Има „несрећу” Виктор Роган да игра на месту десног бека, где је у Чукаричком већ годинама неприкосновен Миладин Стевановић. Ипак, кад год му се укаже шанса, млади фудбалер је максимално користи. За сада има више асистенција, али ни голови му нису страни.
Васпитан, упоран, вредан, послушан, све су то епитети које на рачун Рогана упућују како старији саиграчи, тако и тренер Душан Керкез. Иако је после неких утакмица завређивао и већу пажњу никада се није бунио, што је у сенци нешто старијег колеге. Зна и млади Роган, колико је Стевановић битан за Чукарички и да ће једног дана сигурно дочекати својих пет минута.
- Од Миладина Стевановића сам доста тога научио за ових годину и по дана колико сам у првом тиму. Користим сваку прилику, знам да ће ми се то кад тад вратити. Хвала Богу и Миладин је добар играч, верујем да ће направити прави трансфер и онда је све на мени – каже Виктор Роган.
Да ли је стрпљење на измаку?
- Није, ту је негде. У сваком тиму је битно да поред младог играча буде један искуснији од којег може да учи, са којим може да се посаветује. Не само што се тиче фудбала, већ и живота.
Шта вам кажу у клубу, да ли имате подршку тренера, руководства?
- Трудим се да користим сваку шансу, мислим да су у клубу задовољни. Тешко је ући у неки прави такмичарски ритам, кад нема утакмица у континуитету.
Колико је ментална снага битна, млади играчи се углавном љуте кад преседе на клупи?
- Наместио сам главу од почетка, јер сам знао да је на мом месту Стевановић. Годинама је у клубу, доста тога је дао Чукаричком. Битан играч на терену, али и у свлачионици.
Због чега играчи избегавају да играју на позицији бека?
- Сви желе голове, асистенције, да буду ближи противничком голману. Зато и нико неће на бека. Мислим да је то сад један од већих проблема.
А, како сте ви дошли до ове сад већ дефицитарне позиције?
- И ја сам био нападач, онда сам у Партизан дошао као задњи везни. После годину дана пребацили су ме на десног бека и ту сам остао.
Зашто су вас померали, није било голова?
- Не, није то у питању. Играли смо као клинци са осам играча плус голман и ту сам био задњи везни. Кад смо прешли на 11, отворило се више позиција у тиму. Тренер је видео да могу да одиграм добро позади и пребацио ме на бека.
Да ли вам је као и сваком детету које тренира фудбал било криво што нисте у нападу?
- Није. Не гледам на фудбал тако. Желим да играм, дам све од себе да помогнем тиму и саиграчима, како бисмо остварили циљ.
Доста Партизанове деце завршило је у Чукаричком. Како сте дошли на Баново брдо?
- Почео сам у Раду, био сам на Бањици три године. Онда сам у петлићима прешао у Партизан, где сам провео четири године до млађих кадета. Тек тада сам дошао у Чукарички. У Партизану смо играли тада кадетску лигу, али као Телеоптик. Десиле су се затим неке ствари у клубу. Били смо у Црној Гори, кад сам добио сам потом позив од Игора Матића. Он је тада био у Чукаричком. Одиграо сам једну утакмицу, потписао сам прво стипендијски, потом и професионални уговор.
Да ли сте донели праву одлуку, Партизан је ипак већи клуб?
- Нисам погрешио. Ово је прави потез за мене. Чукарички је најбољи клуб у Србији за младе играче. Ту нема грешке, било које дете да дође на Баново брдо неће погрешити. Код вечитих млађи играчи мање добијају шансу него овде.
Мало је недостајало да се упишете у стрелце и против Легије, ипак тај голгетерски инстинкт није ишчезао?
- Дао сам гол у последњем колу против Младости ГАТ. Пре тога имао сам асистенцију у дуелу са Радничким из Крагујевца и ТСЦ-а. Не јурим ништа, све ће доћи на своје када за то дође време.
Млађи играчи у Чукаричком имају примат у свлачионици у односу на старије, ко кога слуша?
- Генерално, сви млађи играчи имају супер однос са старијима. Сви они желе да нам помогну, дају савет, чак понекад и да нас укоре, ако треба. Нема подељених страна, мислим на старије и млађе. Сви смо заједно јер знамо шта нам је циљ.
Играли сте топло-хладно у јесењем делу сезоне, да ли се може очекивати успешније пролеће?
- У наставку сезоне сигурно ћемо бити бољи. Сада смо већ шест месеци са овим стручним штабом, заједно ћемо проћи припреме. Не сумњам да ћемо остварити циљ и изаћи у Европу.
Друге екипе су се озбиљно појачале, код вас није било одлазака уз само један долазак, пратите остале?
- Пратим дешавања у другим клубовима, што се тиче појачања, али ми морамо да гледамо само себе. Ту су Војводина и ТСЦ као главни конкуренти за Европу, ипак све је на нама, ако будемо прави неће бити проблема. Имамо и куп, Партизан више није у конкуренцији. У масовнијем такмичењу је све могуће, игра се по једна утакмица – објаснио је Роган.
ВОЛИМ РАМОСА И АЛВЕША, ЕМБАПЕ МЕ ОДУШЕВИО
Не крије Роган да је имао узоре када је закорачио на терен.
- Док сам играо у нападу то је био Торес. Како сам се враћао уназад све више су ми узори били Дани Алвеш и Серхио Рамос.
Пратили сте Светско првенство у Катару, који бек се издвојио?
- Хакими је био један од најбољих на СП, а генерално ме је одушевио Ембапе.
ПРИЧАМ СА ТАТОМ О ФУДБАЛУ, АЛИ…
Предраг Роган, познати тренер неколико српских и иностраних клубова (Рад, Палић, Земун, Мачва, ТСЦ, Напредак, Спартак, Вождовац) пре извесног времена вратио се у Београд из Узбекистана, где је радио у тамошњем Динаму.
- Тата се вратио у Србију. Завршио је са екипом из Узбекистана, желели су поново да га ангажују, али... Свако ради свој посао, не мешамо се један другоме. Док је била корона, два месеца, мало смо радили заједно, међутим, брзо смо одустали. Боље је овако, мада од њега имам максималну подршку што је и нормално – потврдио је десни бек Брђана.
БРАТ РУКОМЕТНИ И ФУДБАЛСКИ ГОЛМАН
Осим Предрага и десног бека Чукаричког Виктора, још један члан породице Роган бави се спортом.
- Брат Вукота, коме сам иначе ја дао име, такође тренира фудбал, али и рукомет. Он је голман. Изабрао је ту позицију јер не мора много да трчи. За сада га више занима фудбал него рукомет, али добро брани у оба спорта. Тренутно је у Жаркову, ако буде изразио жељу да једног дана дође у Чукарички било би ми драго да будемо заједно у истом клубу – рекао је Виктор.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
