Више од два сата пре почетка утакмице. На тунелу на излазу са терена Зек Ледеј. Са његовим ранцем. Он је свој тренинг пред утакмицу завршио. Али један момак је још био на терену.
Александар Матовић, један од асистената у стручном штабу Жељка Обрадовића, додавао је лопте Кевину Пантеру. А он сипао и сипао... Дуго. Тако, скоро сам у Арени. Друштво су му правили само редари и камермани, који су заузимали своја места.
После ко зна колико убачених тројки, Пантер је отишао у свлачионицу. Затим су се један по један на терену смењивали сви црно-бели... Свако у својој рутини коју обавља пред сваку утакмицу. Све – баш уобичајено.
Сада су већ и навијачи почели да долазе. Није их било много када је на терен изашао Кори Волден. Али – били су подељни. Једни му очигледно нису опростили прелазак у редове вечитог ривала, други су ипак више памтили све што је урадио за време проведено у Партизану. Тек - прво што је омалени Американац чуо кад је ушао у дворану, били су звиждуци, а онда и повици:
- Кори, Кори...
Али када је други плејмејер Бајерна у питању, ту места има само за лепа сећања и аплаузе. Баш тако је дочекан Огњен Јарамаз. Његов пут из тунела ка клупи Бајерна је потрајао. И праћен је аплаузом. Пришао је баш свим црно-белима који су се у том тренутку нашли на терену. Срдачно се поздравио.
Он овај терен и те како добро познаје...
Трибине су се пуниле, поздрав сваком наредном играчу постајао је гласнији. Алексу Аврамовића је дочекао посебено јак.
Заједно са играчима, и навијачи су се „загревали”. И припремали. За још један евролигашки спектал. И они су увек и те како важан део утакмица Партизана.
АПЛАУЗ ЗА ТРИНКИЈЕРИЈА
И када је био тренер Партизана, Андреа Тринкијери је на терен излазио 16 минута пре почетка утакмице. Баш као и много пута пре и сада је на терен изашао баш тада.
Многи су се питали како ће бити дочекан.
Дочекан је – јаким аплаузом. Који га је пратио од тренутка када је изашао из тунела. А који је потом прерастао у гласне узвике:
- Тринкијери, Тринкијери...
Дочек какав очигледно ни сам није очекивао. И који је доста емотивно доживео. Навијачима је отпоздравио. Очигледном му је значило.
Дан раније је у интервјуу за Спортски журнал рекао да му је Партизан и даље у срцу. То и показао.
ЈЕДАН ЈЕ ЛУЧИЋ КАПИТЕН
Владимир Лучић није могао синоћ да игра. Али је ипак изашао пред навијаче Партизана. Први пут од како је напустио Хумску. Заједно са Огњеном Јарамазом стао је на центар Штарк арене.
Није потребно описивати стање не трибинама у тренутку када су некадашњи капитен, последњи који је подигао трофеј у АБА лиги, и плејмејкер од Остоје Мијаиловића на поклон добили црно-беле дресове. Са бројевима које су некада носили и њиховим именима...
И тада и пре тога са трибина се чуло:
- Лучић капитен, један је Лучић капитен!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
