Труд, упорност, беспоштедна борба и рад ставили су је у први план. Награде у овој години, МВП Балканског шампионата за јуниорке, најбољи примач „сребрне“ генерације са Шампионата Старог континента за јуниорке, лауреат за најперспективнију играчицу у избору ОСС, освојено 174 поена са Железничаром из Лајковца у досадашњем делу Првенства за топ пет играчица у Лиги.
На једној адреси „живе“ сва признања, бројке, адреси 18-годишње Александра Узелац, која „јури“своје снове, велике, а година има „мало“.
И званично нај нај млада играчица у избору ОСС, признање је у вашим рукума?
- Мислим да је заслужено. Увек сам радила и радим много, предано, желим да увек будем боља. Игром, минутажом, поенима, свиме што долази као логичан след, самим тим ту је и награда. Само ја знам колико је труда, свега уложено – уз осмех, али врло отресито прича Александра, у тренуцима док се спрема за вечерњи тренинг Железничара, јер времена је мало, као и слободних дана за новогодишње и божићне празнике.
Из сваке утакмице, успеха са репрезентацијом, личног, извучете осим радости и лекцију?
- Цело прошло лето посветила сам националном тиму, играма доста допринела успесима. Дошла су и признања за МВП Балканског шампионата, најбољи примач на Европском јуниорском иако смо освојиле сребро. Мало је недостајало. Али то је све само добра лекција, наук за даље. Верујем да ће следеће бити најсјајније одличје.
Куцате на врата сениорске селеције Србије?
- Лепо звучи (смех). У једно сам сигурна, а то је да ћу се још више трудити. Очекујем позив за сениорску рапрезентацију, неку прилику да стварно покажем да могу, колико вредим. Мислим да ћу указану шансу максимално да искористим. То ми је и потајна жеља, циљ. Пре две године сам осетила то искуство, имала сам само 16 година. Колико ми је значио рад са професионалцима, да видим како раде и како ја да будем боља. Сада имам више самопоуздања, и верујем да ћу бити спремнија, ма сигурна сам – само кроз редове прозбори ова дама, да је имала и операцију у јуну, која је многе ствари променила, истовремено је ојачала и после које се у невероватно брзом року вратила на терен и била један од лидерки младе „плаве чете“.
Са репрезентативне, на клупску сцену, нова сезона у Железничару, ново рухо екипе и Ви стари. Може ли титула ове сезоне?
- Волела бих. Имамо потенцијала за то, одлучно идемо ка титули али полако. Круна би нам доста значила, испали смо из Купа, елиминисани смо из ЦЕВ купа. Али, сходно ситуацији, чињеници да смо малтене потпуно нова екипа, да је требало времена и да се уиграмо... Убеђена сам да ће други део сезоне бити много бољи. Зашто не и да се заокружи на најлепши могући начин.
За крај, популарна „Узи“ иако је „Александра Велика“, поентирала је баш као то то раде праве звезде у својим стремљенима, посвећене животном позиву:
- Волим да тренирам. Одбојка је моја љубав, није посао. Одмора и времена нема толико, али тај пут сам одабрала и знам да је прави!
Нема сумње, пут који ће Александру Узеац одвести до коначног одредишта, истог оног о коме машта велики број играчица њених година – сениорске репрезентације Србије, светског првака, други пут у низу вларада планете.
МАЈА ОГЊЕНОВИЋ, ОД СЛИКЕ ИДОЛА ДО ПОДИЈУМА...
У једном тренутку под светлима рефлектора, две грације из Зрењанина. Признање за најперспективнију младу играчицу, примили сте од Маје Огњеновић, има симболике?
- Маја је једна од мојих највећих идола, из истог смо краја. Док сам тренирала одбојку у Багљашу, а она долазила сваке године у Зрењанин, сваки пут бих се сликала са њом. И то се не заборавља. И после свега, после толико времена, баш Маја Огњеновић ми уручује награду. Не могу да опишем како сам се осећала у том тренутку.
ДИЗАЈНЕР САЈТОВА И МИКАСА У ИТАЛИЈИ, МОЖЕ
У породици Узелац се зна, образовање и спорт, могу и морају заједно?
- Највећа жеља је да играм у Италији, одбојкашка земља, а ако ме питате, и она коју највише волим. Турска, може, Кина, што се каже, други свет. Ипак, ако бих бирала, знам шта је број један. Између спортских обавеза, завршавам гимназију у Зрењанину, а у априлу ме чека пријемни испит за факултет, одабрала сам „Комтрејд“ и смер Рачунарска мултимедија. Заниљмиво је, волела бих да дизајрнирам сајтове за велике форме, путујем, да просто нисам везана само за канцеларију.
