Čuvar mreže Partizana: Hoću kao Dominik

Aleksandar Popović (23), „jedinica” Partizana i jedan od najperspektivnijih čuvara mreže u Srba, pred čitaocima Žurnala u intervjuu modela obrnute piramide – od mondijalskih do crno-belih tema.

Uostalom...

Ko vas je od golmana oduševio na Svetskom prvenstvu u Kataru?

- Prvo moram da pomenem Vanju Milinkovića-Savića, istakao se u našem sastavu – imao mnogo posla i dobrih intervencija. Onda, Martineza, jednog od najzaslužnijih, ako ne i – broja 1, što je Argentina osvojila titulu. Inače, navijao sam za Gaučose, tako da... Pa, Bono iz Maroka, bio je, takođe, na dobrom nivou. S druge strane, malo mi je žao Kurtoe, imao je izuzetnu klupsku sezonu, Belgijanci se na planetarnoj smotri nišu pronašli kao ekipa, otud - mnogo rano su ispali. Dakle, top 3: Martinez, Vanja i Bono! – nije imao dilemu korpulentni Užičanin, standardan između stativa Parnog valjka.

Martinezova odbrana u finalu s Francuskom je najbolja, ili...?

- Jeste, zamislite – u 121. minutu! Izuzetno teška, nogom, raširio se koliko je mogao... Bio sam oduševljen!

Proslava Argentinca kvari sliku o golmanima, doprinosi sudu da su „ludi”, iako nije tako, eto – vi ste primer?

- Malo je preterao, ali... Niko ne zna kako bi se ponašao kad bi bio šampion sveta. Obuzele su ga emocije - nije branio u Arsenalu, išao je na pozajmice, sad je u Aston Vili konačno standardan. Jedini cilj mu je bio SP, Argentina je napokon dobila golmana za Kopa Ameriku i Mondijal na kojeg je mogla da se osloni. Primajući nagradu iskazao je karakter, ne podržavam, opet – svi smo različiti, Martinez nije imao nikakvu zlu nameru! Sve je, ipak, otišlo na neku šalu, svi ti negativni komentari će da se zaborave zbog uspeha.

Plan vam je da trajete kao Loris?

- Uh, zaboravih Lorisa... Branio je, takođe, odlično. Nadam se da ću da guram koliko i Francuz, treniram, pre svega – da budem zdrav i imam što manje povreda, to je najvažnije u sportu, svi smo toga svedoci. Imamo i primer Vladimira Stojkovića - fantastično brani, još malo pa će da napuni 40. To nam je svima cilj, što bi rekao trener Petrić – naše telo je naš alat, trudimo se da trajemo što duže.

Livaković nastavlja tradiciju dobrih golmana sa jugoslovenskih prostora: sledeći o kojem će da se priča ste – vi?

- Livaković je dobar primer mladog golmana dobijene šanse u svom klubu i negde i ja gledam i nadam se da ću da idem njegovim stopama. On u Dinamu, ja u Partizanu, Dominik je tamo standardan pet, šest sezona, ukazali su mu veliko poverenje, bio je plan i hrvatske reprezentacije. U najboljim je godinama, očekuje ga veliki transfer.

Kad smo kod „hobotnice” Kockastih, pominje se transfer bar od 10 miliona evra: da li će taj trend rasta da se prenese na sve golmane?

- Male su cene golmanima koliko su značajni za tim! Ne zato što sam ja... već stvarno mislim tako. Nadam se da će u budućnosti čuvari mreže da dobiju na značaju, baš je Kurtoa na ovogodišnjoj dodeli Zlatne lopte rekao da on nije bio ni u konkurenciji za nagradu, uprkos bitnom doprinosu Realovom osvajanju Lige šampiona. Slažem se: golmani su izuzetno važni, skoro isto kao napadači, čak je odgovornost mnogo veća – greške se bolje vide i duže pamte nego promašaji najisturenijih. Stoga, nadam se da će trend rasta da se nastavi i da će ljudi da shvate naš značaj.

Bono je demonstrirao recept uspeha „golman – tim”?

- Bono je imao izuzetno prvenstvo, plus – dobro brani i u klubu. Na žalost, u slabijim ekipama golmani se više istaknu jer imaju i veći obim posla. Videli smo i Kurtou u Realu – kad padnu dve utakmice bitno je da se ne izgube bodovi i ne ispadne iz Lige šampiona, e, onda golmani dolaze do izražaja.

Vanja Milinković-Savić je, pak, došao do izražaja, međutim, reprezentacija Srbije nije?

- Imao je mnogo posla, ruku na srce u jakoj grupi. Tačno, primio je mnogo golova, opet – bilo bi ih dosta više da nije bilo njega. Ustali li se Vanja i budemo li imali standardnu ekipu, odbrana reprezentacije biće sve čvršća. Imamo mlade defanzivce, dobrog potencijala da na odbrani gradimo igru reprezentacije.

Mondijal su, između ostalog, obeležili penali: držite li uvek golmanima palčeve i da li ste uočili nešto novo u branjenju?

- Naravno da navijam za kolege! Neki kažu da je lakše nama na penalima, da se igračima gol smanji, ali... Golmanima je to lutrija, fudbaler ima mogućnost da odlučuje, ipak, on šutira i kvalitetan udarac se teško brani, čak i ako se „pročita”... Golmani za jedanaesterca moraju da imaju znanja, umeća i – sreće. Novo? Dosta igrača čeka čuvara mreže do kraja, pa ovi sve češće pokušavaju da ih prevare – krenu u jednu, vrate se u drugu stranu. To je izuzetno teško, čim vas uhvate u raskoraku – gubite dragocenih 10, 20 centimetara. Golmani sve više pokušavaju da na psihološkom planu poremete izvođače i tim pomeranjem levo, desno da ih zavaraju.

Odbranili ste „samo” jedanaesterac protiv DAK Dunajske Strede – zlata vredan, od tada – osam kapitulacija. Kad ćete sledeći put da zaslužite aplauze?

- Taj u Slovačkoj mi je prvi i... poslednji. Bio je izuzetno važan, pre svega – za mene: to mi je bila prva evropska utakmica. Nadam se da će da ih bude i u budućnosti, pred svaki meč analiziramo penale, gde bi igrači mogli da šutnu i kakav je naš neki plan ako dođe do bele tačke.

Potpisujete li scenario: Partizan na penale prolazi Šerif, vi – junak?

- Više bih voleo da prođemo Moldavce i bez finala, ali ako već dođe do toga – da ja budem junak i da se plasiramo u osminu finala Lige konferencije.

A, onda, redom... k'o Maroko?

- Cilj nam je da prođemo Šerif i odemo korak dalje nego prošle sezone. Nadam se da bi mogao posle i da nas pogleda žreb – dobijemo nekog protivnika sa kojim ćemo moći da se nadigravamo. Sad se ustaljujemo, tu je novi šef i proći ćemo cele pripreme s njim, za razliku od letos...