Млади фудбалер Чукаричког стекао симпатије Крагујевчана: Браћа га усмерила на фудбал, идоли отац и Меси

Милутин Видосављевић Црни, млади фудбалер Чукаричког на позајмици у крагујевачком суперлигашу, доживљава  играчку ренесансу. Рођен је 21. фебруара 2001. у Прокупљу, одрастао у Куршумлији где и данас живе родитељи. Отац Славиша, некада убојити центарфор и сад тренер куршумлијске Косанице, која се такмичи у зони „југ” и мајка Татјана, медицински радник

Жеља за фудбалом код Милутина се јавила од малих ногу кад је са старијим братом близанцем Михаилом бодрио оца и једног дана пожелео да крене његовим стопама.

- Први пут сам са Михаилом у седмој години отишао на тренинг и заволео магичну игру – присећа се Милутин.- Једно време је и старији брат Лука тренирао с нама, али је брзо одустао и отишао другим путем. Ја сам се задржао у Косаници до једанаесте године, затим отишао у приватни клуб Ред стар у Нишу. Прво смо играли у балону у Мини-макси лиги, потом у мојој четрнаестој прешли на већи терен. 

Препознајући таленат тадашњи његови тренери Слободан Ристићи и Драган Илић препоручили су га Мишку Јурасовићу, тренеру омладинаца у Чукаричком. С Михаилом је убрзо стигао на Баново брдо... 

- Прошли смо све млађе категорије Чукаричког, с тим што сам у омладинцима играо за старију генерацију. Дебитовао сам у Лиги шампиона против Домжала, постигао и гол. С непуних 16 година сам прошао припреме с првим тимом, тренер је био Ненад Лалатовић. Дебитовао сам против Борца из Чачка и са 2:0 победили на Бановом брду. Пресрећан сам био због останка у првом тиму и већ следеће године код тренера Сима Крунића постао константнији да бих годину касније код тренера Александра Веселиновића одиграо највише утакмица и постао првотимац.

Забележио је од 2017. до 2021. године 62 меча, постигао седам голова. Играо у квалификацијама за Лигу Европе, као и у млађим репрезентативним селекцијама. Тако се и указала прилика да заигра у Шпанији као позајмљени играч Левантеу у сезони 2021/22. 

- Био је то велики изазов. Нова средина и непознавање језика били су велик притисак. С првотимцима сам тренирао, одиграо у Б тиму десетак утакмица. Десио се потом велики проблем. Повредио сам задњу ложу и, пошто нисам успео да је санирам, није преостало ништа друго него да се вратим у Србију.

Стицајем околности дошло је до контакта између Чукаричког и Радничког из Крагујевца. Што се испоставило као прави потез. Заблистао је, стекао симпатије навијача и крагујевачке публике. У протеклом делу сезоне био је најбољи стрелац са четири гола.

- Нисам се много размишљао, прихватио сам оберучке понуду и дошао у Крагујевац. Познавао сам само шефа Дејана Јоксимовића и тренера Дарка Милисављевића. Играче нисам, али сам се брзо уклопио. Санирао сам повреду и брзо ушао у систем који шеф тражи од нас. И, почело је охрабрујуће за мене. Дошле су асистенције и голови, као и добре игре целе екипе, тако да је све функционисало како треба. Борићу се максимално до краја сезоне и моје позајмице из Чукаричког, с клубом имам уговорну обавезу још сезону и по – закључио је Видосављевић.

Попут многих и талентовани крилни нападач има узоре.

- Кад сам био мали тата ми је био идол, а кад сам почео да гледам Лигу шампиона, светско и европско првенство - Лионел Меси. Један је од најбољих фудбалера свих времена, што је и доказао и у Катару.