Чувар мреже Партизана: Хоћу као Доминик

Александар Поповић (23), „јединица” Партизана и један од најперспективнијих чувара мреже у Срба, пред читаоцима Журнала у интервјуу модела обрнуте пирамиде – од мондијалских до црно-белих тема.

Уосталом...

Ко вас је од голмана одушевио на Светском првенству у Катару?

- Прво морам да поменем Вању Милинковића-Савића, истакао се у нашем саставу – имао много посла и добрих интервенција. Онда, Мартинеза, једног од најзаслужнијих, ако не и – броја 1, што је Аргентина освојила титулу. Иначе, навијао сам за Гаучосе, тако да... Па, Боно из Марока, био је, такође, на добром нивоу. С друге стране, мало ми је жао Куртое, имао је изузетну клупску сезону, Белгијанци се на планетарној смотри нишу пронашли као екипа, отуд - много рано су испали. Дакле, топ 3: Мартинез, Вања и Боно! – није имао дилему корпулентни Ужичанин, стандардан између статива Парног ваљка.

Мартинезова одбрана у финалу с Француском је најбоља, или...?

- Јесте, замислите – у 121. минуту! Изузетно тешка, ногом, раширио се колико је могао... Био сам одушевљен!

Прослава Аргентинца квари слику о голманима, доприноси суду да су „луди”, иако није тако, ето – ви сте пример?

- Мало је претерао, али... Нико не зна како би се понашао кад би био шампион света. Обузеле су га емоције - није бранио у Арсеналу, ишао је на позајмице, сад је у Астон Вили коначно стандардан. Једини циљ му је био СП, Аргентина је напокон добила голмана за Копа Америку и Мондијал на којег је могла да се ослони. Примајући награду исказао је карактер, не подржавам, опет – сви смо различити, Мартинез није имао никакву злу намеру! Све је, ипак, отишло на неку шалу, сви ти негативни коментари ће да се забораве због успеха.

План вам је да трајете као Лорис?

- Ух, заборавих Лориса... Бранио је, такође, одлично. Надам се да ћу да гурам колико и Француз, тренирам, пре свега – да будем здрав и имам што мање повреда, то је најважније у спорту, сви смо тога сведоци. Имамо и пример Владимира Стојковића - фантастично брани, још мало па ће да напуни 40. То нам је свима циљ, што би рекао тренер Петрић – наше тело је наш алат, трудимо се да трајемо што дуже.

Ливаковић наставља традицију добрих голмана са југословенских простора: следећи о којем ће да се прича сте – ви?

- Ливаковић је добар пример младог голмана добијене шансе у свом клубу и негде и ја гледам и надам се да ћу да идем његовим стопама. Он у Динаму, ја у Партизану, Доминик је тамо стандардан пет, шест сезона, указали су му велико поверење, био је план и хрватске репрезентације. У најбољим је годинама, очекује га велики трансфер.

Кад смо код „хоботнице” Коцкастих, помиње се трансфер бар од 10 милиона евра: да ли ће тај тренд раста да се пренесе на све голмане?

- Мале су цене голманима колико су значајни за тим! Не зато што сам ја... већ стварно мислим тако. Надам се да ће у будућности чувари мреже да добију на значају, баш је Куртоа на овогодишњој додели Златне лопте рекао да он није био ни у конкуренцији за награду, упркос битном доприносу Реаловом освајању Лиге шампиона. Слажем се: голмани су изузетно важни, скоро исто као нападачи, чак је одговорност много већа – грешке се боље виде и дуже памте него промашаји најистуренијих. Стога, надам се да ће тренд раста да се настави и да ће људи да схвате наш значај.

Боно је демонстрирао рецепт успеха „голман – тим”?

- Боно је имао изузетно првенство, плус – добро брани и у клубу. На жалост, у слабијим екипама голмани се више истакну јер имају и већи обим посла. Видели смо и Куртоу у Реалу – кад падну две утакмице битно је да се не изгубе бодови и не испадне из Лиге шампиона, е, онда голмани долазе до изражаја.

Вања Милинковић-Савић је, пак, дошао до изражаја, међутим, репрезентација Србије није?

- Имао је много посла, руку на срце у јакој групи. Тачно, примио је много голова, опет – било би их доста више да није било њега. Устали ли се Вања и будемо ли имали стандардну екипу, одбрана репрезентације биће све чвршћа. Имамо младе дефанзивце, доброг потенцијала да на одбрани градимо игру репрезентације.

Мондијал су, између осталог, обележили пенали: држите ли увек голманима палчеве и да ли сте уочили нешто ново у брањењу?

- Наравно да навијам за колеге! Неки кажу да је лакше нама на пеналима, да се играчима гол смањи, али... Голманима је то лутрија, фудбалер има могућност да одлучује, ипак, он шутира и квалитетан ударац се тешко брани, чак и ако се „прочита”... Голмани за једанаестерца морају да имају знања, умећа и – среће. Ново? Доста играча чека чувара мреже до краја, па ови све чешће покушавају да их преваре – крену у једну, врате се у другу страну. То је изузетно тешко, чим вас ухвате у раскораку – губите драгоцених 10, 20 центиметара. Голмани све више покушавају да на психолошком плану поремете извођаче и тим померањем лево, десно да их заварају.

Одбранили сте „само” једанаестерац против ДАК Дунајске Стреде – злата вредан, од тада – осам капитулација. Кад ћете следећи пут да заслужите аплаузе?

- Тај у Словачкој ми је први и... последњи. Био је изузетно важан, пре свега – за мене: то ми је била прва европска утакмица. Надам се да ће да их буде и у будућности, пред сваки меч анализирамо пенале, где би играчи могли да шутну и какав је наш неки план ако дође до беле тачке.

Потписујете ли сценарио: Партизан на пенале пролази Шериф, ви – јунак?

- Више бих волео да прођемо Молдавце и без финала, али ако већ дође до тога – да ја будем јунак и да се пласирамо у осмину финала Лиге конференције.

А, онда, редом... к'о Мароко?

- Циљ нам је да прођемо Шериф и одемо корак даље него прошле сезоне. Надам се да би могао после и да нас погледа жреб – добијемо неког противника са којим ћемо моћи да се надигравамо. Сад се устаљујемо, ту је нови шеф и проћи ћемо целе припреме с њим, за разлику од летос...