BUDUĆE ZVEZDE - Aleksandra Uzelac i Branko Kopitić

Trud, upornost, bespoštedna borba i rad stavili su je u prvi plan. Nagrade u ovoj godini, MVP Balkanskog šampionata za juniorke, najbolji primač „srebrne“ generacije sa Šampionata Starog kontinenta za juniorke, laureat za najperspektivniju igračicu u izboru OSS, osvojeno 174 poena sa Železničarom iz Lajkovca u dosadašnjem delu Prvenstva za top pet igračica u Ligi.

Na jednoj adresi  „žive“ sva priznanja, brojke, adresi 18-godišnje Aleksandra Uzelac, koja  „juri“svoje snove, velike, a godina ima „malo“.

I zvanično naj naj mlada igračica u izboru OSS, priznanje je u vašim rukuma?

- Mislim da je zasluženo. Uvek sam radila i radim mnogo, predano, želim da uvek budem bolja. Igrom, minutažom, poenima, svime što dolazi kao logičan sled, samim tim tu je i nagrada. Samo ja znam koliko je truda, svega uloženo – uz osmeh, ali vrlo otresito priča Aleksandra, u trenucima dok se sprema za večernji trening Železničara, jer vremena je malo, kao i slobodnih dana za novogodišnje i božićne praznike.

Iz svake utakmice, uspeha sa reprezentacijom, ličnog, izvučete osim radosti i lekciju?

- Celo prošlo leto posvetila sam nacionalnom timu, igrama dosta doprinela uspesima. Došla su i priznanja za MVP Balkanskog šampionata, najbolji primač na Evropskom juniorskom iako smo osvojile srebro. Malo je nedostajalo. Ali to je sve samo dobra lekcija, nauk za dalje. Verujem da će sledeće biti najsjajnije odličje.

Kucate na vrata seniorske selecije Srbije?

- Lepo zvuči (smeh). U jedno sam sigurna, a to je da ću se još više truditi. Očekujem poziv za seniorsku raprezentaciju, neku priliku da stvarno pokažem da mogu, koliko vredim. Mislim da ću ukazanu šansu maksimalno da iskoristim. To mi je i potajna želja, cilj. Pre dve godine sam osetila to iskustvo, imala sam samo 16 godina. Koliko mi je značio rad sa profesionalcima, da vidim kako rade i kako ja da budem bolja. Sada imam više samopouzdanja, i verujem da ću biti spremnija, ma sigurna sam – samo kroz redove prozbori ova dama, da je imala i operaciju u junu, koja je mnoge stvari promenila, istovremeno je ojačala i posle koje se u neverovatno brzom roku vratila na teren i bila jedan od liderki mlade „plave čete“.

Sa reprezentativne, na klupsku scenu, nova sezona u Železničaru, novo ruho ekipe i Vi stari. Može li titula ove sezone?

- Volela bih. Imamo potencijala za to,  odlučno idemo ka tituli ali polako. Kruna bi nam dosta značila, ispali smo iz Kupa, eliminisani smo iz CEV kupa. Ali, shodno situaciji, činjenici da smo maltene potpuno  nova ekipa, da je trebalo vremena i da se uigramo... Ubeđena sam da će drugi deo sezone biti mnogo bolji. Zašto ne i da se zaokruži na najlepši mogući način.

Za kraj, popularna „Uzi“ iako je „Aleksandra Velika“, poentirala je baš kao to to rade prave zvezde u svojim stremljenima, posvećene životnom pozivu:

- Volim da treniram. Odbojka je moja ljubav, nije posao. Odmora i vremena nema toliko, ali taj put sam odabrala i znam da je pravi!

Nema sumnje, put koji će Aleksandru Uzeac odvesti do konačnog odredišta, istog onog o kome mašta veliki broj igračica njenih godina – seniorske reprezentacije Srbije, svetskog prvaka, drugi put u nizu vlarada planete.

