Досадашњи голгетерски учинак у играчкој биографији Милана Бојовића, уписан је у анале српског фудбала. Наиме, актуелни нападач Младости је постизањем свог 100. поготка у мечу последњег кола првог дела текућег шампионата, против Колубаре, поред личног јубилеја, уједно и утемељио импресивни статус најбољег стрелца у историји националне такмичарске елите.
Трасирање пута до „суперлигашке стотке“ Милан Бојовић је започео као рођени Лучанац у матичној Младости, да би неоспорни таленат са надградњом урођеног нагона за постизањем голова, врло брзо уочио и скаутинг тима из Хумске...
- Од малена сам заволео фудбал и та љубав ме је, логично, и усмерила ка најмлађим селекцијама Младости. Биле су то, рекао бих, „срећне године“ када је већина деце своје слободно време проводила на спортским теренима, па тако сам и ја, испоставило се касније, следећи фудбалске афинитете и определио свој животни пут. Дечачки снови су се и брзо обистинили, тачније из матичне Младости прешао сам у Партизан, где сам по сопственом уверењу и оправдао указано поверење. Са 36 голова био сам најбољи стрелац кадетске лиге, уследио је убрзо и позив за кадетску репрезентацију, али на моју жалост, и поред запаженог личног учинка, нисам добио шансу да заиграм за сениорски тим Партизана – осврнуо се Милан Бојовић на почетке свог фудбалског стасавања.
За даровитог голгетера уследио је, по устаљеној пракси, и позајмица из Партизана за период „каљења“ у сениорској конкуренцији.
- Управо тако, обрео сам се у српсколигашима, најпре Ррадничком Стобекс, потом и у Срему, да би коначно играма у Телеоптику, где сам постигао и 13 голова, добио позив са Бановог брда. Доласком у Чукарички и дебијем против Црвене звезде са 20 година фактички је и започела моја каријера у елитном рангу. После две сезоне играња за Брђане, прешао сам у Јагодину, а након тога и у Војводину, одакле ме даљи фудбалски путеви воде ка иностраним клубовима – истакао је Милан Бојовић.
Интернацонална каријера је у првом поглављу имала за одредиште Грчку.
- После пет година играња у домаћим шампионатима, уследио је одлазак у Панетоликос, тим за који ме заиста и даље везују врло драга сећања. У мојој првој сезони смо изборили пласман у Супер лигу Грчке, а са 18 датих голова, верујте, постао сам и миљеник тамошњих навијача, а добро је знано са колико страсти, готово фанатично Грци воле своје клубове. Након две године сам промени клуб и нова средина је био израелски премијерлигаш Бнеи Сакхсин, да бих се поново вратио у Грчку и заиграо за АЕЛ Ларису – евоцирао је успомене на иностране ангажмане Милан Бојовић.
Чекало се до сезоне 2016/17. да популарни Бојке коначно поново заигра и за свој матични клуб. Повратак у Лучане и 16 датих голова употпуњени су и до тада највећим успехом овдашњих плаво белих.
- Како за Младост, тако и за мене лично, била је то сјајна година, сезона у којој смо имали одлично укомпонован тим, изборили смо 4. место у шампионату, пласирали се по први пут у клупској историји у званично европско такмичење. Искрено, за мене је то била сезона која ме је највише и фудбалски, али и емотивно испунила у досадашњој каријери – истакао је искусни голгетер Лучанаца.
Наставак каријере исписала су два премијерлигаша из Казахстана – Кајзар и Жетису, а онда и нови повратак у редове Лучанаца, којем је претходио и краткотрајни боравак у нишком Радничком.
- Бар мени није било лако играти у Казахстану, упркос одличним условима које нуде тамошњи клубови, јер углавном су сви терени са вештачком подлогом, а и нападаче у правом смислу речи не штеде дефанзивци, увек се игра готово на ивици грубости. Управо због свега наведеног, одлучио сам да се вратим у Лучане, уследио је и кратак одлазак у Раднички, али у Нишу нисам био задовољан статусом и ето, од августа 2019. године сам и даље у Младости.
А, чини се да искусни голгетер нема намеру да мења адресу.
- Сви планови су тренутно искључиво усмерени ка мом садашњем клубу, тачније, жеља ми је да наставимо са одличним радом у току актуелних припрема, а искрено се и надам да ћемо и по скорашњем одласку у Анталију довести форму до жељеног нивоа, који ће нам и омогућити да у предстојећем наставку шампионата обистинимо планирану амбицију, а то је очување суперлигашког статуса – закључио је најефикаснији стрелац српске фудбалске елите, Милан Бојовић.
БРОЈ 88
Занимљив број изабрао је Милан Бојовић, зашто баш 88, нападач Младости је објаснио:
- Када сам дошао у Партизан задужио сам дрес са бројем 8 и то је за мене била истински, велика срећа, а касније желећи да је дуплирам, определио сам се управо за број 88, који сам по први пут и понео у грчком Панетоликосу.
МЕЧ СА КОЛУБАРОМ ЗА ИСТОРИЈУ
Подсећање на 12. новембар протекле године и меч против Колубаре када је Милан Бојовић постигао свој јубиларни 100. суперлигашки погодак, намеће и поглед на најближе пратиоце, а то су Александар Катаи (84), Андрија Калуђеровић (80) и Милан Павков (77).
ДИВИМ СЕ МИТРОВИЋУ
Упитан ко су му омиљени нападачи, без много двоумљења је рекао:
- У младим играчким данима изузетно су ми се допадали Роналдо Де Лима и Дијего Милито. Од наших нападача свакако да се дивим играма Александра Митровића, али бих ипак издвојио, слободно могу рећи и свог идола, а то је Карим Бензема.
Ласкавом статусу најбољег стрелца српског фудбала Милану Бојовићу, претходила су и двојица нападача из редова Младости који су својевремено били најефикаснији стрелци у сезонама, најпре 2001/2. Зоран Ђурашковић са 27 постигнутих голова а потом и у сезони 2014/15. и Патрик Езе Фрајде са 15 датих голова.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