БОЖИЋ ОД БРИСЕЛА ДО ЛАЈКОВЦА
Признаје актерка наше приче да ће Божић ове године бити мало другачији него претходних:
- Тата Давор и брат Срђан живе у Бриселу. Мама Валерија ће ове године бити са њима. Остајемо у Србији сестра Данијела и ја. Славићемо у Лајковцу, биће лепо и празнично, не сумњам – каже најмлађа у успешној породици Узелац.
Узори у животу Бранка Копитића, 19-годишњег коректора јуниорске репрезентације Србије, момка који је са Војводином минуле сезоне освојио титулу, а са другим тимом изборио место у прволигашком друштву најбољих постоје. Али, ударна игла Орлића се ипак труди да буде „исти, посебан, слободан и само свој“. „На прву“ је прошле године рекао да су то легенде сениорске репрезентације Марко Подрашчанин и Срећко Лисинац.
А да ли би се мењао и са којим одбојкашем на дан, одговор је био у стилу горе наведених стихова.
- Не бих. Трудим се да будем Бранко Копитић!
Партије 204 сантиметара високог момка који је каријеру градио од Обреновца, а пуну афирмацију стекао у дресу Лала, у плавом дресу на Балканијади јуниора, квалификацијама за Европско, издвојиле су га да буде баш он одабран као најперспективнији у години за нама. Сигурно да је ту било места и за његове младе саиграче из Војводине, потом и Црвене звезде, Партизана, ВГСК...
Колико Вам значи награда ОСС, момку ваших година и шта мислите зашто сте баш Ви одабрани?
- Пре свега бих желео да се захвалим Одбојкашком савезу Србије, клубовима као и тренерима који су ту и омогућавају нам све ово. Мени као младом играчу ова награда много значи и изузетно сам почаствован. Наравно, водим се тиме да се сваки труд и рад увек исплати, тако да мислим да је то можда разлог због којег сам одабран. Али и поред тога, наставићу још јаче да радим и да се трудим како бих остварио што веће циљеве у животу и освојио још овако важних признања
Да можете, коме бисте је Ви доделили?
- Одбојка је колективан спорт, тако да сматрам да награда припада и свим саиграчима који су били у терену поред мене. Јер наравно да није њих, не бих био ту где јесам. Сви смо подједнако добри! Такође, сигуран сам да је мој долазак у Нови Сад пресудно утицао на даљи ток каријере јер сам овде наишао на изузетно организован клуб, тренере и руководство који су посвећени напретку нас, младих играча. На томе сам јако захвалан.
Како бисте оценили репрезентативно лето, шта је могло боље, а шта бисте истакли као добитак?
- С обзиром на трајање припрема, нисмо остварили жељени успех. Сматрам да нам је свима остао жал са Европског првенства, али на грешкама се учи. Осврнућу се на четири победе које смо остварили на квалификацијама и на прву и на жалост једину на Шампионату.
Најлепши и најтежи спортски тренутак у 2022. години?
- Без размишљања могу рећи да су ми најлепши тренутак, уједно и утисак оставили освајање Супер лиге Србије са првом екипом Војводине и улазак у Прву лигу са другом екипом. Најтеже ми је пало већ споменуто Европско.
Младост и узори, пратите ли партије и чије, у домаћој лиги, иностранству?
- Слагао бих када бих рекао да немам узора. Углавном пратим нашу лигу како бих што боље анализирао противнике. И све је јача. Али прошле године одмах после титуле сам изјавио како бих волео да заиграм за италијански Тренто. И не спорим да је то зато што тамо играју легенде српске одбојке Марко Подрашчанин и Срећко Лисинац!
Нови Сад Манекс, клуб у коме играте, планови, као и репрезентативни?
- Желео бих да изборимо опстанак са Новим Садом у Супер лиги и да оправдамо очекивања тренера Неџада Османкача. Што се тиче репрезентације, жеља ми је да што више напредујем и да се што више доказујем како бих једног дана могао да играм и да освајам медаље са сениорском репрезентацијом Србије.
Који бисте одбојкаш били на један дан?
- Прескочио бих ово питање (смех). Али заиста трудим да будем Бранко Копитић!
СЛЕДЕЋА СТАНИЦА ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ
Од средње школе коју је Бранко завршио, наредна степеница у образовању била би везана за спорт:
- Завршио сам средњу Машинску школу, али планирам да упишем факултет и наравно, поново да је спона са спортом. У том смеру размишљам када је одбојка, али и будућа професија у питању.
ЈАЧЕ РАДИ И ВОДИ РАЧУНА О СЕБИ
Најбољи савет који сте добили и од кога?
- Од једног тренера, гласио је једноставно, да никада не одустајем и да увек појачам свој рад и да водим рачуна о себи! Тога се чврсто придржавам и трудићу се да остане тако.
ЗДРАВЉЕ И СРЕЋА, ТРАДИЦИЈА У ДОМУ КОПИТИЋА
Како се слави Божић у дому Копитића?
- Прво, као и себи, свима сам пожелео много среће, здравља и успеха у следећој години! А за Божић сви се традиционално окупимо и обележимо тај дан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
