ЧАКИЈЕВА БАЈКА – Урошевић има само једну жељу, причао о Пиксију и Катару, због чега је Партизан посебан клуб…

Слободан Урошевић – Партизанов леви бек кадар да ауторизује ефектне голове и захваљујући демонстрацији ратничког гена омиљена личност на уснама Гробара. Речју: капитен!

У 2022 – доминантан, поуздан у одбрани и, по обављеним примарним задацима, ефикасан у нападу. Увидом у архиву: потписник на девет егзекуција, од тога – бар трећине са статусом „лепотица”.

Интересантно: стрелац на сва три фронта – у првенству против Радничког из Ниша (2), ТСЦ-а (2), Чукаричког и Јавора, у Европи Хамруна (2) и у (финалу) Купа Србије Црвене звезде. С обзиром на вокацију дефанзивца: мало ли је?!

Из наведеног, довољно (бар) за шири списак репрезентације, уз напомену: није био адут Србије на Мондијалу у Катару из једног, круцијалног разлога – селектор Драган Стојковић форсира формацију с тројицом у последњој линији, без класичних бекова. Отуд...

Популарни Чаки морао је да се заустави „само” на атрибуту најпоузданијег фудбалера Партизана, с тајмингом за фусноту – у години кад је Рикардо Гомеш рушио к'о кегле голгетерске рекорде.

Стога, нови уговор до краја јуна 2024, месец пре него што је парафирао животни – с дугогодишњом девојком Ивом.

Урошевићева бајка, из угла главног јунака у крокију и пред читаоцима Журнала...

САМО ЈЕДНУ ЖЕЉУ ИМАМ...

Да, 2022. ми је најуспешнија у каријери, индивидуално нарочито. Постао сам капитен, везао квалитетне партије, постигао „неке” голове. Само још једну жељу имам...

Погађате?

С Партизаном да освојим титулу!

Да ли ћемо да успемо већ ове сезоне... видећемо.

Питају ме: је ли ме трака задржала да не одем летос у иностранство?

Ух, мало је другачије кад се добије такав статус. Потрефило се – играм најбоље икад, лепо се осећам. Не могу, ипак, са сигурношћу да кажем: остајем до јуна, још годину или цео живот.

Не искључујем могућност ни да вам на крају 2023. узвратим контрапитањем: да ли ми је ово најуспешнија година у каријери?

ТИ ДА БУДЕШ КАПИТЕН?!

Кроз каријеру имао сам много капитена, издвојио бих двојицу најупечатљивијих – Сашу Илића и Милана Смиљанића. Оставили су најјачи утисак: људски и фудбалски.

У Литванији 2013, кад сам са омладинском репрезентацијом постао првак Европе, капитен ми је био Марко Павловски. Нисам му испратио каријеру, понекад се планови не обистине.

Да ли сам слушао капитене? Ха, ха, то морате њих да питате... Јесам! Ми, млађи, уважавали смо старије, нарочито величине какве сам имао у Партизану, попут Салета и Лоле. Наравно, шалили смо се, али кад нешто кажу – то је закон.

Од Илића и Смиљанића „ухватио” сам детаље – посматрао како реагују у одређеним ситуацијама.

Лола ми је честитао кад сам изабран, речима да сам заслужио. Саша ме је позвао уз, знате оно његово: „Ти да будеш капитен? Да сам ја у клубу, не би био никад!”

МАРСЕЛО БЕК „ДЕСЕТКА”

Има много добрих левих бекова у свету фудбала, међутим... омиљен ми је Марсело!

Сад је у Олимпијакосу, делује као да се повукао с велике сцене: кад одеш из Реала, онда... Не игра нешто много у Пиреју.

Увек сам ценио Бразилца, сматрао да може без проблема да бриљира и у везном реду. У Мадриду је био бек, у неком другом тиму, можда, „десетка”.

КАТАР? НИЈЕ БИЛО РЕАЛНО

Да ли бих волео да Пикси промени систем, уведе четворицу у последњу линију?

Хајде, тако би ми порасле шансе, мада... ни то није гаранција.

Моје је да наставим да играм овако, хоће ли то да ме приближи репрезентацији – видећемо.

Уочи Катара добио сам сијасет порука: заслужујеш да будеш на Мондијалу. Коментаришу пријатељи, чак и непознати при сусретима у граду.

Размишљам: није било реално у овом тренутку. За Доху – не. Иста група је изнела терет квалификација, сад да упадне неко са стране... Не иде. Ко је требало да буде позван – нашао се на списку.

Коментар учешћа Орлова?

