloomberg-а кинески инвеститори су потрошили још преко 2 милијарде долара инвестирајући у европски фудбал (2015. и 2016. године) од Милана, преко Манчестер ситија, Интера, Вест Бромвича, Астон Виле, Атлетико Мадрида, Гранаде, Нице, Еспањола, Сошоа и Оксера.