Почетком новембра Нови Пазар је дочекао комшије из Ивањице против којих девет година није знао за победу. Кад је у 22. минуту Периша Пешукић у покушају да спречи долазак лопте до нападача Јавора погодио сопствену мрежу изгледало је да ће неславна традиција отићи у двоцифрени број година. Ипак, плаво–бели су у другом полувремену пребацили у шесту брзину окренувши резултат у своју корист (3:1).
Дан или два дана касније потписник ових редова игром случаја присуствовао је сцени какве скоро да су ишчезле са наших стадиона. На улазним вратима у просторије клуба, а уочи почетка тренинга, у друштву деде Иска Петлаче стајао је клинац са раширеним транспарентом на плавој подлози где је белим словима било исписано – “Пеша, поклони ми дрес”.
Није баш уобичајено да данашњи клинци луде за фудбалерима, посебно не за одбрамбеним и нарочито не на домаћој сцени, али је шестогодишњи Фатих Петлача имао много јак разлог да затражи дрес од момка из Подгорице.
Причао је како Пешукића воли због његове борбености и начина на који игра фудбал, а изнад свега било му га је жао када је постигао аутогол у ситуацији из које да он то није учинио противнички играч би сигурно погодио.
Малишан је добио на поклон дрес од свог љубимца, а Пешукић се на помињање овог догађаја одмах присетио детаља помогавши нам да дођемо до имена актера ове приче.
- Било ми је пуно срце. И даље смо у контакту – рече кроз широк осмех пун најтананијих емоција Пешукић.
Једини сте играч уз голмана Кљајић који је јесенас одиграо свих 19 утакмица. Чега се најпре сетите, можда оних седам узастопних победа?
- Памтим много детаља из свих мечева. О тим победама се највише причало и сви су их сврстали у чуда. То би можда и била чуда да ми у њих нисмо веровали. За мене и моје клупске другове нису то била изненађења, јер су победе дошле као производ напорног и квалитетног рада. Хемија међу играчима и тренер Гаћиновић, коме дугујемо велику захвалност, довели су нас до феноменалног успеха. Кад један тренер, као Гаћиновић, после сваке утакмице не скривајући ништа покаже и најмању емоцију, па нема тог играча који већ на следећој неће да загризе и преко својих стварних могућности. Драго ми је да смо и код Дамира Чакара наставили у истом ритму, а нема разлога да тако не буде и сад кад ће нас водити Александар Станковић.
Кога бисте још од тренера издвојили?
- Мог првог тренера у Зети Драгољуба Ђуретића, као и Бранка Брновића и Андрију Делибашића. Они су препознали да имам квалитет и што је најважније – веровали су ми.
ХОРСКЕ ПРОСЛАВЕ
Серију победа под вођством тренера Владимира Гаћиновића играчи Новог Пазара ће памтити и по јединственим прославама у свлачионици по завршетку утакмица.
- Шеф би, пошто би испунио обавезе према новинарима, последњи улазио у свлачионицу у којој је владала апсолутна тишина. Кад отвори врата палимо светло, а он би после сваке победе рекао нешто ново у најкраћој могућој форми. Као – Ко је најбољи? На то би из свег гласа загрмео наш хор – Нови Пазар. Или после победе против Младости ГАТ. Шеф улази и каже – Ко је следећи? Свлачионица одзвања – Спартак! Носила нас је та атмосфера све време – ужива док изговара проживљено, Периша Пешукић.
Нови Пазар је по тренутном изгледу табеле близу првог изласка у неко од европских такмичења. Рецепт како се долази у то друштво имате, пошто сте са свим својим ранијим клубовима тамо стизали. Са Зетом и Рударом сте играли квалификације, а са Будућношћу и Искром то право изборили кроз првенство, о Партизану да и не говоримо. На реду је Нови Пазар, је ли то реално?
- Супер лига Србије је јача од црногорске, а и утисак ми је да се екипе из Црне Горе задовоље само тиме што изађу у Европу. Овај Нови Пазар је равноправан свима, жеља и мотив нас играча нису упитни, дакле, постоје сви услови да остваримо циљ. Било би сјајно уз наше навијаче да дочекамо тај дан, верујем и да хоћемо. Никад нећу заборавити утакмицу са Јавором. Увек ме ухвати језа кад се сетим тог хука са трибина. Невиђено је колико воле клуб, уз њега су стално, и на +35 и на -5 степени. Можете мислити шта би било у квалификацијама за неки од европских купова.
Нисте се у Партизану изборили за значајнију улогу и вероватно да жалите због тога, може ли се рећи да сте у Новом Пазару оживели каријеру?
- Јесте ми жао. Али, једино могу да будем љут на себе. Партизан ће увек бити у мом срцу, у сваком спорту навијам за црно–беле осим кад им је противник Нови Пазар. Овај клуб ме је вратио у фудбалски живот и кад будем одлазио гледаћу да то буде негде ван земље где ћу моћи да обезбедим егзистенцију за породицу која ми је на првом месту – закључио је Пешукић.
СИН САВА ОБОЖАВА ФУДБАЛ
Највећу подршку 25–годишњи Црногорац црпи из најуже породице.
- Са супругом Анђелом сам четири године у браку, имамо сина Саву, сада су му две и по године. Имамо стан у Подгорици, али супруга је одлучила да будемо заједно у Новом Пазару. За њих је резервисано све време после тренинга и утакмица. Анђела је одличан познавалац фудбала и што је најбитније јако је реална. Уме да буде критична, али и да похвали кад одиграм добро, али никада не претерује у лепим речима. Кад играмо код куће заједно са сином гледа утакмице са трибина, пратили су ме и на гостовањима у Ивањици, Крагујевцу и кад смо се састали са Партизаном. Сава обожава фудбал и увек је имао своје љубимце. Зорана Даноског док је био у клубу просто је обожавао, а воли и Рубежића, Никчевића, Лончара, Мијића, Кљајића... – рече срећни човек Периша.
НАДА СЕ ПОЗИВУ МЕЂУ СОКОЛЕ
Средњи брат Данило (22) и најмлађи Ђорђе (18) били су, Ђорђе је још, репрезентативци у свим млађим црногорским селекцијама, Данило игра за Дечић, док је Ђорђе до ове сезоне био део омладинског тима Будућности. Периша је накупио четири утакмице у младој репрезентације Црне Горе. Селектор А тима Миодраг Радуловић присуствовао је мечу Нови Пазар – Војводина и врло похвално се изразио о играчу плаво-белих, али позив је изостао.
- Част је играти за репрезентацију. Ако заслужим надам се и да ћу добити позив – скроман је десни бек Новог Пазара.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
