Najpoželjniji neženja u Kruševcu je bio prvi Srbin kapiten u istoriji Travnika

Iza kruševačkog Trajala je godina za pamćenje. Prošetao se srpskoligaškim Istokom i vratio se se u Prvu ligu, a zimuje na sedmom mestu.

- Uspešna godina u svakom pogledu. Cilj nam je bio da se ekspresno vratimo na veliku scenu i plan je čak i premašen, bili smo superiorni. Ne znam da li se desilo da ekipa u trećeligaškom rangu, završi prvenstvo bez poraza. Uspeli smo, iako su svi rivali bili inspirisani da nam „uzmu meru“. Kao iskusni igrači, sa mnogo internacionalnih utakmica, znali smo da odigramo na rezultat – kaže Radosav Aleksić, iskusni defanzivac.

Kruševljani su jesenas startovali pobedom na Banjici, ali usledila je kriza rezultata.

- Bilo je u prvom delu po sistemu toplo – hladno. Posle remija sa Radničkim (SM), na našem terenu, i poraza u Šapcu, našli smo se na pretposlednjem mestu. U tom trenutku situacija je bila naelektrisana, verovatno kao i svuda kad ne ide, ali usledio je odličan finiš. Ponosan sam na ekipu, u poslednjih pet kola upisali smo četiri pobede, a u duelu sa Zlatiborom u Užicu bila je kruna 2022. godine.

Proleće uvek nosi više neizvesnosti, svesni su u taboru Gumara da neće biti lako opstati u „klubu osam“, ali veruju da će ispuniti plan.

- Mnogi su nas potcenili i svrstali u krug kandidata za ispadanje, ali to nam je bio motiv više. Znam da se intenzivno radi na angažovanju pojačanja i svi smo ubeđeni da ćemo prvenstvo završiti u plej – ofu.

Radosav Aleksić karijeru privodi kraju. Kada okači kopačke o klin ostaće mnogo uspomena za nezaborav, trenutaka na koje će biti uvek ponosan, ali i žal...

- Prošao sam mlađe kategorije Napretka, bio u prvom timu pet godina, ali nisam dočekao pravu šansu, tek po desetak utakmica u Prvoj i Drugoj ligi. U to vreme, međutim, postojala je dvojna registracija, trenirali smo sa prvim timom, a igrali za lokalne klubove. Bio sam u 14. oktobru, Trajalu, tri godine u Kopaoniku i to je tada bilo značajno, jer imao sam mnogo utakmica u nogama. Ostao je, ipak, žal što u svom klubu nisam ostavio značajniji trag, takav je život i put me odveo na drugu stranu.

Usledila je epizoda u Radničkom 1923.

- Otišao sam u Kragujevac 2010. i nosio dres Radničkog godinu i po. Ušli smo u Super ligu posle deset godina i to je bio uspešan period u mojoj karijeri.

Usledio je još uspešniji, u BiH.

- Prva stanica 2012. godine bila je Slavija iz Sarajeva. Posle dve godine prešao sam u Zrinjski iz Mostara, bili smo šampioni i to mi je i najveći uspeh. Nosio sam i dresove Travnika i Krupe, sa kojom sam igrao finale kupa, nismo uspeli da osvojimo trofej, ali prigrlio ga je jedan Kruševljanin, Josip Projić, kao član Željezničara. Bio sam i u Radniku iz Bijeljine, a onda otišao u Uzbekistan, u Andižan. Posle godinu dana vratio sam se u rodni grad i Trajal.

Iz Uzbekistana, takođe, nosi lepe uspomene.

- Bilo je to neskakidašnje iskustvo: Azija, druga kultura, prvi put tako daleko od kuće, ali kada se saberu svi utisci, pamtiću Uzbekistan samo po dobru. Već treću godinu sam u Trajalu, do juna ću sigurno da igram, a onda ću sa klupskim čelnicima videti mogu li još da pomognem na terenu. I dalje se na terenu osećam odlično, imam snage, treniram istim intenzitetom kao mlađi, nikad nisam tražio poštedu. Zdrav sam, nemam problema sa povredama, ali možda će da se pojavi neko ko će biti perspektiva kluba.

U svakom slučaju, planira da ostane u fudbalu.

- U junu ću krenuti na obuku za licencu, znanja nikad na odmet. Završio sam srednju školu za fizioterapeuta, potom i DIF. U ovom trenutku više me vuče da se bavim skautingom i menadžerskim poslom, nego trenerskim, ali još sam fokusiran na igračku karijeru i da Trajal uspešno završi prvenstvenu trku, u plej – ofu.

Umećem i borbenošću stekao je zavidan igrački rejting, ali i dobio jednu „titulu“ od pripadnica lepšeg pola. Visok, markantan, gde god da se pojavi pleni poglede devojaka sa tribina, pa se često može čuti da je najpoželjniji neženja u Kruševcu. Na ovu opasku samo se nasmejao i otišao da odradi trening, treba biti spreman za početak priprema 16. januara...