Стефан Митровић ће памтити читавог живота протеклу годину, јер је у њој дебитовао за репрезентацију Србије и постигао европски првенац за некадашњег шампиона света и Европе. Део снова вихорног крила је остварен, следећи су освајање дупле круне, потом и играње у Лиги шампиона са Црвеном звездом.
- Протекла година ми је најлепша у животу. Потписао сам за Звезду, дебитовао за Србију, био део тима у Европи и шампионату. Све је ишло по плану, да сам замишљао, питање да ли би могло боље. Свестан сам да би учешће на недавно одржаном Мондијалу у Катару било и превише – скромно ће млада нада српског фудбала и Црвене звезде Стефан Митровић.
Барем минимално жалите што нисте као Страхиња Ераковић представљали Звезду у Катару?
- Био сам на ширем списку од 35 играча. Постојала је велика шанса да буде позван. Кад сам видео да нисам међу путницима на Мондијал, једино сам могао да наставим да тренирам још јаче. Био сам велики навијач Србије. Нисмо имали среће да прођемо групу. Верујем да ћемо успешно завршити квалификације за Првенство Европе и на завршном турниру имати запажену улогу.
Да ли је било позива из државног тима Канаде да појачате њихове редове?
- Селектор Џон Хердман звао ме је телефоном четири пута. Фино смо разговарали, дао ми је време да одлучим. У међувремену је стигао позив Србије. На првом месту ми је било да играм за Србију, нисам имао дилему, јер кад Пикси позове не сме да се одбије. Одлука није била лака одрастао сам у Канади, скоро цео живот играо тамо.
Како је бити фудбалер у Канади да ли се дешавало да вам говоре што не трчите за јајастом лоптом или паком?
- У Северној Америци фудбал није у фокусу, као у Европи. После 16. године у Канади, ако нисте у Ванкуверу, Монтреалу или Торонту, немате где да озбиљно играте. Уписао сам колеџ у Кливленд стејту, смер спортски менаџмент. То ми није било први циљ, увек сам хтео да будем професионални фудбалер. Менаџер Раша Бебић је предложио да дођем у Србију – Ниш, прихватио сам предлог и нисам погрешио.
Нисте прошли на драфту 2018?
- Био сам једини Србин у кампа најбољих младих канадских фудбалера, одакле тренери бирају за МЛС. Нису ме одабрали, био сам љут, нисам навикао да не прођем пробе. Мајка ме је утешила речима: „Ко зна зашто је то добро, сигурно неки други план за тебе...“
Први клуб у Србији био вам је Раднички из Ниша?
- Дошао сам на пробу са 17 године. После пет-шест дана свидео сам се свима у клубу. Тренирао сам са првим тимом, а играо за омладинце, како је време пролазило добијао сам све већу шансу у сениорима.
У Србији су вас тренирали Томислав Сивић, Дејан Станковић и Милош Милојевић?
- Сивић ме је волео као играча, а ја њега као тренера. Имали смо одличан однос. Раднички је тад играо баш нападачки фудбал, имали смо сјајне офанзивце, невероватно брзе, перфектно смо сарађивали. Код Станковића и Милојевића је увек много дисциплине, на сваком тренингу морате да дајете максимум. Сличне имају захтеве, сарађивали су, па није било много тактичких промена.
Паклена конкуренција сачекала вас је Црвеној звезди у виду Катаија и Иванића?
- Био сам спреман да се борим са двојицом најквалитетнијих играча у Супер лиги. Обојица имају од мене далеко бољу ефикасност, показују класу и кад им не иде, знају потез пре кад добију лопту. То све морам да унапредим.
На којој позицији вам више одговора да играте?
- Више ми одговара лево крило, волим да уђем унутра на шут. Навикао сам да играм на обе стране. У Лиги Европе сам скоро све мечеве провео на десној страни.
Постигли сте јесенас пет голова, јесте ли задовољни?
- Нисам задовољан, могао сам да дам много више голова. Ипак, тешко је да се да гол у Супер лиги, сви се бране играју у блоку, практично бункер. Само се чини да можеш да се прошеташ до гола. Надам се да ћу да експлодирам у наставку првенства, али и више асистирам. На европским мечевима имам више простора, игра се брже, темпо је јачи, могу више да дриблам. Дао сам два гола Ференцварошу и један Пјунику.
Памти се и препричава ваш бег уз аут линију у Будимпешти против Ференцвароша?
- Кад сам стигао лопту био ми је у мислима само гол. Имао сам среће да лопта од стативе уђе у гол. То ми је најлепши гол у животу.
У фудбалу се броје трофеји, ви их још немате на конту?
- Желим да освојим дуплу круну и да урадим нешто важно за Звезду, да ме навијачи памте и тако постанем модел млађим играчима, као што сам их имам у саиграчима.
Први трофеј – титула, на дохват је руке, скоро да је недостижна стечена предност од десет бодова?
- Морамо да будемо опрезни и не дозволимо да дође до опуштања. Све ћемо учинити да поновимо прошлу сезону. Слажем се да ће бодовна предност да отвори могућност да већу шансу на пролеће добије група млађих играча којима припадам.
До краја првенства на Маракани два пута дочекаћете Партизан, можда то буде прилика да још више побегнете вечитом ривалу?
- Верујем да можемо да их два пута победимо. Тиме бисмо још више потврдили пехар намењен најбољем тиму у Србији. Било би фантастично да тријумф украсим голом.
Круна сезоне био би директан пласман у Лигу шампиона са прве позиције Супер лиге?
