Кренуо је из Ваљева преко Бањице, Вождовца до Новог Сада одакле је стигао на север Бачке и за три године постао један од главних носилаца игре суботичког супрелигаша – Никола Срећковић.
Капитена Спартака првенствено краси борбеност и осећај за гол, мада голмани понајвише стрепе од његове левице код прекида.
- Прве фудбалске кораке начинио сам у ваљевској Будућности, одакле сам прешао у омладинску школу Рада – присећа се Срећковић почетака.- Играо сам за селекцију западне Србије на турниру у Обреновцу, где су ме запазили скаути клуба са Бањице. Убрзо су дошли код нас кући и договорили прелазак у Рад, уз услов да путујем из Ваљева док не будем завршио основну школу. Кад јесам, преселио сам се у Београд и уписао средњу школу. Прошао сам све млађе селекције и увек смо били у врху табеле, чак и прваци Омладинске лиге Србије. Тако се наместило, моја генерација (1996. годиште) прва је играла Лигу шампиона за младе. И, кад се осврнем, мислим да сам направио добар избор.
Сениорски фудбал је започео у Вождовцу, три године пружао сјајне партије и тресао противничке мреже. Посебно се памте голови вечитима. Најпре Партизану, потом Црвеној звезди и као круна сезоне је уследио позив у младу репрезентацију.
- Први професионални уговор сам потписао с Вождовцем, годину и по се адаптирао и исто толико био стандардан. Добре игре и голови су били најбоља препорука селектору Милану Обрадовићу и за селекцију до 20 година одиграо сам две пријатељске утакмице.
После сезоне из снова је прешао у Војводину. Потпис за један од наша три највећа клуба увек је велики мотив младом играчу да се докаже, истакне. Тако је било и с Николом Срећковићем. Све је ишло по плану, али је због повреде морао да донесе нове одлуке.
- У Војводини сам имао почетак какав се само пожелети може. На дебију сам дао гол бившем клубу, Вождовцу. Наредне четири утакмице сам био стартер и поново добио позив селектора Обрадовића за пријатељску утакмицу младе репрезентације у Старој Пазови с Француском. После сам у Војводини одиграо још три меча, а онда се десио најтежи моменат у каријери. Повредио сам се и паузирао дуже него се очекивало. Свему је највећи проблем била погрешна дијагноза лекара, која ме је седам месеци одвојила од терена.
Након тога све се променило. Срећковић се обрео у Спартаку убеђен да ће доживети потпуну афирмацију. И, био је у праву. Одиграо је 115, постигао 22 гола и уписао 16 асистенција. Капитенска трака је најбоља потврда ових импозантних бројки.
- Имао сам опцију да останем у Војводини, иако су људи из управе отворено рекли да нисам у првом плану. Мени су утакмице биле потребне како бих се вратио у пређашњу форму, тако да сам трансфер у Спартак сматрао добрим решењем. Испоставио се и као одличан потез. На почетку је било турбулентно: играм, те не играм. Али... временом сам сазрео и све је кренуло по плану. Сад сам и капитен, што је велика част и обавеза – истиче Срећковић.
Голубови су минуле јесени неочекивано разочарали и резултатски подбацили, не и капитен који је одиграо свих 19 утакмица; постигао пет голова и трипут асистирао.
- Одлично смо почели сезону, а онда је уследио пад. После неких промена, поново смо кренули узлазном путањом. Не можемо да будемо задовољни, јер је могло боље. Верујем да ћемо у наставку све надокнадити и остварити циљ.
Иако резултатски 2022. година није била сјајна, за Николу Срећковића је најсрећнија. Почетком године је дугу везу с Наталијом крунисао браком, пре шест месеци на свет је стигла мезимица Софија.
- Ако се изостави резултатски подбачај, иза себе имам добру полусезону и, што је најважније, заобишле су ме повреде. Кад подвучем црту, била је ово лепа година што се тиче фудбала. Приватно најсрећнија, јер сам постао отац. Наталија и ја смо започели везу још док сам играо у Вождовцу. Прошле године смо се венчали, пре шест месеци добили Софију. Свадбу смо заказали 3. јуна, због обавеза нисмо могли раније.
Улога родитеља је сваком најважнија и најлепша, тако и њему.
- Кад супруга пошаље слику Софије како гледа моју утакмицу, ја се истопим. Фудбал, као и сваки посао, носи тежину без обзира колико био леп. Нервозан си кад изгубиш утакмицу, али кад дођеш кући и загрлиш дете - све заборавиш! Да, Софијин загрљај је лек за све.
ПОРОДИЦА НАЈВЕЋА ПОДРШКА
Подршка најближих је важна у свему, посебно у спорту који изискује велика одрицања.
- Од родитеља и брата, као и најближих, увек сам имао и имам велику подршку. Док сам играо у Београду, због близине Ваљева, гледали су све утакмице. Мало ређе, сад и у кад сам био у Новом Саду.
НЕСУЂЕНИ КАРАТИСТА
Главни кривац што је Срећковић постао фудбалер је његов деда Воја.
- Отац ме је прво уписао на карате. Деда је дошао на један тренинг, није му се свидело и у шестој години ме одвео у Будућност. И, тако је почело...
ПАМТИ ГОЛ ЗВЕЗДИ
Главни задатак Срећковића су голови, а посебно памти Црвеној звезди док је носио дрес Вождовца.
- Сваки гол има своју вредност и сви су ми драги, али посебно бих издвојио Црвеној звезди. Победоносни је био и, испоставило се, пресудно утицао да Партизан освоји титулу. После утакмице сам добијао много порука, људи ме на улици препознавали и за мене је то било нешто ново. Нисам знао ни како да се понашам, али је осећај био леп.
ПОЛИВАЛЕНТАН
Интересантно, стигао је у Спартак као лево крило и убрзо био прекомандован на супротан бок.
- Никад није лако, али мени то није био проблем. Играо сам десно и лево крило, код тренера Вучковића чак и шпица. У репрезентацији селектор Обрадовић ме је ставио на полушпица. Могу да покривам више позиција, али ипак највише волим да дејствујем с левог крила.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
