Više od dva sata pre početka utakmice. Na tunelu na izlazu sa terena Zek Ledej. Sa njegovim rancem. On je svoj trening pred utakmicu završio. Ali jedan momak je još bio na terenu.
Aleksandar Matović, jedan od asistenata u stručnom štabu Željka Obradovića, dodavao je lopte Kevinu Panteru. A on sipao i sipao... Dugo. Tako, skoro sam u Areni. Društvo su mu pravili samo redari i kamermani, koji su zauzimali svoja mesta.
Posle ko zna koliko ubačenih trojki, Panter je otišao u svlačionicu. Zatim su se jedan po jedan na terenu smenjivali svi crno-beli... Svako u svojoj rutini koju obavlja pred svaku utakmicu. Sve – baš uobičajeno.
Sada su već i navijači počeli da dolaze. Nije ih bilo mnogo kada je na teren izašao Kori Volden. Ali – bili su podeljni. Jedni mu očigledno nisu oprostili prelazak u redove večitog rivala, drugi su ipak više pamtili sve što je uradio za vreme provedeno u Partizanu. Tek - prvo što je omaleni Amerikanac čuo kad je ušao u dvoranu, bili su zvižduci, a onda i povici:
- Kori, Kori...
Ali kada je drugi plejmejer Bajerna u pitanju, tu mesta ima samo za lepa sećanja i aplauze. Baš tako je dočekan Ognjen Jaramaz. Njegov put iz tunela ka klupi Bajerna je potrajao. I praćen je aplauzom. Prišao je baš svim crno-belima koji su se u tom trenutku našli na terenu. Srdačno se pozdravio.
On ovaj teren i te kako dobro poznaje...
Tribine su se punile, pozdrav svakom narednom igraču postajao je glasniji. Aleksu Avramovića je dočekao posebeno jak.
Zajedno sa igračima, i navijači su se „zagrevali”. I pripremali. Za još jedan evroligaški spektal. I oni su uvek i te kako važan deo utakmica Partizana.
APLAUZ ZA TRINKIJERIJA
I kada je bio trener Partizana, Andrea Trinkijeri je na teren izlazio 16 minuta pre početka utakmice. Baš kao i mnogo puta pre i sada je na teren izašao baš tada.
Mnogi su se pitali kako će biti dočekan.
Dočekan je – jakim aplauzom. Koji ga je pratio od trenutka kada je izašao iz tunela. A koji je potom prerastao u glasne uzvike:
- Trinkijeri, Trinkijeri...
Doček kakav očigledno ni sam nije očekivao. I koji je dosta emotivno doživeo. Navijačima je otpozdravio. Očiglednom mu je značilo.
Dan ranije je u intervjuu za Sportski žurnal rekao da mu je Partizan i dalje u srcu. To i pokazao.
JEDAN JE LUČIĆ KAPITEN
Vladimir Lučić nije mogao sinoć da igra. Ali je ipak izašao pred navijače Partizana. Prvi put od kako je napustio Humsku. Zajedno sa Ognjenom Jaramazom stao je na centar Štark arene.
Nije potrebno opisivati stanje ne tribinama u trenutku kada su nekadašnji kapiten, poslednji koji je podigao trofej u ABA ligi, i plejmejker od Ostoje Mijailovića na poklon dobili crno-bele dresove. Sa brojevima koje su nekada nosili i njihovim imenima...
I tada i pre toga sa tribina se čulo:
- Lučić kapiten, jedan je Lučić kapiten!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
