ЕКСКЛУЗИВНО - Александар Митровић: Никад се не штедим!

Навијачи су смислили песму о њему! И не певају је само симпатизери Фулама! “Mitros on fire”! Трештала је музика са истом мелодијом и с разгласа стадиона у Катару док су Срби понављали на енглеском “Mitros on fire”... Орило се недавно и у Арени кад је дошао да бодри кошаркаше “Mitros on fire”... „Спржиће вам одбрану свима Митрове буктиње”… Иза имена и презимена Фуламове “деветке” статистички подаци су импозантни – на 190 утакмица дао је 106 голова. У дресу репрезентације Србије још је убитачнији: 79 мечева – 52 поготка! Александар Митровић – најбољи српски фудбалер у протеклих 12 месеци у избору Спортског журнала и освајач “Златне лопте ФС Србије за 2022”.

Разговор с најбољим српским фудбалером почели смо, разумљиво питањима о утакмици којом се после тешке повреде вратио на велика врата пред навијаче који га обожавају.

Дали сте Кристал паласу гол, направили две асистенције за поготке и изнудили прекршај за искључење противничког фудбалера, рекло би се: не може више...

- Може! Да сам дао два гола, а један наместио... Али, најважније је да сам се вратио после повреде и да сам допринео победи Фулама. Да ли је гол или два, једна или две асистенције, мање је битно од саме чињенице да смо сви задовољни како смо наставили сезону после паузе због Светског првенства.

Било је неизвесно да ли ћете уопште играти до Нове године с обзиром да је менаџер Фулама објаснио да сте повређени играли и давали голове за Србију на Светском првенству?

- Нисам још 100 одсто спреман, али, желим да играм... Није било времена ни за одмор после Мондијала јер се Премијер лига брзо наставила. Једина прилика за мали одмор је летња пауза...  Али и то је питање, јер сам имао обавезе у репрезентацији... После 46 утакмица у Чемпионшипу и још колико у куповима и репрезентацији, човек се умори. Али, дуго сам у Енглеској, навикао сам се на умор...

У сезони 21/22 дали сте 43 гола, они који не гледају реално на фудбалски свет можда и не схватају да је Чемпионшип квалитетнија лига од многих елитних у Европи. Да ли сте имали страх од играња у Премијер лиги или је повратак у елиту представљао нови изазов за вас?

- Нема страха... Чемпионшип не цени само онај ко није играо или гледао ту лигу и не зна колико је тешка и захтевна. Са ове тачке гледишта, могу да кажем да сам имао срећу што сам играо у Чемпионшипу где сам уживао иако је јако тешка лига, занимљива, дуга и груба... Феноменална лига коју цео свет све више прати. Поготово овде у Енглеској – Енглези су луди за Чемпионшипом. Само ко није играо ту лигу и није гледао утакмице – не зна ни колико је тешка. Свака утакмица је на крв и нож.

Пуно тешких утакмица у Чемпионшипу прошле године и 43 гола, шта је од тога остало урезано у срцу?

- Свака утакмица у Енглеској је специфична без обзира да ли је Премијер лига, Чемпионшип... Има фаворита, али нема лаких утакмица. Чим ниси на 100 одсто, свака утакмица је тешка. Неке друге лиге су другачије, на пример: кад Реал Мадрид игра против Еибара, зна се ко ће да добије. Овде је тотално другачије, свака утакмица је на крв и нож, сви који можда нису квалитетни технички, спремни су физички, иду на физику... Свака утакмица је интересантна, има интензитет, има туче, борбе... И уз то квалитет. Интересантно је играти и бити део тога...

Прва утакмица у Премијер лиги против Ливерпула представљала је посластицу за сваког Србина: постигли сте два гола, касније сте савладали и голмана Арсенала…

- Прва утакмица никад не мора ништа да значи, али, био је леп увод у сезону… Да и Фулам и ја покажемо да смо у новој сезони много озбиљнији него у претходној, да верујемо у себе и да можемо да се такмичимо са свима без обзира да ли је у питању Арсенал, Ливерпул или неко трећи. У овој сезони менаџер је такав да без обзира на име ривала, тражи да играмо нашу игру и радимо оно што је до нас. Мислим да смо велико изненађење сезоне за све и да никоме није драго кад треба да игра против нас.

Два пораза без Митра, реми, и онда победа са Митром на тешком гостовању иако је Кристал Палас тренутно слабији него раније. Какве су амбиције у овом тренутку, Фулам је у горњем делу табеле, близу “европске зоне”?

- Амбиције на почетку сезоне после уласка у Премијер лигу увек морају да се сведу на опстанак. Како сезона иде и с обзиром на то да нам добро иде, да добро играмо, расту и амбиције.. Видећемо докле можемо да идемо…

Да ли сте ви поставили испред себе неки циљ, досад сте постигли десет голова у преозбиљној лиги?

