Nemanja Nikolić, odlični organizator igre lazarevačkog superligaša, iza sebe ima bogatu karijeru. Kao talentovani četrnaestogodišnjak iz valjevske Budućnosti stigao je u Crvenu Zvezdu i prošao sve mlađe selekcije.
- Kad sam stasao za prvi tim, potpisao sam profesionalni ugovor i bio prosleđen Grblju. Vratio sam se 2008. godine i za dve sezone odigrao 35 utakmica i u kupu postigao gol apatinskoj Mladosti. Ponovo je usledila pozajmica u Spartak, pa u OFK Beograd.
Odatle se obreo u Dinamo iz Minska, potom u Hapoel iz Tel Aviva.
- Oba grada su prelepa i mogao bih tamo da živim, ali Beograd je bez premca. Tu sam se skućio sa suprugom Andrijanom, sinom Maksimom i kćerkama Manjom i Miom. Centar su mog sveta… Prešao sam, zatim, u BATE Borisov i bio deo tima koji je izborio plasman u Ligu šampiona. Fiorentinu smo eliminisali, postigao sam i pogodak. Igrali s Barselonom i Romom, što je san svakog igrača.
Dobre igre su bile najbolja preporuka selektoru Crne Gore.
- Odigrao sam 13 mečeva, ali u to vreme je Crna Gora imala mnogo odličnih igrača Savića, Joveljića, Drinčića, Damnjanovića… Sve sjajni igrači i ljudi, tako da sam sa svima ostao u odličnim odnosima.
Pre godinu i po je stigao u Kolubaru.
- Nisam se nijednom pokajao, klub raste iz dana u dan i osećam se zadovoljno što je bitno svakom igraču. Ponosan sam i što sam bio kapiten OFK Beograda, Voždovca, Grafičara i Hapoela.
Još uvek ne razmišlja da kopačke okači o klin.
- Dogod budem voleo da treniram igraću i u fudbalu ostaću kao trener ili nešto drugo. Odluku nisam doneo, a pokušaću da uvećam broj seniorskih utakmica sa 400 barem na 500. Igrao sam u Ligi šampiona i u Ligi Evrope i na taj način ostvario dečačke snove.
SIN U ČUKARIČKOM
Da li je sin Maksim krenuo vašim fudbalskim stopama?
- Igra u mlađim kategorijama Čukaričkog, a nisam od roditelja koji dete tera da igra. Samo želim da deca budu srećna i sama biraju svoj put. A, supruga i ja budemo jedino sigurna luka.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
