Најпожељнији нежења у Крушевцу је био први Србин капитен у историји Травника

Иза крушевачког Трајала је година за памћење. Прошетао се српсколигашким Истоком и вратио се се у Прву лигу, а зимује на седмом месту.

- Успешна година у сваком погледу. Циљ нам је био да се експресно вратимо на велику сцену и план је чак и премашен, били смо супериорни. Не знам да ли се десило да екипа у трећелигашком рангу, заврши првенство без пораза. Успели смо, иако су сви ривали били инспирисани да нам „узму меру“. Као искусни играчи, са много интернационалних утакмица, знали смо да одиграмо на резултат – каже Радосав Алексић, искусни дефанзивац.

Крушевљани су јесенас стартовали победом на Бањици, али уследила је криза резултата.

- Било је у првом делу по систему топло – хладно. После ремија са Радничким (СМ), на нашем терену, и пораза у Шапцу, нашли смо се на претпоследњем месту. У том тренутку ситуација је била наелектрисана, вероватно као и свуда кад не иде, али уследио је одличан финиш. Поносан сам на екипу, у последњих пет кола уписали смо четири победе, а у дуелу са Златибором у Ужицу била је круна 2022. године.

Пролеће увек носи више неизвесности, свесни су у табору Гумара да неће бити лако опстати у „клубу осам“, али верују да ће испунити план.

- Многи су нас потценили и сврстали у круг кандидата за испадање, али то нам је био мотив више. Знам да се интензивно ради на ангажовању појачања и сви смо убеђени да ћемо првенство завршити у плеј – офу.

Радосав Алексић каријеру приводи крају. Када окачи копачке о клин остаће много успомена за незаборав, тренутака на које ће бити увек поносан, али и жал...

- Прошао сам млађе категорије Напретка, био у првом тиму пет година, али нисам дочекао праву шансу, тек по десетак утакмица у Првој и Другој лиги. У то време, међутим, постојала је двојна регистрација, тренирали смо са првим тимом, а играли за локалне клубове. Био сам у 14. октобру, Трајалу, три године у Копаонику и то је тада било значајно, јер имао сам много утакмица у ногама. Остао је, ипак, жал што у свом клубу нисам оставио значајнији траг, такав је живот и пут ме одвео на другу страну.

Уследила је епизода у Радничком 1923.

- Отишао сам у Крагујевац 2010. и носио дрес Радничког годину и по. Ушли смо у Супер лигу после десет година и то је био успешан период у мојој каријери.

Уследио је још успешнији, у БиХ.

- Прва станица 2012. године била је Славија из Сарајева. После две године прешао сам у Зрињски из Мостара, били смо шампиони и то ми је и највећи успех. Носио сам и дресове Травника и Крупе, са којом сам играо финале купа, нисмо успели да освојимо трофеј, али пригрлио га је један Крушевљанин, Јосип Пројић, као члан Жељезничара. Био сам и у Раднику из Бијељине, а онда отишао у Узбекистан, у Андижан. После годину дана вратио сам се у родни град и Трајал.

Из Узбекистана, такође, носи лепе успомене.

- Било је то нескакидашње искуство: Азија, друга култура, први пут тако далеко од куће, али када се саберу сви утисци, памтићу Узбекистан само по добру. Већ трећу годину сам у Трајалу, до јуна ћу сигурно да играм, а онда ћу са клупским челницима видети могу ли још да помогнем на терену. И даље се на терену осећам одлично, имам снаге, тренирам истим интензитетом као млађи, никад нисам тражио поштеду. Здрав сам, немам проблема са повредама, али можда ће да се појави неко ко ће бити перспектива клуба.

У сваком случају, планира да остане у фудбалу.

- У јуну ћу кренути на обуку за лиценцу, знања никад на одмет. Завршио сам средњу школу за физиотерапеута, потом и ДИФ. У овом тренутку више ме вуче да се бавим скаутингом и менаџерским послом, него тренерским, али још сам фокусиран на играчку каријеру и да Трајал успешно заврши првенствену трку, у плеј – офу.

Умећем и борбеношћу стекао је завидан играчки рејтинг, али и добио једну „титулу“ од припадница лепшег пола. Висок, маркантан, где год да се појави плени погледе девојака са трибина, па се често може чути да је најпожељнији нежења у Крушевцу. На ову опаску само се насмејао и отишао да одради тренинг, треба бити спреман за почетак припрема 16. јануара...