Slobodan Urošević – Partizanov levi bek kadar da autorizuje efektne golove i zahvaljujući demonstraciji ratničkog gena omiljena ličnost na usnama Grobara. Rečju: kapiten!
U 2022 – dominantan, pouzdan u odbrani i, po obavljenim primarnim zadacima, efikasan u napadu. Uvidom u arhivu: potpisnik na devet egzekucija, od toga – bar trećine sa statusom „lepotica”.
Interesantno: strelac na sva tri fronta – u prvenstvu protiv Radničkog iz Niša (2), TSC-a (2), Čukaričkog i Javora, u Evropi Hamruna (2) i u (finalu) Kupa Srbije Crvene zvezde. S obzirom na vokaciju defanzivca: malo li je?!
Iz navedenog, dovoljno (bar) za širi spisak reprezentacije, uz napomenu: nije bio adut Srbije na Mondijalu u Kataru iz jednog, krucijalnog razloga – selektor Dragan Stojković forsira formaciju s trojicom u poslednjoj liniji, bez klasičnih bekova. Otud...
Popularni Čaki morao je da se zaustavi „samo” na atributu najpouzdanijeg fudbalera Partizana, s tajmingom za fusnotu – u godini kad je Rikardo Gomeš rušio k'o kegle golgeterske rekorde.
Stoga, novi ugovor do kraja juna 2024, mesec pre nego što je parafirao životni – s dugogodišnjom devojkom Ivom.
Uroševićeva bajka, iz ugla glavnog junaka u krokiju i pred čitaocima Žurnala...
SAMO JEDNU ŽELjU IMAM...
Da, 2022. mi je najuspešnija u karijeri, individualno naročito. Postao sam kapiten, vezao kvalitetne partije, postigao „neke” golove. Samo još jednu želju imam...
Pogađate?
S Partizanom da osvojim titulu!
Da li ćemo da uspemo već ove sezone... videćemo.
Pitaju me: je li me traka zadržala da ne odem letos u inostranstvo?
Uh, malo je drugačije kad se dobije takav status. Potrefilo se – igram najbolje ikad, lepo se osećam. Ne mogu, ipak, sa sigurnošću da kažem: ostajem do juna, još godinu ili ceo život.
Ne isključujem mogućnost ni da vam na kraju 2023. uzvratim kontrapitanjem: da li mi je ovo najuspešnija godina u karijeri?
TI DA BUDEŠ KAPITEN?!
Kroz karijeru imao sam mnogo kapitena, izdvojio bih dvojicu najupečatljivijih – Sašu Ilića i Milana Smiljanića. Ostavili su najjači utisak: ljudski i fudbalski.
U Litvaniji 2013, kad sam sa omladinskom reprezentacijom postao prvak Evrope, kapiten mi je bio Marko Pavlovski. Nisam mu ispratio karijeru, ponekad se planovi ne obistine.
Da li sam slušao kapitene? Ha, ha, to morate njih da pitate... Jesam! Mi, mlađi, uvažavali smo starije, naročito veličine kakve sam imao u Partizanu, poput Saleta i Lole. Naravno, šalili smo se, ali kad nešto kažu – to je zakon.
Od Ilića i Smiljanića „uhvatio” sam detalje – posmatrao kako reaguju u određenim situacijama.
Lola mi je čestitao kad sam izabran, rečima da sam zaslužio. Saša me je pozvao uz, znate ono njegovo: „Ti da budeš kapiten? Da sam ja u klubu, ne bi bio nikad!”
MARSELO BEK „DESETKA”
Ima mnogo dobrih levih bekova u svetu fudbala, međutim... omiljen mi je Marselo!
Sad je u Olimpijakosu, deluje kao da se povukao s velike scene: kad odeš iz Reala, onda... Ne igra nešto mnogo u Pireju.
Uvek sam cenio Brazilca, smatrao da može bez problema da briljira i u veznom redu. U Madridu je bio bek, u nekom drugom timu, možda, „desetka”.
KATAR? NIJE BILO REALNO
Da li bih voleo da Piksi promeni sistem, uvede četvoricu u poslednju liniju?
Hajde, tako bi mi porasle šanse, mada... ni to nije garancija.
Moje je da nastavim da igram ovako, hoće li to da me približi reprezentaciji – videćemo.
Uoči Katara dobio sam sijaset poruka: zaslužuješ da budeš na Mondijalu. Komentarišu prijatelji, čak i nepoznati pri susretima u gradu.
Razmišljam: nije bilo realno u ovom trenutku. Za Dohu – ne. Ista grupa je iznela teret kvalifikacija, sad da upadne neko sa strane... Ne ide. Ko je trebalo da bude pozvan – našao se na spisku.
Komentar učešća Orlova?
