Srećković pamti gol Zvezdi i ističe: Sofijin zagrljaj lek za sve

Krenuo je iz Valjeva preko Banjice, Voždovca do Novog Sada odakle je stigao na sever Bačke i za tri godine postao jedan od glavnih nosilaca igre subotičkog supreligaša – Nikola Srećković.

Kapitena Spartaka prvenstveno krasi borbenost i osećaj za gol, mada golmani ponajviše strepe od njegove levice kod prekida.

- Prve fudbalske korake načinio sam u valjevskoj Budućnosti, odakle sam prešao u omladinsku školu Rada – priseća se Srećković početaka.- Igrao sam za selekciju zapadne Srbije na turniru u Obrenovcu, gde su me zapazili skauti kluba sa Banjice. Ubrzo su došli kod nas kući i dogovorili prelazak u Rad, uz uslov da putujem iz Valjeva dok ne budem završio osnovnu školu. Kad jesam, preselio sam se u Beograd i upisao srednju školu. Prošao sam sve mlađe selekcije i uvek smo bili u vrhu tabele, čak i prvaci Omladinske lige Srbije. Tako se namestilo, moja generacija (1996. godište) prva je igrala Ligu šampiona za mlade. I, kad se osvrnem, mislim da sam napravio dobar izbor.

Seniorski fudbal je započeo u Voždovcu, tri godine pružao sjajne partije i tresao protivničke mreže. Posebno se pamte golovi večitima. Najpre Partizanu, potom Crvenoj zvezdi i kao kruna sezone je usledio poziv u mladu reprezentaciju.

- Prvi profesionalni ugovor sam potpisao s Voždovcem, godinu i po se adaptirao i isto toliko bio standardan. Dobre igre i golovi su bili najbolja preporuka selektoru Milanu Obradoviću i za selekciju do 20 godina odigrao sam dve prijateljske utakmice.

Posle sezone iz snova je prešao u Vojvodinu. Potpis za jedan od naša tri najveća kluba uvek je veliki motiv mladom igraču da se dokaže, istakne. Tako je bilo i s Nikolom Srećkovićem. Sve je išlo po planu, ali je zbog povrede morao da donese nove odluke.

- U Vojvodini sam imao početak kakav se samo poželeti može. Na debiju sam dao gol bivšem klubu, Voždovcu. Naredne četiri utakmice sam bio starter i ponovo dobio poziv selektora Obradovića za prijateljsku utakmicu mlade reprezentacije u Staroj Pazovi s Francuskom. Posle sam u Vojvodini odigrao još tri meča, a onda se desio najteži momenat u karijeri. Povredio sam se i pauzirao duže nego se očekivalo. Svemu je najveći problem bila pogrešna dijagnoza lekara, koja me je sedam meseci odvojila od terena.

Nakon toga sve se promenilo. Srećković se obreo u Spartaku ubeđen da će doživeti potpunu afirmaciju. I, bio je u pravu. Odigrao je 115, postigao 22 gola i upisao 16 asistencija. Kapitenska traka je najbolja potvrda ovih impozantnih brojki. 

- Imao sam opciju da ostanem u Vojvodini, iako su ljudi iz uprave otvoreno rekli da nisam u prvom planu. Meni su utakmice bile potrebne kako bih se vratio u pređašnju formu, tako da sam transfer u Spartak smatrao dobrim rešenjem. Ispostavio se i kao odličan potez. Na početku je bilo turbulentno: igram, te ne igram. Ali... vremenom sam sazreo i sve je krenulo po planu. Sad sam i kapiten, što je velika čast i obaveza – ističe Srećković.

Golubovi su minule jeseni neočekivano razočarali i rezultatski podbacili, ne i kapiten koji je odigrao svih 19 utakmica; postigao pet golova i triput asistirao. 

- Odlično smo počeli sezonu, a onda je usledio pad. Posle nekih promena, ponovo smo krenuli uzlaznom putanjom. Ne možemo da budemo zadovoljni, jer je moglo bolje. Verujem da ćemo u nastavku sve nadoknaditi i ostvariti cilj.

Iako rezultatski 2022. godina nije bila sjajna, za Nikolu Srećkovića je najsrećnija. Početkom godine je dugu vezu s Natalijom krunisao brakom, pre šest meseci na svet je stigla mezimica Sofija.

- Ako se izostavi rezultatski podbačaj, iza sebe imam dobru polusezonu i, što je najvažnije, zaobišle su me povrede. Kad podvučem crtu, bila je ovo lepa godina što se tiče fudbala. Privatno najsrećnija, jer sam postao otac. Natalija i ja smo započeli vezu još dok sam igrao u Voždovcu. Prošle godine smo se venčali, pre šest meseci dobili Sofiju. Svadbu smo zakazali 3. juna, zbog obaveza nismo mogli ranije. 

Uloga roditelja je svakom najvažnija i najlepša, tako i njemu.  

- Kad supruga pošalje sliku Sofije kako gleda moju utakmicu, ja se istopim. Fudbal, kao i svaki posao, nosi težinu bez obzira koliko bio lep. Nervozan si kad izgubiš utakmicu, ali kad dođeš kući i zagrliš dete - sve zaboraviš! Da, Sofijin zagrljaj je lek za sve.