Славиша Стојановић рођен је 27. јануара 1989. године, а у фудбалу је офанзивац по опредељењу. Небројено пута доказао је да је лидер тима, између осталог и јесенас када је у дресу Инђије 11 пута погодио мреже ривала и окитио се епитетом првог стрелца на прволигашкој сцени.
На терену увек преузима иницијативу, мудро улази у дуеле, захваљујући великом искуству за чуваре је нерешива енигма, технички је супериоран, а тактички доминантан. Ван терена посвећен је породици, супрузи Ивани и сину Вукану, највећа су му подршка и ослонац. Увек је спреман да саслуша, посаветује, усмери, да пружи подршку у границама могућности… Једноставно, фудбалер је са великим Ф и човек са још већим Ч.
Када је почињао да учи азбуку фудбала није могао да наслути колико је кривудав пут пред њим, стрпљиво је корачао и трчао на разним теренима, али кад се осврне без дилеме може да каже да се исплатила свака проливена кап зноја.
- Почео сам да тренирам са десетак година у нижеразредном локалном клубу Јединство, на наговор комшије и првог тренера Војкана Ракића – вратио је филм Славиша Стојановић, рођени Смедеревац. - Да њега није било вероватно се и не бих бавио фудбалом. У почетку сам био дефанзивније усмерен, али временом сам показивао да имам нападачке квалитете и брзо сам прекомандован на позицију класичног шпица. Био је то пун погодак.
Већ на почетку каријере научио је да никада не треба загледати у туђа дворишта, да је фер-плеј одлика мудрих и храбрих, а постоји и мото којим се руководи у свакодневници.
- Свако ради како мисли да треба и зато ме пусти да радим како желим. Ове речи су мој животни мото. Свако одговара за своје поступке, кроји судбину како мисли да је најбоље.
За 33 године добро је научио да је на терену довољан и поглед за договор и одлуку, а стекао је и завидно искуство на међународној сцени.
- Млади би, пре свега, требало да схвате колике могућности су им отворене са правилом о бонус играчима. Треба да гризу да би искористили сваки минут на терену. Раније је било неупоредиво теже доћи до првог тима, а да не говорим да је место међу стартерима за многе било немогућа мисија.
Стојановић је кроз живот научио да ништа не треба препуштати случају, јер нико не може да наслути шта носи дан, а шта ноћ. Сходно томе, док убире плодове прошлости, размишља о будућности.
- Кад завршим каријеру желим да останем у фудбалу, па сам предузео кораке за тако нешто. Размишљам о тренерском послу, али то није још на видику, јер желим да играм док ме тело и здравље служе. Жеље и воље имам, као и пре десет лета, за мене су године само број.
Иза искусног нападача је успешна каријера, без мрље, а животни пут могао му је да буде и другачији.
- Да нисам постао фудбалер сигурно бих радио у некој фабрици где сам и био запослен када сам мислио да нећу успети да се пробијем на терену. Реч је о фабрици за прераду пужева из које ме извукао тренер Војкан Ракић. Неизмерно сам му захвалан за све што је учинио за мене.
Из Рада, где је био у прошлом првенству, стигао је у сремску равницу.
- У Инђији се осећам сјајно, као да сам ту десет година. Моје мисли су усмерене само на то како да се пласирамо у друштво најбољих, надам се да ћемо остварити циљ. Играм растерећено, о чему довољно сведоче голови. На крају јесени сам први стрелац лиге и лагао бих када бих рекао да ми то не импонује, посебно и због година које имам – истакао је Славиша Стојановић.
САЊА ДА БОДРИ СИНА ВУКАНА
Иванин и Славишин наследник Вукан ускоро ће да напуни годину дана. Тата би волео да крене његовим стопама, хоће ли његове жеље постати лепа стварност показаће време, али право на наду да ће га син надмашити нико не може да му одузме.
- Већ замишљам како идем на његове утакмице и надам се да ћу се у будућности радовати његовим успесима на терену. Покушаћу да га усмерим да буде фудбалер, али нећу имати ништа притив ако се одлучи за неку другу професију. Супрузи и мени приоритет је његова срећа. Од када се родио жеља за играњем је још већа, волео бих да ме памти као фудбалера – каже први стрелац лиге.
СЈАЈАН СТИЛ МАТЕЈЕ КЕЖМАНА
Сваки клинац који реши да јури за лоптом има идола, као и Славиша Стојановић кад је почињао каријеру.
- У данима кад нисам знао шта ме чека, волео сам стил игре Матеје Кежмана. Често сам га гледао и замишљао да би могао да постанем као он, али нисам успео. Могао би то Вукан да уради уместо мене - прижељкује Стојановић.
ТРЕНИНЗИ ПРЕД МАЈМУНИМА
Искусни офанзивац је и на иностраним теренима задавао муке ривалима, из немогућих позиција слао је голмане да ваде лопту из мреже.
- Најлепше ми је, без дилеме, било у Индији. Фасцинирала ме природом и неким другим стварима које не могу да се виде нигде у свету, највише патим лепе и специфичне плаже. Мајмуни су редовно били на нашим тренинзима, тако нешто нигде не може да се доживи - присетио се Стојановић.
РАДИ ШТО НАЈБОЉЕ ЗНАШ
Годинама је примао, али и млађима давао савета. Један је, како истиче, посебно упамтио и послушао.
- Најкориснији савет добио сам од једног бившег тренера. Рекао ми је да на терену треба да радим што најбоље знам, а да се никада не трудим око ствари које не умем – истакао је Стојановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