Trebalo bi da budemo ponosni što smo se našli u društvu najboljih, nekad ne ispadne sve kako ste zamislili. Cela zemlja je bila srećna što smo se kvalifikovali, odjednom, skočila su očekivanja – videli smo reprezentaciju u finalu?! Čekajte malo, sve je dobro, dešavaju se ovakve stvari.
Ostaje mi da se nadam...
POČEO SAM KAO CENTARFOR
Srbija ima dobre leve bekove!
Al' samo da znate: nisam uvek igrao na toj poziciji. Nema mesta na kome se nisam oprobao. Na jednom turniru... čak i branio!
U Bežaniji sam počeo kao centarfor, kao najistureniji prešao i u Rad. Išlo je dobro, kad... Bek se povredio, Bane Mirjačić, znajući mi karakteristike levom nogom, pitao da li mogu pozadi. Govorilo se: privremeno, ali... Ostadoh ceo život.
Inače, volim da kažem trenerima: stavite me na desno krilo. Uđem unutra, kontra noga... Zalomim, prebacim loptu s leve na desnu, šutnem slabijom. Ha, ha... Nisam ni znao da to umem!
SAD MI JE DESNA JAČA
Nadam se da još nisam postigao najlepši gol u karijeri!
Dosadašnji?
Volej u finalu Kupa Srbije Crvenoj zvezdi. Jedino... žao mi je što se ispostavilo: nedovoljno za pehar.
Dobro, efektni su bili i Gentu u Belgiji desnom nogom i TSC-u pri kraju jeseni iz slobodnog udarca, al' taj na Marakani...
Najlepši pogodak trebalo bi da poseduje naročitu težinu – Partizanu daruje trofej, ili garantuje plasman daleko u Evropi.
Još nešto... Na nekim utakmicama iznenadio sam i samog sebe kako sam zatresao mrežu. Na primer, sad mi je desna noga jača od leve, ha, ha!
IVA ZNA SVE O FUDBALU
Brak sa Ivom nije me promenio. Osam godina smo zajedno, isto funkcionišemo i posle venčanja.
Inače, supruga zna sve o fudbalu. Bodri me na svakoj utakmici, usudio bih se da kažem - bolje se razume u igru od nekih muškaraca.
Ne priča mi nikad da li sam mogao da uradim „ovo” ili „ono”, međutim, kad napravim gaf skrene mi pažnju: „Da li si baš morao tako da reaguješ?”
Na primer, kad sam na jednoj evropskoj utakmici šutnuo loptu i zaradio karton... Svestan sam i ja da to nije bilo dobro, ali dok traje meč ne razmišljaš na isti način.
Iva se, znam iz priče svedoka, ranije više nervirala na stadionu. Lepši pol
to malo drugačije doživljava. Najteže joj pada kad dobijem udarac, neko me povredi... I, to je normalno. Smeta joj i kad izgubimo, „ubije” me nervoza. Ne progovaram. Nekoliko sati, čak dan, dva... Pusti me, mudro, dok ne prođe.
VOZIM KVAD, BIĆE VREMENA ZA MOTORE
Nemam hobi, međutim, ima stari koje upražnjavam. Recimo, da vozim kvadove, iako ne bi trebalo.
Probao sam... svuda. To me privlači. Motori, takođe, međutim, o tome ću kad okončam karijeru. Nije da se baš razumem, ali sam ljubitelj. Biće vremena...
Drugi sportovi?
Volim košarku. Obožavam da odem u Arenu, ambijent je neverovatan. Drago mi je i kad košarkaši dođu na stadion, što smo jedni drugima podrška.
ZBOG LOLE NAVIJAM I ZA MORNAR
Najviše vremena, od saigrača, provodim sa Igorom Vujačićem. Ranije... s Lolom Smiljanićem, Šćekićem... Da ne zaboravim nekog...
Zbog Lole, inače, navijam i za Mornar iz Bara!
Prijatelji iz detinjstva su, naravno, za sva vremena. Jovan, Bane, Lazar...
Nadimak Čaki?
Tako me je prozvao drugar iz škole. Trenutno, nismo u kontaktu...
I GLAVOM KROZ ZID!
Partizan je poseban klub. Kad uđe u tebe... sve je drugačije.
U Humskoj sam, za ovih pet godina, upoznao izvanredne ljude, sportiste. Svaka pobeda u derbiju i plasman u grupnu fazu evropskih takmičenja – za pamćenje. Uz navijače, doživljaj!
Najteži trenutak: kad nisam bio na spisku za pripreme. Dobro, ti ljudi su me posle vratili u ekipu... takav je sport. Danas si gore, sutra...
Čist sam pred sobom. Kad mi kažu da ne mogu, zapnem, ponekad – i glavom kroz zid. Neki put na moju štetu, neki... ispadne dobro.
Znao sam da vredim, time što sam se izdigao – poraslo mi je i samopouzdanje. Pokazao sam drugima, najvažnije, ubedio sebe. Nekad, koliko god bili sigurni, posumnjate. Ljudski je...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
