Најбоља фудбалерка Србије у 2022: Смех, сузе и Златна лопта

Много пута је речено, али сада је и званично. Јована Дамњановић је најбоља фудбалерка Србије. Једина Српкиња која је освојила Лигу шампиона вест да је добила Златну лопту ФСС прво је саопштила мами.

- Кад су ми из Фудбалског савеза јавили, реаговала сам „о-кеј, кул“. Звала сам маму и рекла им да сам добила награду ФСС. Питала ме је коју награду, а мени је тек кад сам одговорила „синуло“ да сам добила највећу награду у нашем фудбалу. Све ми је било јасно кад је вест објављена на клупском сајту - прича фудбалерка Бајерна.

Вест из „куће фудбала“ вратила ју је у детињство.

- Кад су нас у школи питали шта ћемо бити кад порастемо, одговорила сам да ћу бити професионална фудбалерка. Подсмевали су се, говорили да то не може да се догоди јер сам девојчица... Надам се да ће сутра девојчицу која слично одговори схватити озбиљно.

Златна лопта је стигла у години у којој су фудбалерке коначно стекле пуноправно право гласа. Српкиње су се придружиле том „покрету“.

- Победа против Немачке у квалификацијама за Првенство света је најлепше што ми се догодило у 2022. Победиле смо светску велесилу. Са 90 одсто репрезентативки Немачке делим свлачионицу, а кад сам се вратила у Бајерн могла сам да им кажем да смо их победиле. То је највећа победа женске репрезентације Србије, а ја сам у њој учествовала и постигла гол.

Утакмица против Немица показала је лице и наличје фудбала жена у Србији.

- Било је мало интересовања медија пред утакмицу, а кад смо победиле одједном бука и галама око нас. Трајало је тако два-три дана, биле смо интересантне док се нисмо разишле по клубовима, а онда опет тишина. Журнал је једини одржао висок ниво интересовања и извештавања и то не заборављамо.

Квалификације за светско првенство су донеле и најтужнији тренутак у години.

- Пораз од Португалије нам је срушио снове. Изгубиле смо одлучујућу утакмицу за пласман у интерконтинентални бараж, али изгледа да није могло другачије да се заврши. Једва смо „скрпиле“ тим. Имале смо више повређених него здравих играчица. Играле смо колико смо могле, на жалост није то било довољно. Пресудило је и искуство које су Португалке стекле учешћем на Првенству Европе.

Утакмица против Португалије донела је и анегдоту коју Дамњановићева помиње као пример приступа већине медија фудбалу жена.

- На тренинг пред утакмицу дошла је у центар ФСС у Старој Пазови екипа једне телевизије, нећу да кажем које. Давале смо изјаве, кад каже репортер „хајде да мало шутирате лопту, да виде гледаоци како то радите”. Неко је чудо што жене шутирју лопту!? Мало касније пита ме где тренирам. Репрезентативка сам Србије и могао је бар да ме пита где играм, а он ме пита где тренирам! Кажем му да „тренирам“ у једном клубу из Немачке. Он настави и пита ме за име клуба. Бајерн, кажем, а он мени, „стваааарно, у оном Бајерну“. Па који други Бајерн постоји? Такав приступ може много да изнервира. Ми на две утакмице од светског првенства, а он пита где „тренирам“.

Тамо где „тренира“ је много другачије.

- Првенство Европе је показало колико су фудбалерке напредовале, а публика је то препознала. Најпосећеније две утакмице у години су утакмице жена, Барселона - Волфзбург и Барселона - Реал на којима је било више од 90.000 гледалаца. Нашу утакмицу против Барселоне у Лиги шампиона је гледало 45.000 навијача, а у Минхену 25.000. На дербију против Волфзбурга било је 22.000 навијача, на једну утакмицу друге лиге дошло је 17.000 људи. Реакција на Првенство Европе је феноменална.

У Србији сличног одјека, на жалост, није било.

- Боље је него што је било, али није то довољно добро. Много девојчица се губи у узрасту од 13-14 година, јер кад прерасту узраст док могу да играју са дечацима више немају где и с ким да тренирају. Занемарене су. У Немачкој је дозвољено да у аматерском рангу мушкараца играју и жене. Зашто тако нешто не би могло и у Србији?

Дамњановићева је уверена да ће жене преузети доминацију над фудбалом.

- Недавно смо посетиле локашну основну школу и разговарале са децом. Изненадила сам се колико су девојчице више биле заинтересоване и више посвећене теми. Дечаци су питали да ли познајемо Левадовског и Нојера или какве копачке носимо. Девојчице су питале колико пута недељно и како да тренирају. Једна је питала како да преброди страх од грешке. Видела сам тада да је тренутно много веће интересовање за фудбал међу девојчицама него дечацима.

Фудбалерка Бајерна добро зна какав пут морају да пређу будуће репрезентативке Србије.

- Са 19 година сам отишла у Волфзбург. Оставила сам у Београду породицу, пријатеље, дечка и дошла у то време најјачу европску лигу. Рекла сам себи да морам да успем и „гурала“ сам напред. Првих месец дана болео ме је сваки мишић јер нисам навикла на такве тренинге. Увече сам измишљала разлоге да прекинем разговор преко скајпа с породицом, јер би ми кренуле сузе и морала сам да се исплачем. Назад, међутим, нисам хтела. Тренинзи, утакмице, победе, порази, повреде, трофеји и после само десет година ето Златне лопте - каже Јована Дамњановић уз громогласан смех задовољства.