Требало би да будемо поносни што смо се нашли у друштву најбољих, некад не испадне све како сте замислили. Цела земља је била срећна што смо се квалификовали, одједном, скочила су очекивања – видели смо репрезентацију у финалу?! Чекајте мало, све је добро, дешавају се овакве ствари.

Остаје ми да се надам...

ПОЧЕО САМ КАО ЦЕНТАРФОР

Србија има добре леве бекове!

Ал' само да знате: нисам увек играо на тој позицији. Нема места на коме се нисам опробао. На једном турниру... чак и бранио!

У Бежанији сам почео као центарфор, као најистуренији прешао и у Рад. Ишло је добро, кад... Бек се повредио, Бане Мирјачић, знајући ми карактеристике левом ногом, питао да ли могу позади. Говорило се: привремено, али... Остадох цео живот.

Иначе, волим да кажем тренерима: ставите ме на десно крило. Уђем унутра, контра нога... Заломим, пребацим лопту с леве на десну, шутнем слабијом. Ха, ха... Нисам ни знао да то умем!

САД МИ ЈЕ ДЕСНА ЈАЧА

Надам се да још нисам постигао најлепши гол у каријери!

Досадашњи?

Волеј у финалу Купа Србије Црвеној звезди. Једино... жао ми је што се испоставило: недовољно за пехар.

Добро, ефектни су били и Генту у Белгији десном ногом и ТСЦ-у при крају јесени из слободног ударца, ал' тај на Маракани...

Најлепши погодак требало би да поседује нарочиту тежину – Партизану дарује трофеј, или гарантује пласман далеко у Европи.

Још нешто... На неким утакмицама изненадио сам и самог себе како сам затресао мрежу. На пример, сад ми је десна нога јача од леве, ха, ха!

ИВА ЗНА СВЕ О ФУДБАЛУ

Брак са Ивом није ме променио. Осам година смо заједно, исто функционишемо и после венчања.

Иначе, супруга зна све о фудбалу. Бодри ме на свакој утакмици, усудио бих се да кажем - боље се разуме у игру од неких мушкараца.

Не прича ми никад да ли сам могао да урадим „ово” или „оно”, међутим, кад направим гаф скрене ми пажњу: „Да ли си баш морао тако да реагујеш?”

На пример, кад сам на једној европској утакмици шутнуо лопту и зарадио картон... Свестан сам и ја да то није било добро, али док траје меч не размишљаш на исти начин.

Ива се, знам из приче сведока, раније више нервирала на стадиону. Лепши пол

то мало другачије доживљава. Најтеже јој пада кад добијем ударац, неко ме повреди... И, то је нормално. Смета јој и кад изгубимо, „убије” ме нервоза. Не проговарам. Неколико сати, чак дан, два... Пусти ме, мудро, док не прође.

ВОЗИМ КВАД, БИЋЕ ВРЕМЕНА ЗА МОТОРЕ

Немам хоби, међутим, има стари које упражњавам. Рецимо, да возим квадове, иако не би требало.

Пробао сам... свуда. То ме привлачи. Мотори, такође, међутим, о томе ћу кад окончам каријеру. Није да се баш разумем, али сам љубитељ. Биће времена...

Други спортови?

Волим кошарку. Обожавам да одем у Арену, амбијент је невероватан. Драго ми је и кад кошаркаши дођу на стадион, што смо једни другима подршка.

ЗБОГ ЛОЛЕ НАВИЈАМ И ЗА МОРНАР

Највише времена, од саиграча, проводим са Игором Вујачићем. Раније... с Лолом Смиљанићем, Шћекићем... Да не заборавим неког...

Због Лоле, иначе, навијам и за Морнар из Бара!

Пријатељи из детињства су, наравно, за сва времена. Јован, Бане, Лазар...

Надимак Чаки?

Тако ме је прозвао другар из школе. Тренутно, нисмо у контакту...

И ГЛАВОМ КРОЗ ЗИД!

Партизан је посебан клуб. Кад уђе у тебе... све је другачије.

У Хумској сам, за ових пет година, упознао изванредне људе, спортисте. Свака победа у дербију и пласман у групну фазу европских такмичења – за памћење. Уз навијаче, доживљај!

Најтежи тренутак: кад нисам био на списку за припреме. Добро, ти људи су ме после вратили у екипу... такав је спорт. Данас си горе, сутра...

Чист сам пред собом. Кад ми кажу да не могу, запнем, понекад – и главом кроз зид. Неки пут на моју штету, неки... испадне добро.

Знао сам да вредим, тиме што сам се издигао – порасло ми је и самопоуздање. Показао сам другима, најважније, убедио себе. Некад, колико год били сигурни, посумњате. Људски је...