- Нисам… Никад нисам постављао неке велике циљеве. Увек себи задајем мале задатке, што се тиче голова… Прво да дам пет, кад их дам, онда – десет… Сад кад сам стигао до десет, желим још пет… Постављам реалне циљеве и то ме држи наоштреним и да радим, тренирам. Тако је откад знам себе. Први фокус да помогнем екипи колико могу, сада - да сам здрав, стигнем до 15 голова и да Фулам добије утакмицу…

Имате тек 28 година, да ли сте размишљали шта би било боље: да останете у Енглеској у којој се игра тежак и оштар фудбал и тежите ка  преласку у већи клуб од Фулама, или да се можда преселите у неку од, условно лакших за играње лига у Европи, каква је на пример холандска, белгијска и да тамо “царујете”…

- По мом неком скромном мишљењу - енглеска лига је најтежа и најбоља на свету и сигурно док сам у годинама у којима могу да напредујем и да пружам колико пружам на овом нивоу, желим да се такмичим са најбољима. Боже мој, видећемо, само да ме здравље служи, да нема повреда… Не  зна се шта носи дан, а шта доноси ноћ и никад не размишљам превише о тим стварима. Тренутно сам фокусиран на то да играм добро у Фуламу и репрезентацији, да остварујемо добре резултате, а за остало, кад дође прелазни рок, постоје људи који се баве и брину о томе. И стварно не размишљам о томе. Сигурно бих волео да играм у неком од највећих клубова, али за те ствари многе коцкице морају да се поклопе… Усресређен сам на Фулам! Срећни смо у Фуламу и ја и моја породица. Имам статус, нећу да кажем легенде, али, сви ме поштују, воле.. Свима је драго што играм у Фуламу, а и мени је драго и лепо у овом клубу, у овој средини…

Навикли сте се на живот у Енглеској…

- Није само то… Имаш поштовање од људи из клуба. Кад одеш ујутру на тренинг видиш осмехе на лицима, свима је драго што смо заједно, од кувара, чистачице, тренера… Драго им је што сам ту, што се трудим и дајем целог себе. Осећам да цене и поштују то што радим… Тај статус, где год да одеш, не можеш да имаш у другом клубу, мораш да кренеш од нуле. Сигурно да бих волео да играм у неком од највећих клубова на свету, али, понављам: многе ствари би морале да се поклопе, да би се то десило и зато и не размишљам о томе. Ако се деси, десиће се, како бог каже! Не оптерећујем се тиме.

Питам вас то имајући на пример Душана Тадића који је повратком у Холандију из Енглеске постао најбољи фудбалер Ајакса, Холандије...

- Холандска лига сигурно је лакша од енглеске, другачије су и утакмице... имаш више лопту ти се питаш, мање трчиш... Одлазак у другу лигу би можда и продужио каријеру, ако бих отишао у екипу која игра више нападачки, можда бих и више дошао до изражаја, не знам...

... А можда би вам темперамент опао?

- Не би! Ја сам увек био исто темпераментан. Тај клуб морао би да буде клуб који би ми се допао, да је велик... Ако бих отишао у клуб који игра стилом који мени одговара, да ме тренер хоће, да ме људи из клуба желе и да им одговарам као и они мени... Много ствари би требало да се поклопи. Овде у Фуламу имам све, нешто специјално и што сам јако тешко зарадио и стекао великим радом. Фулам ми је изашао у сусрет кад нико није хтео. Имам лепу конекцију са свима, заволео сам овај клуб свим срцем. Волим што сам овде! Волео бих да играм у неком од највећих клубова, али пуно ствари треба да се поклопи... Мада, никад не реци – никад! Али, стварно се не оптерећујем да бих лупао главу и питао се „шта ћу, где ћу“... На мени је да играм добро, да дајем голове, ако буде – биће...

Репрезентација је нешто где не постоји дилема, здрав, повређен – Митровић је увек спреман и са учинком на терену само за похвалу. Од тренутка кад је први пут код Синише Михајловића заиграо за репрезентацију.

- Увек се трудим да дам свој максимум. Ако је тај максимум 50 %, даћу свих 50, ако могу 100, даћу опет све... колико могу у том тренутку. На неке ствари не могу да утичем, тренер одлучује ко ће да игра, али ја се увек трудим да испуним оно што зависи од мене... Имао сам срећу да су сви селектори имали велико поверење у мене и мислим да сам код сваког то и заслужио односом према дресу, репрезентацији, њима... Надам се да ће тако бити и у будућности.

Тешко је измерити колико ко воли репрезентацију, али гледајући са стране, без обзира ко за кога навија – сви су сагласни да Александар Митровић „гризе“ за државни грб...

- То је мој посао... Дрес репрезентације за мене нема цену. За мене је то највећа част. Нисам неко ко воли да се штеди и сигурно нисам неко ко хоће да се штеди, поготово кад је дрес репрезентације у питању. Шта? Д а у Фуламу могу да играм повређен и онда да дођем у репрезентацију и кажем да не могу или да се штедим?! Волим да будем поштен према себи, према дресу који носим, људима за које играм... Увек сам на располагању и тренеру и селектору и увек кажем да ли могу или не могу да играм. Ако кажем да могу – дајем колико могу. Да ли је то 50 или 100 одсто – али је све што могу. Људи то препознају и цене и мислим да зато и имам лепу конекцију са навијачима без обзира где играм. Да ли је у питању репрезентација, Партизан, Андерлехт, Њукасл, Фулам... сви навијачи су то препознали.