 Uzori u životu Branka Kopitića, 19-godišnjeg korektora juniorske reprezentacije Srbije, momka koji je sa Vojvodinom minule sezone osvojio titulu, a sa drugim timom izborio mesto u prvoligaškom društvu najboljih postoje. Ali, udarna igla  Orlića se ipak trudi da bude „isti, poseban, slobodan i samo svoj“. „Na prvu“ je prošle godine rekao da su to legende seniorske reprezentacije Marko Podraščanin i Srećko Lisinac.

A da li bi se menjao i sa kojim odbojkašem na dan, odgovor je bio u stilu gore navedenih stihova.

- Ne bih. Trudim se da budem Branko Kopitić!

Partije 204 santimetara visokog momka koji je karijeru gradio od Obrenovca, a punu afirmaciju stekao u dresu Lala, u plavom dresu na Balkanijadi juniora, kvalifikacijama za Evropsko, izdvojile su ga da bude baš on odabran kao najperspektivniji  u godini za nama. Sigurno da je tu bilo mesta i za njegove mlade saigrače iz Vojvodine, potom i Crvene zvezde, Partizana, VGSK...

Koliko Vam znači nagrada OSS, momku vaših godina i šta mislite zašto ste baš Vi odabrani?

- Pre svega bih želeo da se zahvalim Odbojkaškom savezu Srbije, klubovima kao i trenerima koji su tu i omogućavaju nam sve ovo. Meni kao mladom igraču ova nagrada mnogo znači i izuzetno sam počastvovan. Naravno, vodim se time da se svaki trud i rad uvek isplati, tako da mislim da je to možda razlog zbog kojeg sam odabran. Ali i pored toga, nastaviću još jače da radim i da se trudim kako bih ostvario što veće ciljeve u životu i osvojio još ovako važnih priznanja

Da možete, kome biste je Vi dodelili?

- Odbojka je kolektivan sport, tako da smatram da nagrada pripada i svim saigračima koji su bili u terenu pored mene. Jer naravno da nije njih, ne bih bio tu gde jesam. Svi smo podjednako dobri! Takođe, siguran sam da je moj dolazak u Novi Sad presudno uticao na dalji tok karijere jer sam ovde naišao na izuzetno organizovan klub, trenere i rukovodstvo koji su posvećeni napretku nas, mladih igrača. Na tome sam jako zahvalan.

Kako biste ocenili reprezentativno leto, šta je moglo bolje, a šta biste istakli kao dobitak?

- S obzirom na trajanje priprema, nismo ostvarili željeni uspeh. Smatram da nam je svima ostao žal sa Evropskog prvenstva, ali na greškama se uči. Osvrnuću se na četiri pobede koje smo ostvarili na kvalifikacijama i na prvu i na žalost jedinu na Šampionatu.

Najlepši i najteži sportski trenutak u 2022. godini?

- Bez razmišljanja mogu reći da su mi najlepši trenutak, ujedno i utisak ostavili osvajanje Super lige Srbije sa prvom ekipom Vojvodine i ulazak u Prvu ligu sa drugom ekipom.  Najteže mi je palo već spomenuto Evropsko.

Mladost i uzori, pratite li partije i čije, u domaćoj ligi, inostranstvu?

- Slagao bih kada bih rekao da nemam uzora. Uglavnom pratim našu ligu kako bih što bolje analizirao protivnike. I sve je jača. Ali prošle godine odmah posle titule sam izjavio kako bih voleo da zaigram za italijanski Trento. I ne sporim da je to zato što tamo igraju legende srpske odbojke Marko Podraščanin i Srećko Lisinac!

Novi Sad Maneks, klub u kome igrate, planovi, kao i reprezentativni?

- Želeo bih da izborimo opstanak sa Novim Sadom u Super ligi i da opravdamo očekivanja trenera Nedžada Osmankača. Što se tiče reprezentacije, želja mi je da što više napredujem i da se što više dokazujem kako bih jednog dana mogao da igram i da osvajam medalje sa seniorskom reprezentacijom Srbije.

Koji biste odbojkaš bili na jedan dan?

- Preskočio bih ovo pitanje (smeh). Ali zaista trudim da budem Branko Kopitić!