U Italiji 2020. godine troškovi plata smanjeni za 12 odsto

Za Žurnal piše: Dejan Gluščević

Najveći trošak u poslovanju klubovi imaju kroz plate i bonuse koje plaćaju igračima:

Po navedenom izveštaju ukupni troškovi plata vodećih 20 evropskih klubova su smanjene za 1 odsto dok su u engleskoj Premijer ligi plate porasle za 4 odsto. Najbolji odnos plate kao rashoda ima nemačka Bundes liga u kojoj plate igrača u proseku čine 59 odsto.

U 2020. sezoni za 711 evropskih klubova u proseku plate čine 54 odsto rashoda. U odnosu na prethodnu 2019. sezonu postoji ukupan rast plata za 5 odsto (2019 rashod 49 odsto). Plate igrača čine 71 odsto sa rastom od 8 odsto u odnosu na prethodnu sezonu. Do smanjenja plata je došlo u  Španiji (-3 odsto), Rusiji (-7 odsto) i Turskoj (- 8 odsto) a najveće smanjenje plata je bilo u Italiji (-12 odsto).

Plate igrača su uopšte za period 2012. – 2021. porasle sa 43 odsto učešća u trošku na 56 odsto što predstavlja rast od 13 odsto za period od 10 godina.

U odnosu na 100 odsto prihoda na plate i transfere odlazi 91 odsto troškova (56 odsto plate igrača + 18 odsto neto troškovi transfera + 17 odsto ostale plate). Ostatak od 9 odsto čine operativni troškovi (29 odsto) i neto operativni troškovi (2 odsto).

Istovremeno su porasle i plate tehničkog i administrativnog dela kluba: u Engleskoj za 17 odsto, Nemačkoj i Španiji za 13 odsto, Italiji 14 odsto i u Francuskoj 24 odsto.

Zbog povećanih gubitaka klubova UEFA je u pravila o finansijskom fer-pleju dodala nove zahteve kako bi olakšala tranzicioni period i omogućili klubovima da uspešnije prevaziđu gubitke. Tri ključna elementa se prate: solventnost, stabilnost i kontrola troškova.

Solventnost je usmerena na poštovanja pravila plaćanja prema poreskim organima, zaposlenima i drugim klubovima kako bi se što bolje zaštitili kreditori. (na primer plaćanje na 15 dana od dana uspostavljenog dogovora).

Stabilnost je pokrivena ranijim pravilima FFP-a, pri čemu je gubitak kluba tokom trogodišnjeg perioda praćenja ograničen na „prihvatljivo odstupanje”. Međutim, limit je udvostručen sa 30 miliona na 60 miliona evra, ako se višak od pet miliona pokrije ulogom vlasnika.

Najveća promena u novim pravilima je uvođenje kontrole troškova tima sa ograničenjem odnosa plata igrača, transfera i naknada za agente na 70 odsto prihoda i profita od prodaje igrača.

Slično je smernicama predložene Evropske Super Lige, iako je njen odnos bio niži na 55 odsto.

UEFA je objavila da su njeni ciljevi:

(a) direktna kontrola troškova tima i prihoda kako bi se podstakli troškovi vezani za učinak;

(b) ograničenje inflatornog uticaja plata i transfera igrača. UEFA pokriva klubove sa platama iznad 30 miliona evra koji se kvalifikuju za UEFA takmičenje.

UEFA je prihvatila da će mnogi klubovi želeti da odmah ispune ograničenje od 70 odsto, tako da će postojati postepena primena tokom tri sezone kako bi se klubovima omogućilo potrebno vreme da se prilagode. Kao rezultat toga, ograničenje će biti 90 odsto u 2023/24, 80 odsto u 2024/25 i 70 odsto od 2025/26 sezone nadalje.

Bez obzira na preporuke i pravila AFK-e o finansijskom poslovanju i transparentnosti, odnosno održivosti, fudbalski klubovi Azije nemaju volje i namere da prikazuju svoje pravo poslovanje.

Da bi pospešili razvoj sporta i ublažili finansijske troškove u Kini su pre nekoliko godina uvedena određena pravila poslovanja. Prvo pravilo je bilo da su klubovi obavezni da vode računovodstvo i knjigovodstvo u skladu sa zakonom i da svoje izveštaje redovno objavljuju. Da bi se negovali i stvarali novi mladi kineski igrači uvedeno je pravilo igrača do 23 godine koje klubovi moraju da „stave u tim” da bi igrali utakmice. Taj broj mora biti jednak broju stranaca u timu. Iste 2017. godine uvedeno je i pravilo ekstra taksama za potpisivanje stranaca tako da se suma od 100 odsto transfera mora uplatiti savezu za razvoj omladinskog fudbala. Ovo pravilo je vrlo brzo revidirano i važi samo za transfere koji su veći od 5,8 miliona evra. Pravilo je da ako je transfer stranca plaćen više od 6 miliona evra ili domaćeg igrača više od 3 miliona evra klub mora da plati identičnu sumu Fondu za razvoj kineskog fudbala. Suštinski svaki visoki transfer košta duplo.

Kineska vlada želi da postane značaj faktor na svetskom fudbalskom tržištu pa se reprezentacija mora kvalifikovati za nastup na najvažnijim svetskim i regionalnim takmičenjima. Zato je važan „domaći proizvod” koji će biti odgovarajući za konzumaciju, zabavu i vrednosti srednje klase. Razvoj omladinskog fudbala takođe ima značajnu ulogu.

Po podacima iz 2016. godine vrednost kineske profesionale lige je 2012. godine iznosila 17,53 miliona dolara, a četiri godine kasnije je dostigla sumu od 223 miliona dolara.

Neto profit je porastao sa 9,5 miliona dolara na 80 miliona dolara za isti period. Istovremeno kineski klubovi postaju „najizdašniji” u trošenju para na dovođenje igrača, pa je godine 2012. potrošeno 52 miliona dolara, a 2016. neverovatnih 451 milion dolara što je povećanje od 785 odsto (Keunsu Han, Chinese Soccer, Soft Power and Fair Play). Uz prethodno, po podacima Bloomberg-a kineski investitori su potrošili još preko 2 milijarde dolara investirajući u evropski fudbal (2015. i 2016. godine) od Milana, preko Mančester sitija, Intera, Vest Bromviča, Aston Vile, Atletiko Madrida, Granade, Nice, Espanjola, Sošoa i Oksera.