Mladi fudbaler Čukaričkog stekao simpatije Kragujevčana: Braća ga usmerila na fudbal, idoli otac i Mesi

Milutin Vidosavljević Crni, mladi fudbaler Čukaričkog na pozajmici u kragujevačkom superligašu, doživljava  igračku renesansu. Rođen je 21. februara 2001. u Prokuplju, odrastao u Kuršumliji gde i danas žive roditelji. Otac Slaviša, nekada ubojiti centarfor i sad trener kuršumlijske Kosanice, koja se takmiči u zoni „jug” i majka Tatjana, medicinski radnik

Želja za fudbalom kod Milutina se javila od malih nogu kad je sa starijim bratom blizancem Mihailom bodrio oca i jednog dana poželeo da krene njegovim stopama.

- Prvi put sam sa Mihailom u sedmoj godini otišao na trening i zavoleo magičnu igru – priseća se Milutin.- Jedno vreme je i stariji brat Luka trenirao s nama, ali je brzo odustao i otišao drugim putem. Ja sam se zadržao u Kosanici do jedanaeste godine, zatim otišao u privatni klub Red star u Nišu. Prvo smo igrali u balonu u Mini-maksi ligi, potom u mojoj četrnaestoj prešli na veći teren. 

Prepoznajući talenat tadašnji njegovi treneri Slobodan Ristići i Dragan Ilić preporučili su ga Mišku Jurasoviću, treneru omladinaca u Čukaričkom. S Mihailom je ubrzo stigao na Banovo brdo... 

- Prošli smo sve mlađe kategorije Čukaričkog, s tim što sam u omladincima igrao za stariju generaciju. Debitovao sam u Ligi šampiona protiv Domžala, postigao i gol. S nepunih 16 godina sam prošao pripreme s prvim timom, trener je bio Nenad Lalatović. Debitovao sam protiv Borca iz Čačka i sa 2:0 pobedili na Banovom brdu. Presrećan sam bio zbog ostanka u prvom timu i već sledeće godine kod trenera Sima Krunića postao konstantniji da bih godinu kasnije kod trenera Aleksandra Veselinovića odigrao najviše utakmica i postao prvotimac.

Zabeležio je od 2017. do 2021. godine 62 meča, postigao sedam golova. Igrao u kvalifikacijama za Ligu Evrope, kao i u mlađim reprezentativnim selekcijama. Tako se i ukazala prilika da zaigra u Španiji kao pozajmljeni igrač Levanteu u sezoni 2021/22. 

- Bio je to veliki izazov. Nova sredina i nepoznavanje jezika bili su velik pritisak. S prvotimcima sam trenirao, odigrao u B timu desetak utakmica. Desio se potom veliki problem. Povredio sam zadnju ložu i, pošto nisam uspeo da je saniram, nije preostalo ništa drugo nego da se vratim u Srbiju.

Sticajem okolnosti došlo je do kontakta između Čukaričkog i Radničkog iz Kragujevca. Što se ispostavilo kao pravi potez. Zablistao je, stekao simpatije navijača i kragujevačke publike. U proteklom delu sezone bio je najbolji strelac sa četiri gola.

- Nisam se mnogo razmišljao, prihvatio sam oberučke ponudu i došao u Kragujevac. Poznavao sam samo šefa Dejana Joksimovića i trenera Darka Milisavljevića. Igrače nisam, ali sam se brzo uklopio. Sanirao sam povredu i brzo ušao u sistem koji šef traži od nas. I, počelo je ohrabrujuće za mene. Došle su asistencije i golovi, kao i dobre igre cele ekipe, tako da je sve funkcionisalo kako treba. Boriću se maksimalno do kraja sezone i moje pozajmice iz Čukaričkog, s klubom imam ugovornu obavezu još sezonu i po – zaključio je Vidosavljević.

Poput mnogih i talentovani krilni napadač ima uzore.

- Kad sam bio mali tata mi je bio idol, a kad sam počeo da gledam Ligu šampiona, svetsko i evropsko prvenstvo - Lionel Mesi. Jedan je od najboljih fudbalera svih vremena, što je i dokazao i u Kataru.