Bivši bek crno-belih: Novi Pazar me vratio u „život”

Početkom novembra Novi Pazar je dočekao komšije iz Ivanjice protiv kojih devet godina nije znao za pobedu. Kad je u 22. minutu Periša Pešukić u pokušaju da spreči dolazak lopte do napadača Javora pogodio sopstvenu mrežu izgledalo je da će neslavna tradicija otići u dvocifreni broj godina. Ipak, plavo–beli su u drugom poluvremenu prebacili u šestu brzinu okrenuvši rezultat u svoju korist (3:1).

Dan ili dva dana kasnije potpisnik ovih redova igrom slučaja prisustvovao je sceni kakve skoro da su iščezle sa naših stadiona. Na ulaznim vratima u prostorije kluba, a uoči početka treninga, u društvu dede Iska Petlače stajao je klinac sa raširenim transparentom na plavoj podlozi gde je belim slovima bilo ispisano – “Peša, pokloni mi dres”.

 Nije baš uobičajeno da današnji klinci lude za fudbalerima, posebno ne za odbrambenim i naročito ne na domaćoj sceni, ali je šestogodišnji Fatih Petlača imao mnogo jak razlog da zatraži dres od momka iz Podgorice.

Pričao je kako Pešukića voli zbog njegove borbenosti i načina na koji igra fudbal, a iznad svega bilo mu ga je žao kada je postigao autogol u situaciji iz koje da on to nije učinio protivnički igrač bi sigurno pogodio.

Mališan je dobio na poklon dres od svog ljubimca, a Pešukić se na pominjanje ovog događaja odmah prisetio detalja pomogavši nam da dođemo do imena aktera ove priče.

- Bilo mi je puno srce. I dalje smo u kontaktu – reče kroz širok osmeh pun najtananijih emocija Pešukić.

Jedini ste igrač uz golmana Kljajić koji je jesenas odigrao svih 19 utakmica. Čega se najpre setite, možda onih sedam uzastopnih pobeda?

- Pamtim mnogo detalja iz svih mečeva. O tim pobedama se najviše pričalo i svi su ih svrstali u čuda. To bi možda i bila čuda da mi u njih nismo verovali. Za mene i moje klupske drugove nisu to bila iznenađenja, jer su pobede došle kao proizvod napornog i kvalitetnog rada. Hemija među igračima i trener Gaćinović, kome dugujemo veliku zahvalnost, doveli su nas do fenomenalnog uspeha. Kad jedan trener, kao Gaćinović, posle svake utakmice ne skrivajući ništa pokaže i najmanju emociju, pa nema tog igrača koji već na sledećoj neće da zagrize i preko svojih stvarnih mogućnosti. Drago mi je da smo i kod Damira Čakara nastavili u istom ritmu, a nema razloga da tako ne bude i sad kad će nas voditi Aleksandar Stanković.

Koga biste još od trenera izdvojili?

- Mog prvog trenera u Zeti Dragoljuba Đuretića, kao i Branka Brnovića i Andriju Delibašića. Oni su prepoznali da imam kvalitet i što je najvažnije – verovali su mi.

Novi Pazar je po trenutnom izgledu tabele blizu prvog izlaska u neko od evropskih takmičenja. Recept kako se dolazi u to društvo imate, pošto ste sa svim svojim ranijim klubovima tamo stizali. Sa Zetom i Rudarom ste igrali kvalifikacije, a sa Budućnošću i Iskrom to pravo izborili kroz prvenstvo, o Partizanu da i ne govorimo. Na redu je Novi Pazar, je li to realno?

- Super liga Srbije je jača od crnogorske, a i utisak mi je da se ekipe iz Crne Gore zadovolje samo time što izađu u Evropu. Ovaj Novi Pazar je ravnopravan svima, želja i motiv nas igrača nisu upitni, dakle, postoje svi uslovi da ostvarimo cilj. Bilo bi sjajno uz naše navijače da dočekamo taj dan, verujem i da hoćemo. Nikad neću zaboraviti utakmicu sa Javorom. Uvek me uhvati jeza kad se setim tog huka sa tribina. Neviđeno je koliko vole klub, uz njega su stalno, i na +35 i na -5 stepeni. Možete misliti šta bi bilo u kvalifikacijama za neki od evropskih kupova.

Niste se u Partizanu izborili za značajniju ulogu i verovatno da žalite zbog toga, može li se reći da ste u Novom Pazaru oživeli karijeru?

- Jeste mi žao. Ali, jedino mogu da budem ljut na sebe. Partizan će uvek biti u mom srcu, u svakom sportu navijam za crno–bele osim kad im je protivnik Novi Pazar. Ovaj klub me je vratio u fudbalski život i kad budem odlazio gledaću da to bude negde van zemlje gde ću moći da obezbedim egzistenciju za porodicu koja mi je na prvom mestu – zaključio je Pešukić.