Немања Николић, одлични организатор игре лазаревачког суперлигаша, иза себе има богату каријеру. Као талентовани четрнаестогодишњак из ваљевске Будућности стигао је у Црвену Звезду и прошао све млађе селекције.
- Кад сам стасао за први тим, потписао сам професионални уговор и био прослеђен Грбљу. Вратио сам се 2008. године и за две сезоне одиграо 35 утакмица и у купу постигао гол апатинској Младости. Поново је уследила позајмица у Спартак, па у ОФК Београд.
Одатле се обрео у Динамо из Минска, потом у Хапоел из Тел Авива.
- Оба града су прелепа и могао бих тамо да живим, али Београд је без премца. Ту сам се скућио са супругом Андријаном, сином Максимом и кћеркама Мањом и Миом. Центар су мог света… Прешао сам, затим, у БАТЕ Борисов и био део тима који је изборио пласман у Лигу шампиона. Фиорентину смо елиминисали, постигао сам и погодак. Играли с Барселоном и Ромом, што је сан сваког играча.
Добре игре су биле најбоља препорука селектору Црне Горе.
- Одиграо сам 13 мечева, али у то време је Црна Гора имала много одличних играча Савића, Јовељића, Дринчића, Дамњановића… Све сјајни играчи и људи, тако да сам са свима остао у одличним односима.
Пре годину и по је стигао у Колубару.
- Нисам се ниједном покајао, клуб расте из дана у дан и осећам се задовољно што је битно сваком играчу. Поносан сам и што сам био капитен ОФК Београда, Вождовца, Графичара и Хапоела.
Још увек не размишља да копачке окачи о клин.
- Догод будем волео да тренирам играћу и у фудбалу остаћу као тренер или нешто друго. Одлуку нисам донео, а покушаћу да увећам број сениорских утакмица са 400 барем на 500. Играо сам у Лиги шампиона и у Лиги Европе и на тај начин остварио дечачке снове.
СИН У ЧУКАРИЧКОМ
Да ли је син Максим кренуо вашим фудбалским стопама?
- Игра у млађим категоријама Чукаричког, а нисам од родитеља који дете тера да игра. Само желим да деца буду срећна и сама бирају свој пут. А, супруга и ја будемо једино сигурна лука.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