- Као дете нисам пропуштао да гледам уторком и средом Лигу шампиона. Циљ ми је био да постанем фудбалер Црвене звезде, али и заиграм на највећем европском нивоу, што ћу надам се са саиграчима успети да досањам.
УВЕК НАЂЕМ НОВЧИЋ У ЧЕСНИЦИ
Митровић је у децембру био на заслуженој одмору у Канади. Време је проводио са мајком Тањом, годину и по дана млађим братом Марком, баком Вером и деком Драганом.
- Током божићних празника бићу са оцем Иваном код баке Биље и деке Боре у Крушевцу. Извлачићемо новчић из погаче.
Ко је срећније брат или ви у проналаску новчића?
- Више сам ја извлачио новчић из чеснице. Прати ме срећа.
Да ли сте ишли у сечу бадњака?
- Први пут пре неколико година. Кренуо сам рано ујутру са другарима из села у шуму. Толико велику грану сам исекао да сам је једва донео у кућу. Прилегао сам да одморим и одмах сам се успавао. Тог дана нисам морао да идем у теретану.
ЕНГЛЕСКИ КАО МАТЕРЊИ
Стефан Митровић сада готово перфектно говори српски језик.
- Кад сам био мали учио сам са татом енглески, а са мајком српски. Захвалан сам им, јер су ме терали да учим оба језика. Још нисам перфектан у српском, али иде на боље. Раније кад сам давао интервјуе имао сам трему. Мени је ипак први језик енглески.
РОНАЛДО ПРЕ МЕСИЈА
Митровић је на Мондијалу у Катару поред Србије, навијао и за Португалију.
- Роналдов сам фан. Осим Србије желео сам да Португалија освоји Мондијал. Меси и Аргентина су заслужено освојили пехар, било је то најбоље финале које сам гледао. Упркос великом успеху чудесног Аргентинца и даље ми је дражи Роналдо.
СВЕЖА ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА
Са посебним задовољством и осмехом говорио је Митровић о недавно положеном возачком испиту.
- Положио сам у Канади за возачку, сад поседујем њихову дозволу и са њом могу да возим и у Србији.
Шта је било најтеже током часова, убацити у прву или урадити „вагу” на низбрдици?
- Ништа од наведеног. Тамо је аутоматик сваки ауто, много је лакше да се положи.
У новој години мораћете да се поновите четвороточкашом?
- Саобраћај у Београду је катастрофа, паркирати лудница, константна гужва. Због тога је најбезбеднији аутоматик. Нисам се још одлучио који модел и марка аутомобила.
ПИТАЋУ КАТИЈА ДА ИЗВОДИМ СЛОБОДЊАКЕ
У млађим категоријама Митровић се није либио да изводи слободне ударце, на озбиљније покушаје у сениорском фудбалу још чека.
- Кад сам био клинац имао сам одличан осећај слободњаке. Како су године пролазиле, имао сам све више старијих саиграча, тако да нисам добијао прилику да окушам ударац. Надам се да ћу у будућности опет шутирати. Питаћу Катија и Кангу да ми дозволе да изведем који.
ЗВЕЗДА У ХАМИЛТОНУ
Хамилтон Србија подржавају навијачи српских корена из истоименог града, тако да је Митровић главна фаца кад се појави, јер игра за Црвену звезду.
- Сад ме другачије гледају, нисам навикао на популарност. На улици ми траже аутограм. Морао сам много Звездиних дресова да однесем. Ипак, не могу свима којима сам обећао да испуним жељу, али трудим се да их поделим што више – открива крило Црвене звезде.
ТРЕНИРАО И ТЕНИС
Митровић је после Хамилтон Србија, играо за Софли, академију Ђивова и Нијагари Емпајер.
- До 12 године тренирао сам тенис, али се определио за фудбал.
ЏУНИОР МИТРОВИЋ
Драган Стојковић, селектор Србије, за септембарски окршај са Шведском у Лиги нација поред Стефана Митровића, имао је на располагању још двојицу са истим презименом. У нападачком реду аса Фулама Александра Митровића, док је у одбрамбеној линији био још један Стефан Митровић, штопер Хетафеа.
- На почетку је било смешно. Кад год је неко говорио Митре, увек смо се сва тројица окретали, јер нисмо знали коме се издаје наредба на тренингу. Уследила су дозивања Стефане, Ацо, па опет Митре... Док ме тренер Киноши није прозвао Џуниор Митровић. И тако је остало.
И УЕФА је имала посла „преко главе”?
- На дресу ми је писало Стефан, а не Митровић. Чудно је да сам имао само име на леђима. Искуснији презимењаци су поред презимена имали иницијале С и А.
ШАМПИОНСКИ ТОРОНТО ЗА УЖИВАЊЕ
Митровић је имао задовољство да уживо прати шампионски поход Торонто Рапторса из 2019. године. То је била за канадског представника премијерна титула у најјачој кошаркашкој лиги на свету.
- Био сам на неколико утакмица плеј-офа те сезоне. Торонто је имао тежак задатак, јер је Голден стејт у том моменту имао један од најјачих тимова у историји. Кад су освојили титулу у граду је била лудница. Уживао сам у потезима Де Роузана, Ленарда...
Да ли сте присуствовали мечевима КК Црвена звезда?
- Како да не. Сад је Звезда на аргентински погон. Много очекујем од Вилдозе и Кампаца. Кад год могу одем у Пионир. Атмосфера коју праве навијачи Звезде и Торонта не могу да се пореде, овде је десет пута боља.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
